субота, 3. август 2019.

ATENTAT O KOJEM SE NIJE UČILO U ŠKOLAMA: Dan kada je moler usred Beograda ZAMALO UBIO KRALJA

aleksandar

Kralj Aleksandar I Karađorđević poginuo je u atentatu izvedenom u Marselju 9. oktobar 1934. Zbog ovog tragičnog kraja u senci je ostao jedan drugi pokušaj ubistva kralja i to usred Beograda!

Tog 28. juna 1921. usvojen je Vidovdanski ustav kojim je Kraljevina SHS proglašena ustavnom, parlamentarnom i naslednom monarhijom sa dinastijom Karađorđević na čelu.


Neposredno nakon toga u Beogradu se dogodio pokušaj atentata na regenta Aleksandra Karađorđevića, dok se vraćao iz Skupštine!
Sa skela nedovršene zgrade Ministarstva građevina, na uglu Miloševe i Masarikove ulice, molerski radnik Spasoje Stejić Baćo bacio je bombu na regentovu kočiju, ali je ona zapela za telefonske žice i eksplodirala ne pogodivši cilj.
Moler koji je zamalo ubio kralja
Spasoje Stejić Baćo rođen je 1904. godine u Adi u Vojvodini i ljubav prema domovini i ono što je smatrao patriotizmom u velikoj meri su odredili čitav njegov život.
Kao dečak od deset godina prijavio se dobrovoljno u vojsku, 1914. godine. Učestvujući sa jedinicama u borbama u Dobrudži bui je teško ranjen.
Spasoje je potom prešao u Rusiju, gde je uključen u Jugoslovenski dobrovoljački korpus, ali upravo tu je došao u kontakt sa jednim, za njega, potpuno novim ideolozima – Lenjinom i njegovim komunistima.
Nije mnogo prošlo, a Spasoje je i sam počeo da veruje u boljševičke ideale. Zato je sa nekolicinom boraca istupio iz korpusa i priključio se crvenim borcima. Tokom 1918. godine boravio je u Samari, gde je radio kao ilegalni partijski radnik.
Decembra 1918. godine Partija ga je uputila u Jugoslaviju da u njoj širi komunističku ideju i, nakon ostivanja KPJ 1919. godine Spasoje postaje jedan od njenih prvih članova.
Nema zapisa o tome da je Spasoje pre decembra 1920. naročito mrzeo regenta Aleksandra.
Njegova netrpeljivost odnosila se na celu dinastiju Karađorđević i monarhiju kao režim koji je po njegovom mišljenju kao u tamnici držao radnike i seljake i zbog toga ga je trebalo rušiti. Ipak, nakon Obznane, sve se promenilo!
Atentat koji je mogao da uspe
Decembra 1920. godine državni vrh Kraljevine SHS doneo je proglas kojim se zabranjuje rad Komunističke partije Jugoslavije.
Spasoju je to naročito teško palo, a bes je preusmerio na, po njegovom mišljenju, najodgovornijeg pojedinca za tu odluku – regenta Aleksandra Karađorđevića.
Već tada Spasoje se odlučio za individualni teror. Ostalo je samo da čeka…
Prilika mu se ukazala nekih šest meseci kasnije i tada se odigrao događaj opisan na početku ovog teksta. Kralj je ostao nepovređen, ali je ranjeno desetak slučajnih prolaznika.
Plan je bio dobar, ali sreća tog dana nije bila na Spasojevoj strani. Mladić je odmah uhapšen i brutalno pretučen. Pred Sudom je izavio da je atentat njegovo delo i da nema saučesnika. Tužilaštvo je smatralo da je Stejić imao pomagače među poslanicima.
Na “Vidovdanskom procesu“, 23. februara 1922. godine, Spasoje Stejić Baćo osuđen je na smrt.
Ali, ovo nije kraj priče!


Novi rat i konačni beg
Kazna Spasoja Stejića preinačena je na dugogodišnju robiju koju je izdržavao u Sremskomitrovačkom zatvoru. Ima podataka da je mladić tokom služenja kazne, kao atentator na kralja, bio žrtva policijske torture i da mu je i zdravlje popustilo.
– Tamo se nalazio Spasoje Stejić, atentator na kralja Aleksandra. On je već preko osam godina bio u samici. Na nogama je neprekidno nosio teške lance – bilo je svedočenje jednog od zatvorenika.
Robovao je punih 19 godina. A onda je došao april 1941. i novi rat.
Spasoje je bio jedan od učesnika bega 32 robijaša-komunista iz Sremskomitrovačkog zatvora, izvedenog 22. avgusta 1941. godine. Posle bega se priključio partizanima.
Poginuo je tokom borbi na Sutjesci. Ubila ga je avionska bomba na brdu Ozren povrh Tjentišta 9. juna 1943. Bilo mu je 39 godina.
(Dnevno.rs)

среда, 31. јул 2019.

