Мађари већ вековима представаљају себе као колевку ''Хусара'', а у последњих неколико година се све чешће на њиховим форумима може видети колико су дрски јер почињу да тврде како су они и колевка Хајдука. Још само чекам да чујем да су они створили и прве Ускоке... То није ништа друго него још једна крађа србске историје, коју сам помињао и у неким ранијим текстовима на разним страницама, везаним за хрвацке клептомане. Наравно и овог пута изостаје реакције наших историчара и власти, па се често запитам да ли они уопште нешто раде, бар онако, из чисте досаде.
ЕПСКИ КРИЛАТИ ХУСАР
За почетак и једна чињеница. Доказ да Мађари вуку корене од Турака је и сам средњевековни назив Угри, који потиче од турске речи ''Оногур''. Као мешавина више племена, међу којима је био и велики проценат хазарских, нису били ништа друго до номада и пљачкаша па претпостављам да је то један од разлога зашто су се поистоветили са Хусарима. Сместили су се (нажалост) у Панонији, али и поред мешања са Србима и осталим народима, углавном са севера, остао им је и даље пљачкашки нагон. Можда им је само ''словенска крв'' мало ублажила дивљи, степски менталитет... Али да се вратим на тему.
Први Хусари су настали на тлу Србије у 14. веку и били су одметници, попут хајдука. Сама реч ''ХУСАР'' долази од старе србске речи ''ХУСА'' што значи разбојништво или пљачка. Цар Душан је помиње у свом законику као ''ГУСА'' и предвиђа казну за ''Гусарење''. Лингвисти такође сматрају да је ова реч ушла у угарски говор из србског језика, а Латини су је изговарали као Корсар (CORSARIUS), што је значило ПИРАТ (у смислу поморски пљачкаш), па се и код нас одомаћило да је ГУСАР искључиво ''поморски пљачкаш''. Угри су хусаре у почетку звали РАЦИ од мађарске речи RAC или RACZSAG како и данас можемо чути да називају Србе, а које вуче корен од речи РАСИ, односно РАШКА. Ево и неколико примера: немци су Нови Сад звали RatzenStadt или у преводу Рашки Град. То је уједно и доказ да се Рашка није налазила само на југу Србије него се помињу Арад и Темишвар усред те области (in medio Rascionarum). Имамо и једно село у близини Сремске Митровице које се зове Гибарац, коме су Мађари дали овај срамотан назив након вешања србских сељака, а ми, нажалост, нисмо променили име тог места ни дан данас.
Убрзо су од разбојничких дружина створени први одреди лаке коњице која се супростављала Турцима и водила неку врсту герилског рата, по принципу ''изненади противника, нанеси што веће губитке и узми што год више можеш''. Ови одреди су били састављени од нижег племства, витеза и ''телохранитеља'' племића који су доласком Турака изгубили поседе и власт, а касније и разних скитница и најамника који су се издржавали пљачкањем Турака.
Први Хусари су настали на тлу Србије у 14. веку и били су одметници, попут хајдука. Сама реч ''ХУСАР'' долази од старе србске речи ''ХУСА'' што значи разбојништво или пљачка. Цар Душан је помиње у свом законику као ''ГУСА'' и предвиђа казну за ''Гусарење''. Лингвисти такође сматрају да је ова реч ушла у угарски говор из србског језика, а Латини су је изговарали као Корсар (CORSARIUS), што је значило ПИРАТ (у смислу поморски пљачкаш), па се и код нас одомаћило да је ГУСАР искључиво ''поморски пљачкаш''. Угри су хусаре у почетку звали РАЦИ од мађарске речи RAC или RACZSAG како и данас можемо чути да називају Србе, а које вуче корен од речи РАСИ, односно РАШКА. Ево и неколико примера: немци су Нови Сад звали RatzenStadt или у преводу Рашки Град. То је уједно и доказ да се Рашка није налазила само на југу Србије него се помињу Арад и Темишвар усред те области (in medio Rascionarum). Имамо и једно село у близини Сремске Митровице које се зове Гибарац, коме су Мађари дали овај срамотан назив након вешања србских сељака, а ми, нажалост, нисмо променили име тог места ни дан данас.
