Војвода Радич Петрович разболе се од живе ране (карцином), трпећи велике болове јер онда није било лекова за умирење. Спас је био да му Бог што пре узме душу, па се из тог разлога више попова молило за његово упокојење.
Радич једне ноћи усни да ће Бог да му узме душу, ако покаже где су сахрањени црни Ђорђе и Наум Крнар његова верна сенка. Одмах се не часећи кренуло на пут воловском запрегом, где је на сламарици лежао тешко болестан војвода Радич. Док су кола ишла низ падине Рудника упиташе Радича сељаци пратиоцио: Војводо, части ти, ко уби Црног Ђорђа?
Радич једне ноћи усни да ће Бог да му узме душу, ако
покаже где су сахрањени црни Ђорђе и Наум Крнар
његова верна сенка. Одмах се не часећи кренуло на пут воловском запрегом, где је на сламарици лежао тешко болестан војвода Радич. Док су кола ишла низ падине Рудника упиташе Радича сељаци пратиоцио: Војводо, части ти, ко уби Црног Ђорђа?
На ово питање Радич као да мало живну,па у први мах одговори да му је драго што су га то питали, јер су он и други очевици још живи, а измишљају се разне приче о овом догађају. Онда настави: Господар Милош је наредио да се опколи Радовањски луг, јер нико не сме да убије Црног Ђорђа јер је он његов кум, да не би Србе na било проклетство. Али, такође, да Црни Ђорђе и Наум не смеју да напусте Радовањски луг. Радичу су сметале приче о извору и колиби, јер је Радовањски луг безводан крај (лапор и лапоровите глине), па није било извора и колибе, јер није било ни људи где нема воде ни живота. Било је само неколико свињских обора са свињама које су јеле жир.
Радич је наставио причу даље. Црни Ђорђе и господар Милош су дуго преговарали, али господар Милош никако није пристајао да се дигне Србија и ослобађа „Грчка“ (која никада раније није постојала).
На крају Црни Ђорђе изгуби стрпљење и обрати се Милошу: Којекуда господару, зашто не дозвољаваш да дигнемо Србију и ослободимо Грчку? Милош му одговори: Чиниш оволико Црни Ђорђе, види се да ниси домаћински син кад то не разумеш.
Црни Ђорђе понови: Којекуде, зашто господару? Милош му опет одговори: Чиниш оволико Црни Ђорђе, ми да ослободимо све од Турака – Грчку, Македонију (Тесалију) и Босну, ако изгинемо изгубили смо! Којекуде, зашто господару?
Милош му узврати: Чиниш оволико, зар не видиш да смо опкољени са верама које су оштрије од наше млаке вере! Они се коте три пута брже од нас Срба. Рекавши то, Милош објави да је разговор завршен и да се иде на починак. Црни Ђорђе и његова верна сенка Наум Крнар масон и члан хетерије су заједно отишли на починак.
После пола сата их је пробудио пуцањ једног од стражара. Он је убио са леђа Наума Крнара који је наводно пошао по воду. Налазе мртвог вожда без главе, али нико не зна ко га је убио. Очигледно, да је Црног Ђорђа убио Наум Крнар, јер посао за новац није завршен по погодби, а то тајна друштва не праштају. Зато је Крнар и био верна сенка Црног Ђорђа на руском двору, у Срему и свуда.
Аустрија је кривицу у веома лако решивом криминалном случају пребацила на Србе, и цео случај представила као дивљаштво читавог једног народа, јер је тобоже кум убио кума. Радич је испричао цео догађај, а Милан Ђ. Милићевић га је касније забележио.
Предраг Даничић, приредио С. Филипови
Нема коментара:
Постави коментар