ВИНЧА КОЛЕВКА ПИСМЕНОСТИ: Да ли је од Србице настало 12 језика?

Ја, када сам читао дјела невјероватно образоване Олге Луковић – Пјановић која је докторирала на Сорбони и то Грчку филологију, а сама говорила, читала, писала и преводила са девет језика, међу којима и старогрчки и латински, себи сам записао и то много пута прочитао најдивнију похвалу српској раси коју сам чуо: „Једна раса надарена даровима мудрости, растући бројем и напредујући, изграђивала је као моћно средство свој језик, диван по свом богатсву, својој снази, својој хармонији и по савршенству својих форми, језик кроз који су спонтано избијале све њене импресије, њени благи осјећаји, њена наивна дивљења“. Рекла је, дакле то, за стару Србицу, Олга Луковић!




Тај прастари почетак развоја језика Срба, због све мањих заједничких веза, сељења, промјена у начину живота, довео је до тога да се из заједничког коријена развио извјестан број дијалеката, који су опет наставили да се развијају трансформишући се полако у сопствени језик издвојених и расељених српских племена који кроз миленијуме губе полако чврсте везе са матичним језиком, али основи и корени свих тих језика су заједнички!
Тако је у Европи од Србице настало чак дванаест језика!
Доказано и непорециво заједничко поријекло толико расутих народа данас који говоре такозваним индоевропским језицима је тачно само уколико се зна да воде поријекло од једне мајке – Србице!
Дакле као и народи, тако и језици имају заједнички коријен!

Говорећи о лакој и готово савршеној граматици ведског језика, чувени и свјетски признати Адолф Пикте је рекао :„Овај језик је музикалан, свјеж, чудесан, створен да буде ехо живе природе, истовремено динамичан и хармоничан“.
Велики Ами Буе истиче „Србски језик је богат и употребљава се једнако срећно за опјевавање љубавних њежности и крвавих подвигаБога Марса“.
Даље говори са толико хвале о свим граматичким аспектима српског језика и упоређујући га каже :“ …толико супериоран са муцањем Грка, одвећ надувеним и пуним реторичког цвијећа француским и италијанским, натмуреним њемачким, да је готово немогућа свака упоредба“.
Изричито наглашава да, ако је икада један језик био створен да влада јавним расправама, онда је то српски!
Наш Илија Живанчевић, научник свјетске репутације јасно и недвосмислено каже:„Словени су осталима дали ријеч, јер она извире из безграничне, простране и несравњиво чисте бесмртне словенске душе“.
Индијске Веде су најстарији писани споменик који у форми поетског зборника у хиљаду химни чувају прапочетке поимања законитости људи и њиховог живота, а све засновано на светости куће, породице, земље све до данас неизбрисиве традиције код Срба!
Овдје морам поставити питање које се намеће данас: Да ли је форсирање на популаризацији такозваног ЛГБТ културе директно уперено против Срба у најширем смислу те ријечи?
Да ли је то опсежан и најозбиљнији покушај Ватиканско- германске школе и политике да униште Србе? Или само савремени, а миленијумски стари српски јањичари лијече историјски комплекс?
Али, да наставим са Ведама…..које су у Европу донијете из Индије.
Готово сви признати и познати лингвисти не сумњају у то да су написане на Србици, јер у свакој од тих химни доминира име Србинда, али исто тако и стотине других ријечи које су и данас актуелне у српском језику као …..Нана, Тата, Брат, Сестра, Пут, Огањ, Дан и још јако, јако пуно ријечи.
Једном ми је проф др. Јован Деретић рекао да је лично слушао у Индији људе који говоре Србицу! Чак се и „љуте“ на нас Европљане који смо је искварили.


Недвосмислено је тачно да је прва писменост на свијету откривена у Винчи!
И ту се отаџбина Срба лоцира на простору „Светог Седморечја“.
Етрурска писменост је ипак доста млађа, а помињем је зато што ју је дешифровао Светислав Билбија и то на начин што је користио Србицу!
И тада је дефинитивно потврђено да су сами Етрурци себе називали Рашанима, тј. Србима који су из Индије дошли у данашњу Италију.
Посебно је настала велика збрка кад је Ћирило донио кирилицу која није имала математичку нумерацију слова…
Црква је покушала у 17. вијеку да поврати стару азбуку, али без успјеха…
(Аутор је професор историје и директор Издавачке куће „Јерусалим“ из Бара)

уторак, 30. јул 2019.