Убрзо су од разбојничких дружина створени први одреди лаке коњице која се супростављала Турцима и водила неку врсту герилског рата, по принципу ''изненади противника, нанеси што веће губитке и узми што год више можеш''. Ови одреди су били састављени од нижег племства, витеза и ''телохранитеља'' племића који су доласком Турака изгубили поседе и власт, а касније и разних скитница и најамника који су се издржавали пљачкањем Турака.
 |  |
Од пљачкаша до регуларне војске
Из Србије се Хусари шире ка Угарској која у њима препознаје одличне плаћенике тј. војску која се често задовољавала само тиме да имају право задржати све што су опљачкали. Ступањем у угарску војску Хусари би легализовали свој статус и обезбедили егзистенцију тако да су се мали хусарски одреди убрзо претворили у праве војне јединице. Њихова тактика на бојишту је била слична турској и уместо да јуришају као једна целина, нападали би у мањим групама из различитих праваца и по потреби се муњевито повлачили. Овакви маневри су имали толико успеха да су Срби убрзо пренели тај систем борбе у Пољску и Русију. За разлику од Мађара, Пољаци и Руси очигледно боље познају историју тако да не крију да су Срби заслужни за формирање хусарије и те податке можемо наћи у неким њиховим књигама, као и на форумима.
Оплемењивање
Разбојници препознатљиви по доламама, бритким сабљама и маркантној појави, полако улазе у војни систем тако да већ према документу из 1403. године, хусарски капетан је постао чин у коњици који је припадао племству.
Душан Бабац, аутор књиге ''Србски хусар'' каже да је први хусарски испит снаге била Зимска кампања или Велика војна, која је започела 1443. под вођством Јаноша Хуњадија (који је пореклом Србин и ми га знамо као Сибињанин Јанка). Војска од 35.000 људи пошла је тада из Београда и освојила Крушевац, Ниш и Софију, при чему је претходница, састављена искључиво од коњице, сасекла на комаде турске снаге које су се прикупљале.
Србски плаћеници били су најбројнији и у првим пољским Хусарским јединицама, и одиграли су кључну улогу у бици код Орше (1514), где је пољска војска победила Московите (Руси из Московске Русије). Хусари су тамо развукли центар московитске армије, а потом симулирали повлачење. Када је у потеру јурнула цела московитска коњица, изгубили су се са страна, док је гониоце дочекала јака артиљеријска ватра. Том приликом погинуло је 30.000, а заробљено 3.000 Московита, заједно са заповедником Иваном Чељадином и логором са 300 топова.
Душан Бабац, аутор књиге ''Србски хусар'' каже да је први хусарски испит снаге била Зимска кампања или Велика војна, која је започела 1443. под вођством Јаноша Хуњадија (који је пореклом Србин и ми га знамо као Сибињанин Јанка). Војска од 35.000 људи пошла је тада из Београда и освојила Крушевац, Ниш и Софију, при чему је претходница, састављена искључиво од коњице, сасекла на комаде турске снаге које су се прикупљале.
Србски плаћеници били су најбројнији и у првим пољским Хусарским јединицама, и одиграли су кључну улогу у бици код Орше (1514), где је пољска војска победила Московите (Руси из Московске Русије). Хусари су тамо развукли центар московитске армије, а потом симулирали повлачење. Када је у потеру јурнула цела московитска коњица, изгубили су се са страна, док је гониоце дочекала јака артиљеријска ватра. Том приликом погинуло је 30.000, а заробљено 3.000 Московита, заједно са заповедником Иваном Чељадином и логором са 300 топова.
Делије - најхрабрији ратници
  |
У Угарској, Пољској, касније Русији, увек су Срби доносили концепт хусара, да би га домаћини брзо усвојили и прихватили као свој, пошто се број Срба у њиховим редовима временом смањивао. Други народи су их врло ценили као ратнике. И у отоманској војсци, елитни вид коњице чинили су Срби, звани делије (од турског делил – водич). Они се помињу и у нашим народним песмама. Делије је био глас да се никада нису повукли са бојног поља, чак и када су били упадљиво малобројни. Због те ратничке вештине, Срби су, у време Војне крајине, били граничари са обе стране границе, и код муслимана и код хришћана. Уместо да буду у кметском положају, попут многих других народа, прихватали су и да ратују за друге због загарантованих права и слобода – каже Бабац.
