СРБСКИ ДЕСПОТ КОЈИ ЈЕ ХТЕО ДА ПОГУБИ ПАТРИЈАРХА ЗБОГ ВАТИКАНА

ЂУРАЂ (ЂУРЂЕ) БРАНКОВИЋ 

СРБСКИ ДЕСПОТ КОЈИ ЈЕ ХТЕО ДА ПОГУБИ ПАТРИЈАРХА ЗБОГ ВАТИКАНА 

НАЈБОГАТИЈИ СРБСКИ ДЕСПОТ И ТАЈНЕ ТВЂАВЕ СМЕДЕРЕВО

,,…На сабор су дошли сви православни патријарси, чак и Руски. Сви, осим Србског. Владар Србије, деспот Ђурађ Бранковић, рекао је Србском патријарху да ће га обесити уколико оде у Фиренцу.

Те, 1439, године у Фиренци унију са Ватиканом су потписали сви православни верски поглавари. Сви, осим србског (и светог Марка Ефеског, видети прилог). Сазнавши да се Србија супроставила моћном Ватикану, руски Велики Кнез је погубио свог митрополита (тадашња Русија још није имала патријарха), због срамоте коју је нанео Русији. Када се и у Цариграду сазнало да Срби нису потписали унију, настали су нереди. На захтев народа, Васељенски патријарх морао је да се повуче. Ватикан то Србима никад није опростио. Вековима је католицима у срце усађивао мржњу према Србима..

 НАЈБОГАТИЈИ СРБСКИ ДЕСПОТ У “Јевропи“ 

Ђурађ (Ђурђе) Бранковић био је најбогатији Европски владар у бурном времену Европе прве половине 15. века.

Из Србских рудника у доба деспота Ђурђа Бранковића вађено је 30 тона злата. Колико је Србија била богата сведочи податак да су њени рудокопи задовољавали 35 одсто Европских потреба за племенитим металима. Из Србских рудника годишње је вађено 30 тона злата и сребра, а у целој Европи 47 тона.

Што се тиче Ђурђевог новца, кованог у топионицама у Руднику, Новом Брду, Лецу, Брскову, Трепчи, Сребреници и Смедереву, он спада у најразноврсније и најлепше монете Европе. Чак седамдесет врста златника и сребрњака ковано је у тежинама од 0,96 и 1,2 грама. На аверсу је био приказан Ђурђев лик са натписом: Господин деспот Ђурђе, на другој страни лав, симбол владарске куће Вуковић–Бранковић.

Најзначајнији рудник било је косметско Ново Брдо, недалеко од Приштине. Ту је ковано око 200.000 дуката годишње односно, вадило се око 15 тона сребра.

Његови главни приходи били су од многобројних рудника злата и сребра у Србији, укупно 32 на броју – од њих, из свега три нису вађени племенити метали – те од имања у Угарској. Био је највећи трговачки партнер Млетачке и Дубровачке републике. У Будиму, у трговачкој улици званој Италија, имао је дворац сазидан од брачког камена са одајама чији су подови били обложени мермерним плочама. Током лета, одмарао се у дворцу Некудиму, недалеко од Купиника (Купиново), на Сави. Крај ушћа Јасенице у Кубршницу подигао је раскошан летњиковац.

О величини његовог богатства најбоље сведочи списак написан пре опсаде Смедерева 1439. године када је Дубровачкој републици остављен на чување (у поклад) део деспотовог блага, отприлике трећина. Други део Ђурђеве имовине (блага Србске државе), чувао је млетачки дужд, пословни партнер Бранковићев. Благо: Млетачки, Србски, Турски и Угарски дукати, накит, жежено злато и сребро, смештено је у вреће па у оковане сандуке и тако, караваном, ношено до Дубровачких зидина. Укупно, 12 тона сребра и 8,3 тоне злата.

Била је касна јесен, 6938. година од стварања света (по тадашњем важећем Србском календару), када је при врху високе куле града што доби име по Светом Андреју неимар црвеним циглама узидао осмокраки крст и испод њега следећи текст: „У Христу Богу благодаран деспот Ђурађ, господар Србима и поморју Зетскому, сазида овај град”. У 15. веку Смедерево је било највећа Европска тврђава, предодређена да се под њеним зидинама одиграју судбоносни догађаји по цело Србство, Србску државу и суседне Европске земље. О куле Андрејиног града, стоног места великог деспота Бранковића, разбијали су се таласи мухамеданства док га, напослетку, Османлијски вал није сасвим прогутао.

,, …Како га извори описују, деспот је био „стасит и пун достојанственог изгледа“ и „достојан поштовања“. Он је коначно ујединио земље Бранковића и Лазаревића које су биле угрожене са више страна. Овај мудри владар последње Србске престонице, на ватрометини Истока и Запада, као последњу одбрану, сазидао је на ушћу Језаве у Дунав, тврђаву, која ће својом монументалношћу означити сјај и пропаст једне блиставе епохе Србске државности…

Он је на свом двору неговао уметност коју је такође оставио наследницима као традицију. Кир Стефан Србин, доместик (диригент), управо је на деспотовом двору написао музику бележену неумама, која се лепотом не може мерити ни са чим. То су псалтике на Србском и Грчком језику „Ниња сили“ и „Вкусите“, хорске композиције компоноване у најлепшем маниру средњовековне и црквене музике. Оригинални записи су уништени приликом бомбардовања Народне библиотеке Србије, 6. априла 1941. године, када су Хитлерови генерали испланирали и културни геноцид.
У време деспотовине, од 1428. до 1459. године, у Смедереву су написане чак двадесет четири књиге, које су такође нестале у трагедији Народне библиотеке“. http://www.srpskaistorija.com/despot-djuradj-brankovic/

ПОТРАГА ЗА ДЕСПОТОВИМ БЛАГОМ, МОШТИ СВ. ЛУКЕ

,,…Мошти су похрањене у Саборну цркву Благовештења коју је, како је забележено, Ђурађ градио по узору на Ресаву- задужбину деспота Стефана…“ http://www.srpskaistorija.com/sest-vekova-misterije-svetinje-u-smederevskoj-tvrdjavi/

http://www.srpskaistorija.com/sest-vekova-misterije-svetin…/

ДРЕВНА ТАЈНА ТВРЂАВЕ

https://srbin.info/…/potraga-za-blagom-durada-brankovica-n…/

http://www.dnevno.rs/…/drevna-tajna-smederevske-tvrdave-je…/

Мирјана Ђорђевић