Перун Бог Грома код старих срба (словена)

Перун


Перун је у србској митологији најмоћнији Бог. Он је Бог грома на небу и ватре на земљи.
Важио је за непобедивог ратника. Припадале су му звезде, Сунце, и Месец. Силе које су у древно време изазивале страхопоштовање биле су његове јер је господарио ватром.
Заборављена веровања старих срба, могу се и даље наћи у обичајима нашег народа па и савременим религијама. Помоћу описа богова у старим хроникама и киповима проналажених у Украјини, Русији и Пољској, данас се реконструише систем религије старих срба (словена). Нажалост има веома мало трагова па се о свему јако мало зна.

Грчка митологија је преузела многе особине Перуна и приписала их Зевсу. Много сличности такође постоје и у нордиској митологији са Одином, али и са Тором.
За Перуна се везују и духовне појаве. Перуна је симболизовао дивојарац, и изумрла животиња зубр
Од биљака храст, перуника, жалфија, коприва, јабука, пшеница, чуваркућа. Перунова обележја су још и балван, кремен, рог.


Перун
Пред кипом Бога Перуна староверници су одржавали литије, и обављали завете. Често су му приносили биљке и животиње као жртве. Словени су се, ако нису имали храмове, молили Перуну у светим гајевима, или испод храста. Од тога нам је остао обичај обожавања дрвета у Србији. Дрво записа је углавном храст.
Перунови дрвени кипови садржали су симболе Сунца, муње, кремена, плодове храста.
У руци је држао рог, секиру, или маљ.


Перун је члан највећег и најјачег тројства (триглава) у словенској митологији, заједно са Сварогом и Световидом. Теорија о триглаву као концепту, а не као божанству, вероватно је новијег датума, али ћемо је узети у обзир.
Перун
Перун кажањава кривоклетније и све зле људе. Везан је за правду,  и повезан је са планетарном сфером Јупитера. Перун кажњава зле и непослушне, затварајући им двери небеске. Кривоклетнике кажњава још за живота, а у извршвању казне најчешће употребљава муње. Многи списи из раног средњег века (Несторова хроника, Сборник Паисијев, Собор), кажу да су се стари словени  заклињали управо Перуну.

Перун се најчешће помиње у забелешкама из раног средњег века, и углавном сатанизује. Ово указује колико је чврсто укорењен Перунов култ код старих срба (словена). О посвећености Перуну указују многи топоними које и данас носе његово име. Перунов врх и Перунова обала у Русији, Перунија вес у Словенији, планина Перин у Бугарској итд.
Перун
Легенде говоре да је, када се Перун у својој кочији возио по небу, грмело од точкова кочија. Перун се представља на киповима као јак ратник са брадом. Делови одеће говори да се ради о ратнику у оклопу, што је случај са већином словенских богова. Постоје прикази Перуна са каменим маљем у руци којим гађа и претвара у камен све чега се дотакне. Постоје и представе у којој Перун држи лук, и када њиме гађа стреле се претварају у муње.


Неке легенде говоре о Перуновом сукобу са Велесом. Наводно му је Велес украо жене људе и стоку. Велес је покушавао да се сакрије, али га је Перун разбивши камен иза кога се овај крио, пронашао и победио.
Ова белоруска прича даље говори да је Велес након тога морао да остане на земљи.
Једна друга легенда говори и о томе да је на Перуновој свадби са Додолом, богињом киша, Велес издвојио додолу и изјавио јој љубав. Након тога у сукобу са Перуном био је поражен и протеран на земљу да би на крају нашао своје место у дољем свету
Перун је био и борац против суша. Једна теорија говори да је имао утицај на кишу. Друга да је на кишу имала утицај његова жена Додола. Ево једна песме:
Да зароси ситна роса,
ој дудула мили Боже!
Ој Илија дај, Боже дај!
Ој Илија, мој Перуне!
Дај Боже дај, дај Илија дај
(рефрен додолске песме из околине Гњилана)
Након доласка хришћанства улогу Перуна преузима свети Илија. У народној традицији Перун је остао, као и приче о њему. Многе су примиле облик прича о Светом Илији, док су друге такође морале да промене име главног јунака. Црква је сатанизовала Перуна, вероватно због његовог јаког култа и великог утицаја на животе људи.
Свети Илија као Перун





Свети Илија као Перун

Упркос покушајима да се Перун потпуно уништи, његово име је остало. Штавише, Перун је један од најпознатијих и највише помињаних словенских богова.





Штит са симболиком ПерунаШтит са симболиком Перуна