Амерички ратни сниматељ Ариел Варџес (1890-1972) је током Првог светског рата 1915. године боравио у Србији где је пратио српску војску и бележио њихов свакодневни живот и битке у којима су учествовали, те је тако једном приликом успео да направи једини снимак мајора Војислава Танкосића, оснивача „Црне руке“.
Фото: Рон Ван Доперен/Youtube
Војислав Танкосић је био мајор српске војске, четнички војвода, један од оснивача „Црне Руке“ и учесник најважнијих историјских догађаја у Србији, од Мајског преврата 1903. до Сарајевскога атентата 1914.
Шамари за Черчила
Његовом узбудљивом и кратком животу приписује се и догађај када је једном приликом бесан истрчао из баште кафане „Касина“ на Теразијама угледавши тадашњег британског дописника Винстона Черчила који је са пуно презира писао о Србима, те га је псовао пред свима и налупао му шамаре.
После атентата Гаврила Принципа на Франца Фердинанда 1914. у Сарајеву, аустроугарска влада је у ултиматуму упућеном српској влади сматрала и Танкосића одговорним за атентат, због чега је био притворен у штабу Дунавске дивизије И позива. По избијању Првог светског рата нашао се на слободи и постао је командант Добровољачког одреда у Београду, а затим Рудничког добровољачког одреда. За време битке на Дрини 1914. командовао је посебном четом добровољаца и четника у саставу Лимског одреда у источној Босни, потом код Лознице, Крупња, на Мачковом камену…
Херој у Београду
У том периоду у Србију је дошао и амерички ратни сниматељ Ариел Варџес који је бележио детаље о животу народа и борби српске војске током Великог рата. Варџес је навео да је пре историјског снимка који је начинио, неколико пута видео мајора Танкосића док је био у Београду и да су га сваки пут Срби на улицама дочекивали као правог ратног хероја.
Американац се на једном од путовања са српским војницима, сусрео и са припадницима специјалног батаљона герилских бораца под командом мајора Танкосића. У књизи „Амерички кинематографи у Великом рату 1914-1918“ (Јохн Либбеy Публисхинг) коју су приредили Купер Грејем, Рон ван Доперен и Џејмс Кастељан, описан је овај догађај како је сниматељ успео да приволи Танкосића да први и последњи пут стане пред камеру.
Варџесово одушевљење српским мајором се исплатило када је упознао његове герилце негде у планинама, а са њима је био један командир који никад није стао пред камеру.
Наговарање да стане пред камеру
„Након ручка, приметио сам да је са собом носио фотографију двојице младића који су учествовали у атентату на Франца Фердинанда. То је био очигледан знак који сам морао да искористим. Нисам га одмах питао да га снимим, али након неког времена сам му објаснио колика би била штета ако би се њему нешто десило, а да његови саборци немају његову фотографију. Тек тада ми је дозволио да направим кратак снимак и једну фотографију“, навео је Аријел Варџес. На снимку се види насмејани Војислав Танкосић у униформи како позира и пуши цигару.
Овај снимак приказан је у Америци 24. јула 1915, а неколико месеци касније Танкосић је тешко рањен у једној борби те је два дана касније, у својој 35 години, преминуо од последица рањавања.
Историјски снимак на коме се налази и мајор Танкосић чува Југословенска кинотека.
Н. Џодан
Нема коментара:
Постави коментар