Када је почетком 18. века дошло до укидања Војне крајине, Срби су, на позив руског цара Петра Великог, кренули у Русију да се тамо боре против Татара. Они ће 1724. формирати први регуларни хусарски пук у овој земљи, под називом „србски хусарски одред“. У наредном веку, није било рата који је Русија водила, а да Срби нису у њему учествовали, испољавајући велику храброст у борбама. Тако је током Седмогодишњег рата (1756 – 1763), Петар Текелија, потомак Јована Текелије, са својим хусарским пуком заузео и берлинско предграђе Шпандау, заробивши 1.000 Пруса, 15 виших официра и два топа. Годину дана касније, код Колберга, са 700 хусара јуришао је на 2.000 Пруса. Срби су и тада тријумфовали и заробили 60 пешака, једног официра и 10.000 граната. |
 |  |
СЛИКЕ (Х)УСАРА, ДЕЛИ(Ј)Е ИЗ КОНГРЕСНЕ БИБЛИОТЕКЕ У АМЕРИЦИ. ДЕО ИЗ ДИГИТАЛНЕ КОЛЕКЦИЈЕ РЕТКИХ КЊИГА.
ОСМАНЛИЈСКЕ ДЕЛИЈЕ ОД КОЈИХ СУ СРБИ ПРЕКОПИРАЛИ И УСАВРШИЛИ СТИЛ БОРБЕ КАО И ИЗГЛЕД (ДЕЛИА 14 И 15 ВЕК)
| 
ДЕТАЉ ПОЉСКЕ СЛИКЕ НАСЛИКАНЕ 1680 ГОДИНЕ КОЈА ПРИКАЗУЈЕ ХУСАРА
|
Официри српских хусара су се посебно истакли у борбама током Наполеонове инвазије, што је један од најбурнијих периода руске историје, а њихова храброст и пожртвовање, били су главни разлози што су многи руски добровољаци 1876. похрлили да помогну Кнежевини Србији у рату за ослобођење и независност. А колико су Руси ценили српску ратничку вештину види се и по томе што су први и последњи командант чувеног Лајб Гвардејског хусарског пука, формираног 1775. на захтев царице Екатарине II, као њена елитна гарда, били Срби – први премијер мајор Штерић, а последњи генерал мајор Георгиј Иванов Штерић. У време владавине Александра III, као млад официр, у том пуку служио је и принц Ђорђе Карађорђевић.
СРПСКА ХУСАРИЈА-SERBIAN HUSSARIA
Овако Пољаци говоре о хусарским почецима:
"Poczatki husarii (...) SWOJ POCZATEK ZAWDZIECA HUSARIA SERBOM. (...) na KOSOWYM POLU (...) SERBOWIE (...) DO POLSKI (...)RACOW (...) PO USARSKU SLUZYLO. (...) RACOWIE TO SERBOWIE, a wyraz USAR LUB GUSAR oznacza w jezyku SERBSKIM konnego rycerza. (...) IZ PROTO PLASTAMI NASZYCH HUSAROW BYLI SERBOWIE. (...) SERBOWIE (...) SLUZACY PO "USARSKU" (...)"
Почеци хусара (...) СВОЈ ПОЧЕТАК ЗВАЛИ СЕ ХУСАРИ СРБОМ (...) на КОСОВОМ ПОЉУ (...) СРБИ (...) ДО ПОЉСКЕ (...) РАШИ (...) ПО УСАРСКИ СЛУЖИЛИ. (...) РАШИ ТО СРБИ, а реч УСАР ИЛИ ГУСАР значи на језику СРБСКОМ коњичког витеза. (...) ИЗ ПРЕ(?) НАШИХ ХУСАРА БИЛИ СРБИ. (...) СРБИ (...) СЛУЖЕЋИ ПО "УСАРСКИ" (...)".
"Poczatki husarii (...) SWOJ POCZATEK ZAWDZIECA HUSARIA SERBOM. (...) na KOSOWYM POLU (...) SERBOWIE (...) DO POLSKI (...)RACOW (...) PO USARSKU SLUZYLO. (...) RACOWIE TO SERBOWIE, a wyraz USAR LUB GUSAR oznacza w jezyku SERBSKIM konnego rycerza. (...) IZ PROTO PLASTAMI NASZYCH HUSAROW BYLI SERBOWIE. (...) SERBOWIE (...) SLUZACY PO "USARSKU" (...)"
Почеци хусара (...) СВОЈ ПОЧЕТАК ЗВАЛИ СЕ ХУСАРИ СРБОМ (...) на КОСОВОМ ПОЉУ (...) СРБИ (...) ДО ПОЉСКЕ (...) РАШИ (...) ПО УСАРСКИ СЛУЖИЛИ. (...) РАШИ ТО СРБИ, а реч УСАР ИЛИ ГУСАР значи на језику СРБСКОМ коњичког витеза. (...) ИЗ ПРЕ(?) НАШИХ ХУСАРА БИЛИ СРБИ. (...) СРБИ (...) СЛУЖЕЋИ ПО "УСАРСКИ" (...)".
