Početkom svake godine u Gradiški se prisećaju znamenite porodice Jove i Savke Čubrilović, čijih trojica sinova su učesnici atentata na austrijskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda 28. juna 1914. godine u Sarajevu.
Najmlađi član “Mlade Bosne” Vaso Čubrilović, profesor Beogradskog univerziteta, član SANU te osnivač Balkanološkog instituta umro je 11. juna 1990. godine, a njegov brat Veljko, profesor u Priboju pod Majevicom pogubljen je 3. februara 1915. godine u Sarajevu.
Treći Čubrilović je Branko koji je zbog sarajevskog atentata osuđen na 16 godina robije. Beč je progonio i njihovu najstariju sestru Staku Čubrilović.
- Nakon što je austrijska policija jedno Stakino pismo bratu Branku u Banjaluku tajno otvorila i pročitala, Okružni sud u Sarajevu je 26. juna 1915. godine „zbog veličanja zločinstva“ Staki izrekao šest nedelja zatvora „bez prava prigovora“ - otkriva hroničar Jovan M. Babić.
Veljko, Vaso, Branko i Staka, dobrovoljka u dva balkanska rata, bili su deca Jove i Savke Čubrilović koji su imali desetoro kćeri i sinova. Jedno iza drugog na svet su dolazili Jovanka, Čedo, Zdravko, Staka, Veljko, Lepa, Vida, Milorad, Branko i Vaso. Na njihovu veliku žalost, prvorođena deca su umrla, prvo Jovanka, malo kasnije Čedo, zatim i Zdravko.
Veljko Čubrilović je rođen 1. jula 1886. godine u Gradiški. Školovao se i radio u Novom Sadu, Somboru, Tuzli, gde se oženio Jovankom Adamović. Bračni par Čubrilović 1910. godine doselio je u Priboj, gde je Veljko radio kao profesor i gde se rodila njihova kćerka Nada.
- Obešen je 3. februara 1915. godine, kada je njegova ćerka Nada imala samo osam meseci. Vlasti su Jovanku i Nadu proterale u Gradišku. Kada je Nada završila školu preselile su se u Beograd – istakao je profesor Zdravko Antonić u knjizi o Čubrilovićima.
Udajom, sestre Čubrilović su promenile prezime. Staka Bokonjić, Vida Koprivica i Lepa Mitraković bile su školovane i uspešne. U Narodnoj biblioteci u Gradiški čuvaju i sa ponosom pokazuju legat sestara Čubrilović.
- Doktorka Staka bila je prva srpska doktorka u Bosni. Školovala se u Pragu, Beogradu, a radila je i u Kragujevcu i ratovala za slobodu srpskog naroda – pisao je Jovan M. Babić.
Vaso Čubrilović, zbog maloletnosti nije osuđen na smrt i zato je imao priliku da stvori porodicu, nakon tamnovanja u zeničkom zatvoru.
- Vaso se 1926. godine u Sarajevu oženio Radunkom, koja mu je krajem godine rodila sina Miloša. Već naredne godine Čubrilovićevi su morali da napuste Sarajevo i presele se u Beograd, gde je Vaso napravio profesorsku i akademsku karijeru - beleži Zdravko Antonić, podsećajući da je Vaso bio jugoslovenski ministar poljoprivrede i ministar šumarstva. Umro je 11. juna 1990. godine u Beogradu.
- Gradskoj osnovnoj školi, dali smo ime Vase Čubrilovića kako bi učenici i nove generacije negovale njegovo delo - pojasnili su u lokalnoj upravi u Gradiški dodajući da su i jednoj ulici dali ime ovog poznatog istoričara, čiji porodični koreni potiču iz sela Ledenice kod Krupe na Vrbasu.
Rođak Čubrilovićima je i aktuelni predsednik Narodne skupštine RS Nedeljko koji ističe da u gradu na Savi pamte, poštuju i čuvaju uspomenu na Čubriloviće koji su išli ispred vremena u kojem su živeli.
Veljkovo pismo
Noć pred smrt, Veljko je supruzi Jovanki napisao pismo.
- Kada primiš ovo pismo, moj duh lebdeće nad Tobom i našim čedom, milom Nadom.
Tvoj Veljko ostaviće ovu “dolinu suza”, a ništa nema da ostavi tebi, mila moja, i našem detetu, nego svoju neizmernu ljubav prema nama. Dušo, poslednja moja misao biće upućena vama, mojim najmilijima. Ne tuguj mnogo, ne žalosti se. Tako je moralo biti – napisao je, pored ostalog Veljko. U pismu od 30. septembra 1914. godine, Veljku je supruga Jovanka napisala da su namerili advokatu pokloniti kao honorar celo imanje u Gradiški, ukoliko mu spasi život u sarajevskom kazamatu.
Nesposoban za vojsku
Iz školskog dnevnika Gimnazije u Mitrovici 1921. godine, vidi se da je Vaso Čubrilović predavao povest, krasnopis i zemljopis. Svojeručno je napisao da govori srpsko-hrvatski, nemački, češki i da razume francuski jezik. U gimnazijskim dokumemtima zabeleženo je da je bio oslobođen vojne obaveze pošto je posedovao uverenje Vrbaske divizijske oblasti kojim je proglašen nesposobnim za vojsku zbog “šuma na srcu”.
Нема коментара:
Постави коментар