О његовој смрти нема забележених података.
Фото: Wikipedia
Народ воли да смишља и препричава предања. Тако је једно од омиљених средњовековних оно по коме су се браћа Стефан и Вукан помирили над моштима оца Стефана Немање које је са Свете Горе донео Свети Сава и сложно се супротставили непријатељима који су стали да распарчавају Србију. У стварности, ништа од тога вероватно уопште није било тако.
Као најстарији, прворођени, син Стефана Немање, Вукан Немањић је могао очекивати да ће бити одређен за наследника српског престола, али то се није догодило. Он је пред крај очеве владавине добио управу над Зетом, али је по повлачењу са власти Немања решио да престо препусти свом средњем сину – Стефану.
Фото: Wikipedia
Ова одлука сигурно је разбеснела Вукана, али није изазвала отворени сукоб међу браћом све док је Немања био жив. Вукан је као велики кнез задржао Зету, Требиње, Топлицу и Хвосно и по угледу на раније владаре у Зети, почео да се представља као „краљ краљевства Далмације и Диоклитије“. Све се променило после смрти Стефана Немање.
Човек који је желео да буде краљ
Изгледа да је Вукан разлаз Стефана и његове жене Евдокије око 1201. године искористио да покаже отворено неслагање са братом. Рат између браће који је уследио донео је у Рашку глад, болест и велике људске жртве. Уз помоћ Угара Вукан је дошао до власти, док се Стефан Немањић вероватно склонио у Бугарску.
Фото: Profimedia printscreen
Вукан је као велики жупан владао Србијом бар две године. Притиснут од Бугара који су подржавали његовог брата и остављен од ослабљених Угара, 1204. или 1205. морао је да одступи са власти. Изгледа да је међу браћом постигнут неки споразум јер је Вукану на управу остављена Зета.
У фебруару 1208. Сава Немањић је дошао у Србију и донео очево тело, како би било сахрањено у Студеници. Према писању Саве преношење ковчега Светог Симеона догодило се на захтев оба његова старија брата, а у народу постоји предање да су се Вукан и Стефан, над очевим телом, коначно измирили. Истина је пак, по свој прилици, далеко прозаичнија.
Мистериозни крај несуђеног краља
Историјски извори не слажу се у потпуности са народним предањем око тога да су се завађена браћа помирила. Пре ће бити да је Вукан прихватио примирје да би свом наследнику – Ђорђу омогућио владавину Зетом.
Стефан се вратио на престо, ојачао земљу и ускоро учврстио границе Србије. Према неким мишљењима, пошто је од папе добио круну, крунисан за краља Србије 1217. године, али историјски извори то нигде не потврђују.
Вукану се, са друге стране, убрзо губи сваки траг у историји. Већ у лето 1208. године Вукан је умро или бар није био на власти у Зети о чему сведочи податак да се тада као кнез ове области помиње његов син. Неки историчари иду тако далеко да наводе да је могуће и да је уклоњен. О његовој смрти нема забележених података, а не зна се са сигурношћу ни где је сахрањен, мада је његов гроб вероватно у манастиру Морача.
Манастир Морача/Фото: Youtube prinscreen
И тако је, помало неправедно, несуђеног краља Србије, задесила најстрашнија судбина – заборав.
А.Б, Курир/Дневно.рс/Хронограф
Нема коментара:
Постави коментар