Сербона је била највећа богиња античког свијета. Њена главна улога јесте заштита живота и плодности у општем смислу. Најшире је слављена код Срба, а и код Грка и Римљана. Имала је више имена и сваки од ових народа је славио под посебним именом
У античком времену, сваки од великих богова је имао своју пратиљу женског пола која је била његова пареда, тј. упоредно божанство. Бог Сербон, као један од врховних богова код Срба, заштитник владарског и ратничког сталежа, имао је пареду – Сербону.
Овај божански пар представљао је главна обиљежја дана и ноћи, Сербон је представник сунца, а Сербона представник мјесеца.
Најстарији кип Сербоне који је досад пронађен је од печене глине из Подунавља и потиче из трећег миленијума пре нове ере. Артур Евенс је нашао на Криту један кип Сербоне која као њен паредо има два лава; потиче из другог миленијума прије нове ере.
Oбиљежје Сербоне је крст са четири С, што су у ствари четири млада полумјесеца као симбол њене свемирске улоге. Млади мјесец је симбол плодности, а Сербона као мјесечево божанство има посебну улогу у заштити жена и рађања.
Овако, у најкраћем, историчар Јован Деретић, члан Руске академије наука и умјетности, објашњава поријекло српског симбола крста са четири С. Међутим, многи историчари и хералдичари се не слажу с њим, сматрајући да тај српски знак вуче поријекло од византијског грба.
На грбу обновљене Византије налазила су се четири грчка слова бета (види слику!). Сматра се да су четири бета – акроним од мотоа династије Палеолог, тј. мотоа Византије: Bazileus Bazileom Bazilenom Bazilenovius, са значењем Цар Царева Царује над Царевима. Овдје се мисли на Исуса Христа, цара небеског, који царује над свим царевима свијета.
По узору на грб са четири бета, српски грб је направио Стефан Лазаревић, након што је постао деспот 1402. године. Још прије њега, носили су га, на свом грбу, племићи династије Мрњавчевић.
Слово са грба је током 17. и 18. вијека протумачено као огњило тј. оцило, и то од стране западних стручњака чије хералдике не познају употребу слова као хералдичких елемената.
Четири огњила, или четири оцила, преузео је Милош Обреновић 1838. године за Кнежевину Србију, приликом обнављања српске државности.
Временом је и овај симбол постао акроним, означавајући мото српског народа: Само Слога Србина Спасава!
pridruzite nam se u fb grupi SAKRIVENA ISTORIJA SRBA
pridruzite nam se u fb grupi SAKRIVENA ISTORIJA SRBA
Sličan znak - slovo uočeno je u vinčanskom pismu i tumači se da su to četiri najveće reke odakle su se razišli praslovenski narodi kada je priobalje doživelo tektonske poremećaje, a radi se o Donu, Dnjestru, Dnjepru i Dunavu.
ОдговориИзбриши