ТАЈНЕ БЕЛЕШКЕ ФБИ: Прави Тито је нестао у Русији 1937. а СФРЈ је водио Лебедев!

20. априла 1955. године, Маријан Џон Маркул је ушао у лосанђелеску канцеларију ФБИ-а и испричао шокантну причу. Човек који се тада представљао као маршал Јосип Броз Тито заправо није прави Тито, него руски агент који је преузео Титов идентитет пошто је прави Јосип Броз нестао у Русији 1937. године. То стоји у ФБИ-јевој забелешци с почетка маја 1955. године.

20. априла 1955. године, Маријан Џон Маркул је ушао у лосанђелеску канцеларију ФБИ-а и испричао шокантну причу. Човек који се тада представљао као маршал Јосип Броз Тито заправо није прави Тито, него руски агент који је преузео Титов идентитет пошто је прави Јосип Броз нестао у Русији 1937. године. То стоји у ФБИ-јевој забелешци с почетка маја 1955. године.

Тајне ФБИ-јеве белешке из педесетих су недавно отворене за јавност и јавно објављене.

Маријан Маркул је рођен је у Ливну 1909. године, у САД се доселио 1936., а држављанство је добио 1944. пошто је две године за време Другог светског рата служио у америчкој војсци.

У извештају пише да није сигурно колико су информације које он даје тачне, али се наводи и његова тврдња да је он “социјалиста и да жели да пружи информације које би могле бити важне за безбедност Сједињених Држава”.

Фото: Printscreen Youtube

У забелешци са састанка агената ФБИ-а и Маркула стоји да је Маркул посетио Југославију 1953. године и да се у два наврата сусрео с Титом. Први састанак је трајао око сат времена, а он је том приликом приметио да маршал Тито има по пет прстију на свакој руци.
Маркул тврди да је прави Тито изгубио средњи прст и кажипрст леве руке. Додао је да је Тито с којим је разговарао ’53. био образован и одлично свирао клавир. С друге стране, прави Тито је био необразован, и колико је Маркул знао, није знао да свира клавир.

Између осталога, Маркул је тврдио да је Јосип Броз био висок око 180 центиметара, док је овај „лажни“ био висок тек 160 цм. Маркул је такође рекао да је човек који се у педесетима њему представљао као Тито говорио с благим руским нагласком и да је доста благо говорио. Прави Тито је говорио је одрешито и оштро.

Маркул је тврдио да је прави Тито био доста болешљив и да је имао туберкулозу, и да је нестао у Русији 1937. године. Такође је изјавио да је крајем двадесетих година разговарао с правим Титом у Југославији, а видео се са њим у Паризу 1935. или 1936. године и додао да је чврсто убеђен у то да је тај човек прави Јосип Броз.

Маркулова сестра и отац су имали исто мишљење

После пријема код Маршала 1953. године, Маријан је посетио удату сестру у Загребу. Повели су разговор о томе да ли Тито онај прави, и сложили су се да није, барем је тако говорио Маркул. Сестра је рекла да и она и муж живе у уверењу да је Тито у Ужичкој 15 био обични преварант. Њен супруг, извесни Борис Горић је потврдио да и он није сигуран у Титов идентитет, као и да је то ствар о којој се шушка широм Југославије.

У извештају се наводи како му је сестра тада рекла да ни она ни њен супруг не верују у то да је на челу Југославије прави Јосип Броз Тито и да су први пут почели да сумњају у то још 1937. године, када су чули његов глас на радију и приметили промену нагласка. Маркул још тврди како је његов отац Иван познавао правог Тита, пошто су радили у истом граду, и да се и он слаже да је реч о две различите особе.

Фото: АП

Иван Маркул и Јосип Броз су радили у истом граду, а Иван је био уверен да маршал у Београду није био исти као друг Тито – секретар комунистичке партије у Југославији.
Други састанак с Титом 1953. године Маркул је имао у Загребу. Овог пута је Маријана и његову супругу Ингрид маршал готово у потпуности игнорисао. Након тог пријема код маршала, Маркул је сатима разговарао с Александром Ранковићем, за кога је тврдио да је заправо најмоћнији човјек у Југославији.

Ранковић и Маркул су наводно заједно били у затвору крајем двадесетих година прошлог века због синдикатског деловања и током тог времена су се зближили. Због тога је Маркул Ранковићу отворено рекао да зна како је Тито у суседној соби лажњак.

За Ранковића Маркул тврди да је био главни човек задужен за безбедност у Југославији, као и да је у разговору са њим изразио своје сумње, на шта му је Ранковић одговорио да не би требало да се оптерећује таквим стварима и да би требало да ужива у боравку у Југославији. Ово скретање теме са Тита је код Маркула само подгрејало сумње, наводи се у наставку документа.

Тито заправо био – Лебедев?

Маркул је агентима ФБИ испричао да, према његовом мишљењу, југословенске вести у тајности сарађују са Совјетским Савезом и да ће то у наредном периоду свима постати јасно. Изразио је и увереност у то да би се совјетске власти, ако би то пожелеле, врло лако могле решити Броза, и додао да све његове изјаве може потврдити извесни Живко Топаловић из Француске.

Живко Топаловић је, како каже Маркул, добро познавао правог Тита, а југословенске власти су га осудиле на 20 година затвора, па је због тога пребегао у Француску. Топаловић је веровао да је особа која се представља као Тито заправо руски генерал Николај Лебедев.

Фото: АП

Маркул закључује како се југословенска влада само претварала да је у свађи са Совјетским Савезом како би добила помоћ од Сједињених Држава, као и да никада није дошло до стварног разлаза између ове две државе.

Југословени сарађују са Совјетима

Маркул је оптужио југословенске власти за сарадњу са Совјетима и рекао да ће у року четири или пет месеци свима то бити и више него очигледно. Наставио је с оптужбама и рекао да је човек који се представља као Тито заправо руски агент и послушник Совјетског савеза.

Маркул је сам рекао да је провео неколико година у Русији и да му се чини да је видео многе руске агенте на улицама Југославије. 1930. године је отишао у Русију и мислио је да је друштво добро уређено, али је ухваћен зато што није испуњавао радне квоте. Америчким агентима је испричао да је тек три године касније побегао из Русије и то преко Сибира.

„Маркул тврди да се југословенске власти претварају да постоје несугласице са СССР-ом, како би добили помоћ од САД, и да заправо нема правог разлаза између Југославије и Совјета”, стоји у документу.