ИСТОРИЈА СЕРБА НА МАПАМА ФРАНЦУСКОГ ИСТОРИЈСКОГ АТЛАСА ИЗ 1844. ГОДИНЕ
Извор :
„ Atlas universel historique et geographique compose de cent une cartes, donnant les differentes divisions et modifications territoriales des diverses nations aux principales epoques de leur histoire , avec une notice sur tous les faits importants , et l'indication des lieux ou ils se sont passes ; destine a faciliter la lecture et l'intelligence de tous les ouvrages historiques , et redige d'apres les meilleures sources par A. Houze , membre de la Societe de Geographie , auteur de la Geographie universelle. “
Аутор : Француз Antoine Philippe Houzé (17??-18??)
Уредник : Француз Pierre Duménil (17??-18??)
Издавач : Француз Pierre Duménil (17??-18??)
Место штампања : Paris (Royaume de France // Monarchie de Juillet: 1830-1848)
Година издања : 1844
Језик: француски
Извор :
„ Atlas universel historique et geographique compose de cent une cartes, donnant les differentes divisions et modifications territoriales des diverses nations aux principales epoques de leur histoire , avec une notice sur tous les faits importants , et l'indication des lieux ou ils se sont passes ; destine a faciliter la lecture et l'intelligence de tous les ouvrages historiques , et redige d'apres les meilleures sources par A. Houze , membre de la Societe de Geographie , auteur de la Geographie universelle. “
Аутор : Француз Antoine Philippe Houzé (17??-18??)
Уредник : Француз Pierre Duménil (17??-18??)
Издавач : Француз Pierre Duménil (17??-18??)
Место штампања : Paris (Royaume de France // Monarchie de Juillet: 1830-1848)
Година издања : 1844
Језик: француски
Мапа бр. 1 :
Границе краљевства Источних Гота (Острогота), тј. Серба/Словена (оивичено светло плавом бојом) на апенинском и хелмском (балканском) полуострву.
Црвеном бојом су заокружени Свеби (Серби из данашње Немачке које аутор мапе смешта у Далмацију.
Назив мапе :
L'Empire Romain d'Orient a l'avenement de Justinien Ier. et le Roye. des Ostrogoths a la mort de Theodoric 410 a 553. Dresses sous la direction de A. Houze. (на горњој левој маргини: Atlas historique et geographique de la Grece et de l'Italie. Carte VI.)
Границе краљевства Источних Гота (Острогота), тј. Серба/Словена (оивичено светло плавом бојом) на апенинском и хелмском (балканском) полуострву.
Црвеном бојом су заокружени Свеби (Серби из данашње Немачке које аутор мапе смешта у Далмацију.
Назив мапе :
L'Empire Romain d'Orient a l'avenement de Justinien Ier. et le Roye. des Ostrogoths a la mort de Theodoric 410 a 553. Dresses sous la direction de A. Houze. (на горњој левој маргини: Atlas historique et geographique de la Grece et de l'Italie. Carte VI.)
Детаљ мапе бр. 1.а
| 
Детаљ мапе бр. 1.б
|
Мапа бр. 2 :
Границе Каљевине Сербије (тзв. Јадранска Сербија) на Хелму (Балкану), пред сукоб (789) са Франачким царством.
(Краљевство је оивичено светло плавом бојом на хелмском полуострву)
На мапи је приказана Краљевина Сербија из период владавине сербске династије Дрвановића/Светимировића (640-794).
Назив мапе :
L'Empire Romain d'Orient et le Royaume des Lombards 553 a 774. Dresses sous la direction de A. Houze. (на горњој левој маргини: Atlas historique et geographique de la Grece et de l'Italie. Carte VII.)
Примедба :
На мапи број 2 су грешком убачени Хрвати, мада се они појављују на Хелм (Балкан) тек крајем 9. века.
Хрватска племена се спуштају на Хелм, потиснути са својих огњишта у данашњој Западној Украјини и Јужној Пољској снажним продорима коњичког степског народа туранског рода (монголске расе), угро-финске гране (уралско-алтајске језичке групе) познатог као Мађари (Угри).
Први помен Хрвата имамо око 879/880. године, када се помиње Branimir (владао: 879-882), кнез Хрвата, на натпису (+BRANIMIRO COM ... DUX CRUATORVM COGIT...) са камених орнамената пронађених у селу Шопот (поред Бенковца).
