Гроб и црква Милоша Обилића

Знате где су стари дубровачки извори, али и велики османлијски путописац Евлија Челебија (25. март 1611. Истанбул – 1682. Египат) и Никола Бошковић, отац Руђера Бошковића записали да је сахрањен Милош Обилић?

Свети великомученик Милош Обилић

Место  које горенаведени људи помињу зове се Кисела Бања и налази се у Лабу, на Косову. Ми то место никад нисмо обележили нити посећивали, нити се поклонили сенима. А оно што је он урадио, је отприлике исто као да је неко убио Хитлера кад је кренуо марта ’41. на нас… или ’39. на Европу (Пољску). У делу ,,Повјест Дубровачке Републике„, Енгел  –  Стојановић (1903, Дубровник) у делу који описује правце којима се одвијала трговина Дубровчана, говори се о селу Кисела Бања у Лабу, које Албанци деформисано изговарају као Кислобај, као о месту у коме је сахрањен јунак Милош Обилић. ​Остало је записано да је у том месту пре Другог св. рата (1935.) откривена црква 11м дужине и 6м ширине, и по свему судећи се на ову цркву односе речи чувеног османлијског путописца Евлије Челебије, да је ,,преко, у планини, манастир посвећен Милошу“ да су га Срби подигли ,,у спомен имена проклетог Милоша“. Наравно да је чувеном османлијском путописцу Милош био ‘проклет“, јер им је пробуразио цара.

            Косово Поље, фотографија др Влад. Р. Петковић 1924.

​

Челебија је Косовом и Лабом пролазио 1660. у друштву Мелек Ахмед – паше; остало је забележено да је Мелек паша, увидевши како је Муратово турбе без чувара и у запуштеном стању почео да се љути, па му Евлија Челебија говори:

,,Господару мој, у планини тамо преко Срби су подигли један манастир посвећен спомену имена проклетог Милоша који је овог султана убио. У манастиру има кандила од драгог камења и разноврсних кадионица пуних сирове миомирисне амбре. Манастирски калуђери дан и ноћ служе долазеће и одлазеће госте, будући да су манастирске задужбине и простране и богате, али гроб нашег победоносног цара нити има задужбине нити трубедара (чувара гроба).“

(Паша тада одваја две кесе гроша ‘вилајетским људима а околна раја позвана је да очисти турбе, што је и учињено, па је турбе постало споменик и место ходочашћа муслимана.)

Фото галерија (Wikimedia Commons/Hiung-nu, Aljabakphoto, Violetamyftari, Gashi Bujar, Tarabosh):
Муратово турбе је сачувано кроз све ратове за разлику од цркве и гроба Милоша Обилића, што довољно говори о менталитету Срба. 2005. године је је извршено реновирање од стране привремених албанских институција, новцем који је донирала Турска (слика 3). На слици 7. је највероватније оригинални саркофаг. На слици 8. видимо гробницу у којој се налазе унутрашњи органи султана Мурата. (клик на слику за увећање).

Место у коме је откривена црква је од 19. века насељено Арбанасима, и они су његов назив превели у Кисха Милосхит (у преводу Милошева црква), јер су и они знали да је ту сахрањен Обилић.

Код Атанасија Урошевића, нашег антропогеографа, географа и етнолога, у капиталном делу Топоними Косова, стр. 61, каже да ,,…Kisha Miloshit (у преводу са албанског Милошева црква) је место у данас албанском месту Киселој Бањи (Лаб). У 17 и 18. веку се веровало да је ту сахрањен Милош Обилић.“

Милош Обилић по тумачењу Милорада Петровића (1865-1928)

Урошевић наводи запис Николе Бошковића, оца Руђера Бошковића, у коме помиње цркву у којој је гроб Милошев, па каже да је: ,,Новопазарски и доцнији дубровачки трговац Никола Бошковић, отац научењака Руђера Бошковића, по сећању је почетком 18. в написао мемоарске успомене на стару Рашку, где о Муратовом турбету каже да се налази ,,северно од Приштине, усред Косова, као башта озидан простор, усред кога је кубе и под њим гроб султана које уби Милош Кобиловић, и даље говори о цркви у којој је гроб Милошев.“ ​Црква у којој је, по предању, сахрањен Милош Обилић помиње се и у опису пута дубровачког посланика Ивана Кабоге у Цариград 1792. Ту стоји да су… ,,…прешавши Лаб, видели с леве стране ‘три миље далеко цркву, у којој је сахрањен Милош Кобилић.“

Даље помиње Муратово турбе који су посетили, итд.

У изворима се помињу и други путописци који су оставили сведочанство о Милошевом гробу и цркви, као што је Француз Ами Буе ( A. Boué, La Turquie d’Europe, Paris 1840.)

За оне радозналог духа који би желели да сазнају нешто више – покушајте да нађете нешто од књига које ћу овде навести:

Атанасије Урошевић: ,,Топоними Косова“, Београд 1972. Евлија Челебија, ,,Путопис,“ Веселин Маслеша, Сарајево 1973.

Глиша Елезовић: ,,Још нешто из прошлости Муратова гроба на Косову,“ Скопље, 1934.

Б. Трухелка Б. : ,,Старовлашка сећања Николе Бошковића“, Мисао, Београд 1930.

Глиша Елезовић: ,,Турски споменици“, САНУ, 1952.

ИЗВОР: kishad.wordpress.com, srbski.weebly.com