ИЗ "POLSKA JAZDA NA MEDAL":
"(...) powstania husarii w polsce (...) rok 1500. (...) WOJSK (...) SERBSKICH (...)
SERBOWIE - RACOWIE (...) PO USARSKU (...)"
" (...) SERBSKICH (...) STALY (...) ROZWOJU PОLSKIEJ HUSARII."
"(...) постављења хусара у Пољску (...) рок 1500 (...) ВОЈСКА (...) СРБСКИХ (...) СРБИ РАШИ (...) ПО УСАРСКИ (...)"
" (...) СРБСКИХ (...) СТАЛИ (...) РАЗВОЈА ХУСАРА ПОЉСКЕ ."
" (...) troops of light cavalry -HUSSARS- FORMED chiefly IN SERBIA (...) PROVED EXCELLENT AGAINST TURKS, WERE INVITED TO POLAND. (...) THE TERM RACOWIE
WHICH MEANS " SERBIAN ". THESE HORSEMEN SERVED (...) ALSO (...) (UNDER THE COLORS) OF THE HOLY ROMAN EMPEROR;"
" (...) чете лаке коњице - ХУСАРИ - СТВАРАНЕ углавном у СРБИЈИ(...) ДОКАЗАНИ САВРШЕНИМ ПРОТИВ ТУРАКА, БИВАЛИ ПОЗВАНИ У ПОЉСКУ (...) ИЗРАЗ РАШАНИ КОЈИ ЗНАЧИ " СРБИН ", ТИ СУ КОЊАНИЦИ СЛУЖИЛИ (...) ТАКОЂЕ (...) (ПОД БОЈАМА заставама) РИМСКОГ СВЕТОГ ЦАРСТВА;"
"(...) powstania husarii w polsce (...) rok 1500. (...) WOJSK (...) SERBSKICH (...)
SERBOWIE - RACOWIE (...) PO USARSKU (...)"
" (...) SERBSKICH (...) STALY (...) ROZWOJU PОLSKIEJ HUSARII."
"(...) постављења хусара у Пољску (...) рок 1500 (...) ВОЈСКА (...) СРБСКИХ (...) СРБИ РАШИ (...) ПО УСАРСКИ (...)"
" (...) СРБСКИХ (...) СТАЛИ (...) РАЗВОЈА ХУСАРА ПОЉСКЕ ."
" (...) troops of light cavalry -HUSSARS- FORMED chiefly IN SERBIA (...) PROVED EXCELLENT AGAINST TURKS, WERE INVITED TO POLAND. (...) THE TERM RACOWIE
WHICH MEANS " SERBIAN ". THESE HORSEMEN SERVED (...) ALSO (...) (UNDER THE COLORS) OF THE HOLY ROMAN EMPEROR;"
" (...) чете лаке коњице - ХУСАРИ - СТВАРАНЕ углавном у СРБИЈИ(...) ДОКАЗАНИ САВРШЕНИМ ПРОТИВ ТУРАКА, БИВАЛИ ПОЗВАНИ У ПОЉСКУ (...) ИЗРАЗ РАШАНИ КОЈИ ЗНАЧИ " СРБИН ", ТИ СУ КОЊАНИЦИ СЛУЖИЛИ (...) ТАКОЂЕ (...) (ПОД БОЈАМА заставама) РИМСКОГ СВЕТОГ ЦАРСТВА;"
"HUSSAR BEGINNINGS:
THE HUSSAR CONCEPT BEGAN IN SERBIA, near the end of the 14th century. (...) THEY (...) WERE CALLED RACOWIE FROM " RASCIA " a word MEANING " OF SERBIA ". THEY CAME FROM THE SERBIAN STATE OF RAS."
"POLISH HUSSARS - The wings were of Serbian origin too."
"ХУСАРСКИ ПОЧЕТЦИ:
ИЗУМ ХУСАР ЈЕ ПОЧЕО У СРБИЈИ, близу краја 14-ог века. (...) ОНИ (...) СУ БИЛИ НАЗВАНИ РАШАНИ ИЗ "РАШКЕ" реч значећи " ИЗ СРБИЈЕ ". ДОШЛИ СУ ИЗ СРБСКЕ ДРЖАВЕ РАС."
"ПОЉСКИ ХУСАРИ - Крила су била србског порекла такође."
