ПОЧЕТАК ЦИВИЛИЗАЦИЈЕ НА БАЛКАНУ ( ХЕЛМУ)

Познато је да су се народи кретали услед климатских промена током историје . Климатске промене су углавном везане за природне катастрофе, појаве вулкана промене нивоа вода итд. Тако и као климатску промену имамо и преливање Панонског мора у тадашње Црно језеро (данас Црно море). Самим тим су се догодиле сеобе народа који су живели на обалама тог језера , ти народи су данас познати као Словени. Једно од првих насеља је било Лепенски вир

Током тих сеоба око 5500 год пре Христа, један део тог народа се креће узводно уз реку Дунав и насељава Балкан. Прва насеља су била уз обале реке па су се током времена ширила по целом Балкану. Лепенски вир није једини, имамо налазишта и на брду Благотин у централној Србији , у Бугарској ,Румунији итд.

Та налазишта нам доста говоре о њима , па данас са сигурношћу можемо тврдити да су они створили цивилизацију, прве градове, прве знакове коима су означавали ствари па касније од тих знакова настају први облици писма шире употребе , први системи трговине и први календар.

Лепенски Вир

По структури и положају кућа на налазишту Лепенски вир , са сигурношћу можемо тврдити да је био град. Куће су биле у низу без дворишта, које нису биле хаотично разбацане већ поређане у ред, налик улицама. Друштво у тим насеобинама се није разликовало по класи већ су сви имали своја задужења у друштву. Не постоје докази да је било старешина, постоје претпоставке да су постојали мудраци који су водили рачуна о друштву ,али да нису добијали посебан друштвени положај у односу на остале.

Испитивањем слојева земљишта око налазишта утврђено је да су та друштва познавала технике ђубрења земљишта, па им је самим тим било лакше да узгајају храну и праве залихе. Самим тим, почињу да производе и вишкове хране па почињу да те вишкове мењају између других насеобина ,т.ј. појављује се трговина . Унапређивање производње довело је до потребе за развијањем оруђа за обраду земљишта , што доводи до развоја металургије и обраде руде .развили су технику обраде вулканског стакла , које је служило за производњу сечива за кошење траве ,почели су да топе руде и обрађују метале .

Развој „Винчанског писма“

Сам развој трговине захтевао је развој система знакова којима могу означавати различите производе , самом том потребом имамо појаву стварања свеобуухватног система знакова кој је данас познат као Винчанско писмо . Почели су да мере и време , односно да рачунају годишња доба , о чему сведочи и најстарији познати календар који је код нас био у употреби до 19. века. О коришћењу тог календара у новијој историји сведочи Константин Филозоф кој у свом делу Житије Деспота Стефана Лазаревића наводи као годину његове смрти 6936 , која се поклапа са Винчанским календаром . Доста и знакова из винчанског писма имамо и данас у употреби , чак 27 знака из данашње ћирилице су идентични винчанском писму ,које је имало 42 знака .

Нестанак Винчанске цивилизације

Занимљиво је да у том друштву немамо забележених сукоба (ратова) . Први сукоби се десавају збг све већег развоја трговине ,све веће потрњбе заметалима и све веће потребе за експлатацију рудника . Први сукоби су мали локализовани , али из тих сукоба рађају се земљопоседници , друштвено уређење се почиње делити на сталеже. Земљопоседници уочивши да што већи поседи доносе и већу моћ и богадство почињу да покушавају да шире своје теиторије и да улазе у сукобе са суседима у све већим размееама , што доводи и до већих битака и ратова . Из тих ратова појављују се поделе на територије , постављају се границе настају први видови држава , самим тим и до нестајања винчанске цивилизације.