По наређењу оца свети краљ Стефан Дечански био је ослепљен, а по наређењу сина, цара Душана Силног, био је удављен. Постоји легенда да је баш пред смрт изрекао клетву која је скупо коштала Србију, јер је претрпела разарања и велике губитке територије вековима касније
Свети мученик Стефан Дечански, краљ српски – свети Мрата био је син краља Милутина и отац цара Душана. По наређењу необавештеног оца био је ослепљен, а по наређењу лакомисленог сина, у старости удављен.
Стефанови родитељи били су краљ Милутин и краљица Ана, ћерка бугарског цара. Међутим, пошто је Милутинов брак са Аном био други по реду од укупно три, њихов брак проглашен је неважећим, те је тако Стефан Дечански остао ускраћен за право на престо. То га је натерало да против оца подигне буну.Он је био српски краљ у периоду од 1321. до 1331. године и потиче из династије Немањића. Захваљујући победи у бици код Велбужда 1330. године, Стефан Дечански успео је да од Србије створи једну од најмоћнијих држава на Балкану.
Милутин је окупио војску и кренуо на сина. Недуго потом у њему је прорадио очински инстикт и понудио је сину преговоре. Стефан Дечански био је дирнут овим гестом, те је отишао да моли оца за опроштај. Али, испоставило се да је ово био погрешан корак.
Милутин није имао ни мало милости према своме сину, оковао га је и послао у Скопље где му је одузет вид, а одатле је изгнан у Цариград. Ипак, неки извори тврде да су извршиоци казне били потплаћени, те да Стефан Дечлански није ослепљен. Но, читавог живот преко очију је носио повез, вероватно из страха од немилосрдног оца.
Када је проглашено да је краљ Милутин умро, Стефан Дечански објавио је да му је Свети Никола повратио вид и скинуо је повез који је до тада носио. Основао је јаку стабилну странку на чију страну је стала и црква и вратио се у Србију предложивши Константину, Милутиновом сину из првог брака који га је наследио на престолу, да деле власт. Наравно, Константин је одбио понуду и тиме започео борбу за наслеђе.
Константин је сурово настрадао у овој борби. Убијен је тако што су га клиновима причврстили за даску, а потом га пресекли на пола. Неки списи кажу да је Стефан Дечански од његове лобање направио пехар из ког је пио. Године 1322, на Богојављење, Стефан Дечански крунисан је за краља.
За време своје владавине Стефан Дечански је проширио Србију ка југу, а после своје најзначајније, већ поменуте битке, битке код Велбужда, против Стефана се побунио син Душан, свргао га са престола, а потом и убио.
Ипак, оно што је занимљиво, јесте легенда везана за Стефанову смрт о проклетству Душанових каснијих потомака, а касније и целе српске државе.
Наиме Стефан је, када су дошли људи да га убију, проклео сина и његове потомке. Мада се ово проклетство није испунило на сину, пало је ипак на његова унука Уроша, који је изгубио Царство. Ова легенда је трајала много векова, а сви су се тог проклетства сетили онда када је кнез Лазар са својим ратницима пао на Косову, а Србија пала под Турке.
Телеграф
Нема коментара:
Постави коментар