Lujo Margetić (1920-2010), хрватски (псеудо)историчар је 2002. године изнео тезу (без икаквих доказа) да је први помен имена Хрват, настао 852. године у тзв. „Трпимировој даровници“, за коју је (неспорно) још раније утврђено да је фалсификат , настао 1568. године.
Margetić је чак ишао дотле да је непрофесионално (čitaj: неозбиљно) тврдио да је то некакв судски документ , и да потиче из 840. године.
Иначе , странци Хрвате помињу тек од 10. века.
Занимљиво је истаћи , да веома педантни франачки/фрушки хроничари (у првој половини 9. века Франци/Фруги су држали под својом влашћу северне и северозападне делове данашње Републике Хрватске) , НИКАДА нису поменули Хрвате , ...ни као своје поданике , ...а ни као своје суседе.
Границе Каљевине Сербије (тзв. Јадранска Сербија) на Хелму (Балкану), пред сукоб (789) са Франачким царством.
(Краљевство је оивичено светло плавом бојом на хелмском полуострву)
На мапи је приказана Краљевина Сербија из период владавине сербске династије Дрвановића/Светимировића (640-794).
Назив мапе :
L'Empire Romain d'Orient et le Royaume des Lombards 553 a 774. Dresses sous la direction de A. Houze. (на горњој левој маргини: Atlas historique et geographique de la Grece et de l'Italie. Carte VII.)
Примедба :
На мапи број 2 су грешком убачени Хрвати, мада се они појављују на Хелм (Балкан) тек крајем 9. века.
Хрватска племена се спуштају на Хелм, потиснути са својих огњишта у данашњој Западној Украјини и Јужној Пољској снажним продорима коњичког степског народа туранског рода (монголске расе), угро-финске гране (уралско-алтајске језичке групе) познатог као Мађари (Угри).
Први помен Хрвата имамо око 879/880. године, када се помиње Branimir (владао: 879-882), кнез Хрвата, на натпису (+BRANIMIRO COM ... DUX CRUATORVM COGIT...) са камених орнамената пронађених у селу Шопот (поред Бенковца).
Lujo Margetić (1920-2010), хрватски (псеудо)историчар је 2002. године изнео тезу (без икаквих доказа) да је први помен имена Хрват, настао 852. године у тзв. „Трпимировој даровници“, за коју је (неспорно) још раније утврђено да је фалсификат , настао 1568. године.
Margetić је чак ишао дотле да је непрофесионално (čitaj: неозбиљно) тврдио да је то некакв судски документ , и да потиче из 840. године.
Иначе , странци Хрвате помињу тек од 10. века.
Занимљиво је истаћи , да веома педантни франачки/фрушки хроничари (у првој половини 9. века Франци/Фруги су држали под својом влашћу северне и северозападне делове данашње Републике Хрватске) , НИКАДА нису поменули Хрвате , ...ни као своје поданике , ...а ни као своје суседе.
Детаљ мапе бр. 2.
Мапа бр.3
Карамир Владимировић Светимировић, краљ Сербије (владао: 781-789) се озбиљно сукоби између Франачког царства (Фрушког царства) и Краљевине Сербије.
(Краљевство је оивичено светло плавом бојом на хелмском полуострву)
Краљ Карамир је и умро од последица рањавања у овим сукобима.
Франци (Фруги) успевају 794. године да освоје Истру, коју Серби нису више успели да поврате, мада су зауставили даљи продор Франака у Сербију.
За ово је заслужан Тврдослав Карамировић Светимировић, краљ Сербије (владао: 789-794), а пошто он није имао наследника, на чело Сербије долази војвода Оштривој (владао: 794-796).
Војвода Оштривој је био сестрић краља Тврдослава.
Тек ће 819. године Крепимир Прибислављевић Оштривојевић, краљ Сербије (владао: 815-840), поново ослободити Истру од Франака.
На мапи је приказана Краљевина Сербија из период владавине сербске династије Дрвановића/Светимировића (640-794) и Оштривојевића (794-865 и 926-1171)
Назив мапе :
Empire Grec et Royaume d'Italie 774 a 900. Dresses sous la direction de A. Houze. (на горњој левој маргини: Atlas historique et geographique de la Grece et de l'Italie. Carte VIII.)
Карамир Владимировић Светимировић, краљ Сербије (владао: 781-789) се озбиљно сукоби између Франачког царства (Фрушког царства) и Краљевине Сербије.
(Краљевство је оивичено светло плавом бојом на хелмском полуострву)
Краљ Карамир је и умро од последица рањавања у овим сукобима.