" (...) HUSARZE ZAWDZIECZAJA SERBOM (...) COHORS RACZANORUM ( oddzial RACOW - SERBOW ). Po smierci krola Macieja Korwina SERBOWIE UDALI SIE DO POLSKI, aby KONTYNUOWAC WALKE Z TURKAMI PO USARSKU. ( ...) SERBOWIE (...) PO USARSKU (...)."
" (...) ХУСАРИ НАЗИВАНИ СРБОМ (...) ЧЕТА РАШАНА ( звани РАШИ - СРБИ ). По смрти краља Матеја Корвина УДАЉУЈУ СЕ ДО ПОЉСКЕ, да би(?) НАСТАВИЛИ УДАРЦЕ С ТУРЦИМА. (...) СРБИ (...) ПО УСАРСКИ (...)."
THE HUSSAR CONCEPT BEGAN IN SERBIA, near the end of the 14th century. (...) THEY (...) WERE CALLED RACOWIE FROM " RASCIA " a word MEANING " OF SERBIA ". THEY CAME FROM THE SERBIAN STATE OF RAS."
"POLISH HUSSARS - The wings were of Serbian origin too."
"ХУСАРСКИ ПОЧЕТЦИ:
ИЗУМ ХУСАР ЈЕ ПОЧЕО У СРБИЈИ, близу краја 14-ог века. (...) ОНИ (...) СУ БИЛИ НАЗВАНИ РАШАНИ ИЗ "РАШКЕ" реч значећи " ИЗ СРБИЈЕ ". ДОШЛИ СУ ИЗ СРБСКЕ ДРЖАВЕ РАС."
"ПОЉСКИ ХУСАРИ - Крила су била србског порекла такође."
" (...) HUSARZE ZAWDZIECZAJA SERBOM (...) COHORS RACZANORUM ( oddzial RACOW - SERBOW ). Po smierci krola Macieja Korwina SERBOWIE UDALI SIE DO POLSKI, aby KONTYNUOWAC WALKE Z TURKAMI PO USARSKU. ( ...) SERBOWIE (...) PO USARSKU (...)."
" (...) ХУСАРИ НАЗИВАНИ СРБОМ (...) ЧЕТА РАШАНА ( звани РАШИ - СРБИ ). По смрти краља Матеја Корвина УДАЉУЈУ СЕ ДО ПОЉСКЕ, да би(?) НАСТАВИЛИ УДАРЦЕ С ТУРЦИМА. (...) СРБИ (...) ПО УСАРСКИ (...)."
 |  |
Руси говоре о србским хусарима који су се населили 1751. године на простору десне обале Дњепра и који је назван Нова Србија (касније преименован у Новоруску губернију). Ту су формирали пук који је бројао 4000 људи. Године 1752. стиже још Срба који заузимају простор назван Славено Сербија и ту формирају још два пука за заштиту тврђаве Св.Јелисавете (данас Јелисаветград), од по хиљаду људи сваки. У свом извештају Јеропкин је истакао хусарске официре... 1760 године образован је Жути хусарски пук. У јесен те године руска војска је извршила продор ка Берлину. У саставу корпуса који је кренуо на Берлин налазила су се три хусарска пука: Србски, Молдавски и Новосрбски... Помињу пуковника Зорића, потпуковника Прерадовића, поручника Станишчева, који су "своју дужност са одличном храброшћу похвално извршавали" .1765 године из бивших пукова козака-слободњака у Украјини је образовано пет хусарских: ахтирски, изјумски, острогошки, сумски и харковски. Ахтирски пук је ступио у рат у априлу 1769 г. заједно са харковским, србским и мађарским пуком...
 | 
ПОЉСКА КЊИГА ИЗ 1939. КОЈА ГОВОРИ О ПОЉСКИМ ХУСАРИМАB. Gembarzewski "HUSARZE. Ubiór, oporządzenie i uzbrojenie 1500-1775" Warszawa 1939.
|
Оружје и опрема
Хусари су у почетку били лако оклопљени и покретљиви. Њихов изглед се кроз векове и у зависности од подручја мењао, али су увек били модерно и лепо обучени за то доба. Носили су широке панталоне, понекад и од коже младог медведа, окренуте длаке ка споља (што је било помало ексентрично чак и за то доба), Шпицасте ципеле или чизме, благо повијене на врху, позади високе а одоздо потковане са дугим и широким мамузама. На глави су носили капе које су испрва личиле на данашње шајкаче, а временом су добиле изглед између шајкаче и шубаре. Обавезно су били украшени пером или перјаницом (најчешће орловим пером посред чела). Покривени доламом или крзном пегавог леопарда. Такође нису жалили новац те су и своје коње оседлавали најквалитетнијим седлима и прекривали уместо покровцем, крзнима дивљих животиња. Имамо пример где је коњ прекривен лављом кожом, тако да су му предње шапе биле везане на груди коња, а задње несметано висиле на сапима.
