Битка на Марици је била пресудна битка у средњовековним србско-османским ратовима. Османска побједа је отклонила можда и највећу претњу османском освајању Балкана. Смрт краља Вукашина и деспота Угљеше је довело до још веће пометње и свађа у Србији. О овом боју зна се доста, међутим појавиле су се и многе заблуде. Неке ћемо поменути овде.
1. Обично се прича да су краљ Вукашин и деспот Угљеша напали Османлије у тренутку када је османска војска била у Малој Азији. Међутим, извори говоре другачије. Конфузија је настала због тога што османске хронике говоре о освајању Биге, а одмах после тога помињу Марицу. Ово је навело многе да помисле да је освајање Биге било непосредно пре или у исто време када и бој на Марици, али новија истраживања су дошла до закључка да је Бига пала под Османлије 1364-65, дакле доста пре боја на Марици. Главни циљ Османлија 1371. је било освајање Галипоља. Имамо писмо које је папа добио од Ђеновљана у лето 1371. То писмо спомиње неизбежни скори османски удар. Од Кидона сазнајемо да су Османлије тражиле предају Галипоља од Римљана. Османски притисак на балканске земље се током 1371. повећао, а не смањио.
2. Вукашин и Угљеша су на Марицу отишли сами. Римско царство није било у могућности да им помогне, додуше може се рећи д елом и из психолошких разлога. Кидон нам говори да је већина Римљана била за то да се Османлијама преда Галипоље. Србски феудалци свакако нису имали жељу да помогну Мрњавчевићима, многи су им били противници, а ако је хипотеза по којој је краљ Вукашин 1370. са трона збацио цара Уроша истинита, онда није изненађујуће што србски великаши нису помогли узурпаторима.
3. Србски војници се нису напили пред бој, те приче потичу из османских извора који намјерно представљају своје противнике на што гори начин. Сличне приче о србском пијанству ће се појавити везане и за бој на Косову.
4. Постоје различите верзије око тога ко је водио Османлије на Марици. Обично се узима да је то био Лала Шахин-паша, али Анонимска Османска Хроника спомиње Хаџи Илбега као лидера османске војске. Исто тако, спомиње се и да је Лала Шахин-паша на крају Хаџи Илбега и отровао. Постоји и хипотеза да је Лала Шахин командовао османском војском, али да су се Срби на Марици суочили само са претходницом Лала Шахинове војске, претходницом којом је командовао Хаџи Илбег.
5. Иако турска историографија понекад узима да се 1364. одиграла прва битка на Марици, ово не можемо узети као тачно. Краљ Вукашин тада још увек није био краљ, а да је 1364. изгубио од Османлија како се то представља, сасвим је сигурно да не би успео да се наметне као највећи и најмоћнији великаш са краљевском круном свега годину дана касније. Ни деспот Угљеша 1364. није био владар Сера, то је још била царица Јелена. Наводно су у тој првој Маричкој бици учествовали и Мађари, међутим ни то није вероватно. Мађарски краљ Лајош заиста јесте 1364. у Кракову обећао да ће кренути у крсташки рат, али то никада није испунио. Тако да, ако се прва битка на Марици десила, што није много вероватно, сасвим сигурно се није могла десити 1364.
1. Обично се прича да су краљ Вукашин и деспот Угљеша напали Османлије у тренутку када је османска војска била у Малој Азији. Међутим, извори говоре другачије. Конфузија је настала због тога што османске хронике говоре о освајању Биге, а одмах после тога помињу Марицу. Ово је навело многе да помисле да је освајање Биге било непосредно пре или у исто време када и бој на Марици, али новија истраживања су дошла до закључка да је Бига пала под Османлије 1364-65, дакле доста пре боја на Марици. Главни циљ Османлија 1371. је било освајање Галипоља. Имамо писмо које је папа добио од Ђеновљана у лето 1371. То писмо спомиње неизбежни скори османски удар. Од Кидона сазнајемо да су Османлије тражиле предају Галипоља од Римљана. Османски притисак на балканске земље се током 1371. повећао, а не смањио.
2. Вукашин и Угљеша су на Марицу отишли сами. Римско царство није било у могућности да им помогне, додуше може се рећи д елом и из психолошких разлога. Кидон нам говори да је већина Римљана била за то да се Османлијама преда Галипоље. Србски феудалци свакако нису имали жељу да помогну Мрњавчевићима, многи су им били противници, а ако је хипотеза по којој је краљ Вукашин 1370. са трона збацио цара Уроша истинита, онда није изненађујуће што србски великаши нису помогли узурпаторима.
3. Србски војници се нису напили пред бој, те приче потичу из османских извора који намјерно представљају своје противнике на што гори начин. Сличне приче о србском пијанству ће се појавити везане и за бој на Косову.
4. Постоје различите верзије око тога ко је водио Османлије на Марици. Обично се узима да је то био Лала Шахин-паша, али Анонимска Османска Хроника спомиње Хаџи Илбега као лидера османске војске. Исто тако, спомиње се и да је Лала Шахин-паша на крају Хаџи Илбега и отровао. Постоји и хипотеза да је Лала Шахин командовао османском војском, али да су се Срби на Марици суочили само са претходницом Лала Шахинове војске, претходницом којом је командовао Хаџи Илбег.
5. Иако турска историографија понекад узима да се 1364. одиграла прва битка на Марици, ово не можемо узети као тачно. Краљ Вукашин тада још увек није био краљ, а да је 1364. изгубио од Османлија како се то представља, сасвим је сигурно да не би успео да се наметне као највећи и најмоћнији великаш са краљевском круном свега годину дана касније. Ни деспот Угљеша 1364. није био владар Сера, то је још била царица Јелена. Наводно су у тој првој Маричкој бици учествовали и Мађари, међутим ни то није вероватно. Мађарски краљ Лајош заиста јесте 1364. у Кракову обећао да ће кренути у крсташки рат, али то никада није испунио. Тако да, ако се прва битка на Марици десила, што није много вероватно, сасвим сигурно се није могла десити 1364.
Нема коментара:
Постави коментар