Франци (Фруги) успевају 794. године да освоје Истру, коју Серби нису више успели да поврате, мада су зауставили даљи продор Франака у Сербију.
За ово је заслужан Тврдослав Карамировић Светимировић, краљ Сербије (владао: 789-794), а пошто он није имао наследника, на чело Сербије долази војвода Оштривој (владао: 794-796).
Војвода Оштривој је био сестрић краља Тврдослава.
Тек ће 819. године Крепимир Прибислављевић Оштривојевић, краљ Сербије (владао: 815-840), поново ослободити Истру од Франака.
На мапи је приказана Краљевина Сербија из период владавине сербске династије Дрвановића/Светимировића (640-794) и Оштривојевића (794-865 и 926-1171)
Назив мапе :
Empire Grec et Royaume d'Italie 774 a 900. Dresses sous la direction de A. Houze. (на горњој левој маргини: Atlas historique et geographique de la Grece et de l'Italie. Carte VIII.)
Детаљ мапе бр. 3.
Мапа бр. 4. (детаљ мапе бр.3.)
Детаљ са претходне мапе са два сербска племена (Гудускани и Тимочани), која су учествовала у устанку против Бугара и њихове окупације (809-818) североисточног сербског етничког простора.
Устанак је подигнут 818. године у Јужној Панонији и данашњим источним деловима Републике Србије, односно у оквиру савремене Западне Румуније и Западне Бугарске.
Бугари су по ослобођењу од аварске власти (805) успели да окупирају источне делове Краљевине Сербије на Хелму (Балкану).
У питању су делове данашње Централне и Јужне Румуније, односно Северне Бугарске.
Ове источне делове Краљевине Сербије (ради лакше оријентације) називамо још и „Дачка Сербија“ (после поделе краљевине 760. године на два дела).
Крепимир Прибислављевић Оштривојевић, краљ Сербије (владао: 815-840), успео је да порази Франке (819), Бугаре (818) и Ромеје (828), чиме је само за краће време стабилизовао прилике у Краљевини Сербији.
Бугари ће тек под Симеоном I - Великим (864-927), кнезом Бугарске (владао: 893-925), а потом и царем (владао: 925-927), успети да (привремено) овладају (917-927) источним деловима тадашње Краљевине Сербије.
Ова бугарска окупације била је праћена сталним побунама сербског племства, које никада није прихватило ову окупацију (окончана је 927. године).
Назив мапе : Empire Grec et Royaume d'Italie 774 a 900. Dresses sous la direction de A. Houze. (на горњој левој маргини: Atlas historique et geographique de la Grece et de l'Italie. Carte VIII.)
Детаљ са претходне мапе са два сербска племена (Гудускани и Тимочани), која су учествовала у устанку против Бугара и њихове окупације (809-818) североисточног сербског етничког простора.
Устанак је подигнут 818. године у Јужној Панонији и данашњим источним деловима Републике Србије, односно у оквиру савремене Западне Румуније и Западне Бугарске.
Бугари су по ослобођењу од аварске власти (805) успели да окупирају источне делове Краљевине Сербије на Хелму (Балкану).
У питању су делове данашње Централне и Јужне Румуније, односно Северне Бугарске.
Ове источне делове Краљевине Сербије (ради лакше оријентације) називамо још и „Дачка Сербија“ (после поделе краљевине 760. године на два дела).
Крепимир Прибислављевић Оштривојевић, краљ Сербије (владао: 815-840), успео је да порази Франке (819), Бугаре (818) и Ромеје (828), чиме је само за краће време стабилизовао прилике у Краљевини Сербији.
Бугари ће тек под Симеоном I - Великим (864-927), кнезом Бугарске (владао: 893-925), а потом и царем (владао: 925-927), успети да (привремено) овладају (917-927) источним деловима тадашње Краљевине Сербије.
Ова бугарска окупације била је праћена сталним побунама сербског племства, које никада није прихватило ову окупацију (окончана је 927. године).
Назив мапе : Empire Grec et Royaume d'Italie 774 a 900. Dresses sous la direction de A. Houze. (на горњој левој маргини: Atlas historique et geographique de la Grece et de l'Italie. Carte VIII.)
Мапа бр. 5. (детаљ мапе бр.3.) На овом детаљу мапе се лепо види да је Хрвацка само мала област у Србији.
Аутор: Крсто Крцун Драговић
Уредио: Стефан СРБСКИ
Аутор: Крсто Крцун Драговић
Уредио: Стефан СРБСКИ
Нема коментара:
Постави коментар