Од оружја су носили сабљу која је изгледом подсећала на јатаган јер је била благо закривљена, ширине од 3 до 3,5 цм са штитником за шаку. Носили су и оштру, кратку ћорду, оружје слично јатагану или закривљени нож (твз. турски ханџар). У руци су држали буздован (најчешће шестопер, баш како се помиње у србским народним песмама). Уколико су били на коњу, буздован би био окачен позади, а напред би био штит, такође богато украшен, а у руци дугачко копље, са штапом шупљим по средини и добро наоштреног врха.
Овако Делиу (Гусара, Ајдука), описује француз Никола Де Николе у својој књизи из 1551. На питање ко је тај ратник, добија одговор да је то Србин који води порекло од Парћана (Спарћана, Спартанаца), најхрабријих ратника и најратоборнијих народа на истоку.
Од оружја су носили сабљу која је изгледом подсећала на јатаган јер је била благо закривљена, ширине од 3 до 3,5 цм са штитником за шаку. Носили су и оштру, кратку ћорду, оружје слично јатагану или закривљени нож (твз. турски ханџар). У руци су држали буздован (најчешће шестопер, баш како се помиње у србским народним песмама). Уколико су били на коњу, буздован би био окачен позади, а напред би био штит, такође богато украшен, а у руци дугачко копље, са штапом шупљим по средини и добро наоштреног врха.
Овако Делиу (Гусара, Ајдука), описује француз Никола Де Николе у својој књизи из 1551. На питање ко је тај ратник, добија одговор да је то Србин који води порекло од Парћана (Спарћана, Спартанаца), најхрабријих ратника и најратоборнијих народа на истоку.
 |  |
 |
Хусари се временом деле на лаку и тешку коњицу. Тешка коњица је била оклопљена чврстим оклопом и шлемовима, али и даље остаје препознатљиви систем украшавања. Шлемови су имали браник на лицу и на врху проширење које је штитило врат и уши од ударца сабљом одозго.
Био је састављен из два дела: кациге и штитника који је падао, позади на врат. Оклопи су били из неколико делова. Главни део је покривао груди, стонак и леђа, а неколико покретних делова, причвршћених кожним кајишевима, су чували рамена и руке. На шакама су имали оклопне рукавице без прстију. Углавном су носили пун оклоп. У пољским музејима можемо да видимо да је било и мрежастих оклопа (направљених од ситних алки) и твз. ''крљушт'' оклопа, али то је било врло ретко. Коњица је уз себе имала мањи одред стрелаца, који су носили лукове и стреле. Стреле су биле од дугачке и од пуног дрвета са великим и тешким врхом који је био у стању да пробије тањи оклоп. И наравно, уз горе описану сабљу, неизбежан је био буздован (шестопер или дванаестопер), као и копље дужине два метра...  |
Крилати Гусари - Winged Hussar
Оно што сваком упада у очи су огромна крила! Као што сам већ поменуо, у старим изворима стоји и да су Срби са собом донели крила... Чему су она служила? - Турци су се вешто борили бацајући уже или мрежу на противника. Потом би га лако свлачили са коња и чекала би га готово сигурна смрт. Смишљен је одличан систем одбране у којем је уже потпуно губило смисао. Постављањем две мотке на леђа, које су при врху савијене укосо унапред тј. у страну. Било је немогуће набацити омчу на јахача јер су крила била високо постављена и тиме стварала немогућу ситуацију за бацача ужета. Као прво, није могао тако високо, а истовремено и брзо да набаци омчу, а као друго величина омче је морала бити јако велика, јер је био огроман и обим хусара. Тако велику омчу нико није могао довољно добро да завитла и исконтролише.
Својом појавом, са крилима, окићеним перјаницом су изазивали страхопоштовање. Замислите јахача у оклопу под пуном ратном опремом док седи на крупном коњу. Његова висина би била импозантна (око 2,3м). Потом, замислите крила која су се надвијала над њим у висини од преко пола метра. Била би то висина од скоро 3м, која би непријатеља остављала без даха и изазивала праву панику приликом јуриша једног таквог пука, који је бројао до хиљаду људи.
Припремио сам неколико слика које ће најбоље илустровати овај текст. Кликните мишем како би повећали одређену слику. Посебно обратите пажњу на последњу кацигу у четвртом реду.
Својом појавом, са крилима, окићеним перјаницом су изазивали страхопоштовање. Замислите јахача у оклопу под пуном ратном опремом док седи на крупном коњу. Његова висина би била импозантна (око 2,3м). Потом, замислите крила која су се надвијала над њим у висини од преко пола метра. Била би то висина од скоро 3м, која би непријатеља остављала без даха и изазивала праву панику приликом јуриша једног таквог пука, који је бројао до хиљаду људи.
Припремио сам неколико слика које ће најбоље илустровати овај текст. Кликните мишем како би повећали одређену слику. Посебно обратите пажњу на последњу кацигу у четвртом реду.
 |  |  |  |
 |  |  |  |
 |  |  |  |
 |  |  |  |
Србска традиција кроз историју
Срби су уткали у своју традицији и епске народне песме реч КАЛПАК или САМУР КАЛПАК. Већ сам поменуо да је калпак једна врста капе која изгледом подсећа на нешто између србске шајкаче и шубаре. Уосталом и сам израз ''самур калпак'' значи ''црна (крзнена) капа''. Па ево и неких стихова из србске епске поезије, а касније и неколико слика на ту тему.
У књизу Б.А.Арсеновића - Пјесме древних Срба у Индији се ова реч помиње више пута. Ову књигу можете на страници ''књиге''.
...самур калпак на оке,
Бело перо на еро...
И стари богови у народним песмама (КОЛЕДО) се описују са калпаком који је украшен ''витим'' пером.
...Коледо долази из планине, са небеса, на коњу дорату на коме је бојно седло, а то су, како знамо, све атрибути ратног и сунчаног бога. Ове атрибуте очитавамо и из следеће наше песме из Босне:
„Кола су му бјели свјете
Бјели свјете јасна вјечност.
На глави му самур калпак
Вито перо до рамена
А челенка до облака.
Облацима подрумује
А муњама заљуљује
Цјелим свјетом потрешује.
Коњиц му је јарко сунце
Бојни доро огњевити"
(Милоје., 1,1869: бр. 100).
Ово је из записа Симе Тројановића, а Арчибалд Рајс рече: ''Ваш Бог носи оклоп и браду Краљевића Марка, шајкачу вашег ратника са Цера и Јадра, Кајмакчалана и Доброг поља.''
И Марко Краљевић (за кога сад Бугари тврде да је њихов јунак) носи самур калпак:
Оде Марко цару на дивана,
Седе цару до десна колена,
Самур-калпак на очи намиче,
А буздован уза се привлачи,
Бритку сабљу на крило намиче;...
...Те састави самур и обрве,...
А потеже сабљу оковану...
Кад Марко иде у Призрен у просидбу Роксанде
Кад с' обуче Краљевићу Марко,
Уд'ри чоху и уд'ри кадифу,
И на главу калпак и челенку,
И пригрне коласту аздију,
Које данас ни у краља нема...* Ради се о огртачу-плашту на коме су извезена небеска тела.
Јунак са калпаком од самуровине и огромним нојевим перима за кога се открива да је Зелени Витез, односно сам Ђурђ, потоњи Свети Ђорђе:
Пред тамницом чудан добар јунак
На витезу коњу зеленоме,
И на њему чисти зелен скерлет,
На глави му красан самур-калпак,
За калпаком ноја птића крило,
Те сен чини коњу и јунаку,
Да му лице не смагне од сунца;
Пак Тодору јунак проговара...
У књизу Б.А.Арсеновића - Пјесме древних Срба у Индији се ова реч помиње више пута. Ову књигу можете на страници ''књиге''.
...самур калпак на оке,
Бело перо на еро...
И стари богови у народним песмама (КОЛЕДО) се описују са калпаком који је украшен ''витим'' пером.
...Коледо долази из планине, са небеса, на коњу дорату на коме је бојно седло, а то су, како знамо, све атрибути ратног и сунчаног бога. Ове атрибуте очитавамо и из следеће наше песме из Босне:
„Кола су му бјели свјете
Бјели свјете јасна вјечност.
На глави му самур калпак
Вито перо до рамена
А челенка до облака.
Облацима подрумује
А муњама заљуљује
Цјелим свјетом потрешује.
Коњиц му је јарко сунце
Бојни доро огњевити"
(Милоје., 1,1869: бр. 100).
Ово је из записа Симе Тројановића, а Арчибалд Рајс рече: ''Ваш Бог носи оклоп и браду Краљевића Марка, шајкачу вашег ратника са Цера и Јадра, Кајмакчалана и Доброг поља.''
И Марко Краљевић (за кога сад Бугари тврде да је њихов јунак) носи самур калпак:
Оде Марко цару на дивана,
Седе цару до десна колена,
Самур-калпак на очи намиче,
А буздован уза се привлачи,
Бритку сабљу на крило намиче;...
...Те састави самур и обрве,...
А потеже сабљу оковану...
Кад Марко иде у Призрен у просидбу Роксанде
Кад с' обуче Краљевићу Марко,
Уд'ри чоху и уд'ри кадифу,
И на главу калпак и челенку,
И пригрне коласту аздију,
Које данас ни у краља нема...* Ради се о огртачу-плашту на коме су извезена небеска тела.
Јунак са калпаком од самуровине и огромним нојевим перима за кога се открива да је Зелени Витез, односно сам Ђурђ, потоњи Свети Ђорђе:
Пред тамницом чудан добар јунак
На витезу коњу зеленоме,
И на њему чисти зелен скерлет,
На глави му красан самур-калпак,
За калпаком ноја птића крило,
Те сен чини коњу и јунаку,
Да му лице не смагне од сунца;
Пак Тодору јунак проговара...
СТЕФАН УРОШ III ДЕЧАНСКИ
| 
СТЕФАН УРОШ II МИЛУТИН
|
ЈУГ БОГДАН
| 
МИЛОШ ОБИЛИЋ
|
 | 
МЛАДИ КРАЉ ПЕТАР НА СЛИЦИ ЛЕВО И КРАЉЕВА ГАРДА У РАЗНИМ УНИФОРМАМА НА СЛИЦИ ДЕСНО.
|
ПАЈА ЈОВАНОВИЋ ЈЕ НА ОБЕ ВЕРЗИЈЕ ВЕЛИЧАНСТВЕНЕ СЛИКЕ ''СЕОБЕ СРБА'' НАСЛИКАО ЗА ОВУ ТЕМУ БИТНЕ ДЕТАЉЕ: САМУР КАЛПАК СА ПЕРОМ (ДЕСНО) И КАЦИГА СА ПЕРОМ НА СЛИЦИ ЛЕВО.
|  |
СВИ ЧЛАНОВИ СОКОЛСКИХ ДРУШТАВА СУ НОСИЛИ КАЛПАК СА ПЕРОМ
|
Обратите пажњу на капе момака који корачају поред Теслиног сандука. Снимак је лошијег квалитета, али ипак се наслућује о каквим се капама ради.
 |  |
Хусарске гајде
Још пре пар година, радећи неке кратке документарце, тражио сам одговарајуће музичке подлоге за њих. Била ми је потребна што старија, аутентична србска музика. Да ме је неко пре тога питао, одговорио бих му да су вероватно аутентични србски инструменти гусле и фрула. Бацио сам се на претраживање књига и гомиле линкова и дошао сам до открића да су гајде биле омиљени инструмент у Срба. Наравно да су се користиле и гусле, као и фрула, али су гајде били по свему судећи најатрактивније. Сходно овој причи погледајте како су изгледали хусарски гајдари који су пратили ратнике у борбу и поново обратите пажњу на капе.
 |  |
И за крај сам припремио још неке слике да видите како Пољаци и Руси чувају своју историју. Њихови музеји су препуни хусарских оклопа, сабљи и сличних експоната. Они их не претапају и не продају американцима.
Њихов школски систем негује историју и културу једног народа. Они су упознати са чињеницом да су СРБИ, КРИЛАТИ ГУСАРИ војевали по целој Европи, али то полако пада у заборав. Не смемо дозволити да се све препусти забораву јер наша деца ће онда учити у школи да су и Вељко, и Станко, и Старина Новак били ''маџарски хајдуци'', а ми, Срби само неми посматрачи историје...
АУТОР: Стефан СРБСКИ
Њихов школски систем негује историју и културу једног народа. Они су упознати са чињеницом да су СРБИ, КРИЛАТИ ГУСАРИ војевали по целој Европи, али то полако пада у заборав. Не смемо дозволити да се све препусти забораву јер наша деца ће онда учити у школи да су и Вељко, и Станко, и Старина Новак били ''маџарски хајдуци'', а ми, Срби само неми посматрачи историје...
АУТОР: Стефан СРБСКИ
Нема коментара:
Постави коментар