”IMAMO ČVRSTE DOKAZE O HITLEROVOM BEKSTVU U ARGENTINU!” (INTERVJU+)

Ključni svedok je pilot koji je izveoHitlera iz Berlina, kapetan Peter Baumgart. On je detaljno svedočio pred sudom u Varšavi, kada mu je suđeno za pripadništvo u SS-u. Na početku su sudije smatrale da nije pri zdravoj pameti, pa su ga uputilena psihološka testiranja. Kada je posle šest meseci proglašen psihički zdravim, ponovo je detalje bekstva otkrio u Danskoj.
Poštovani Vilijams, knjiga, čiji ste Vi autor zajedno za Sajmonom Danstenom “Sivi vuk – bekstvo Adolfa Hitlera” je, malo je reći, iznenađujuća. Vaša knjiga je zaista zaprepašćujuća za čitaoca.Čitav svet je uveren da je Hitler sa Evom Braun izvršio samoubistvo u bunkeru u Berlinu 1945.godine. No, pre nego što od Vas zatražimo dokaze za Vašu istorijski senzacionalnu tvrdnju, hajde da se prethodno pozabavimo verodostojnošću dokaza o Hitlerovoj smrti. Postoje izjave svedoka iz bunkera, Hitlerove sekretarice, njegovog vozača i telohranitelja (o tome je čak snimljen uverljivi film u Nemačkoj – “Hitlerovi poslednji dani”), koji potvrđuju da su se Hitler i Eva Braun venčali, a potom ubili …

– Nacisti su u bunkeru videli ono što jebilo namenjeno njihovim očima: poslednje dane – dvojnika Hitlera i Eve. Verujemo da je njihovo ubistvo bilo naloženo od strane generala Gestapoa Hajnriha Milera, kako bi se prikrilo bekstvo pravog Hitlera. Takođe, mnoga svedočenja se ne poklapaju, a tokom godina su se i menjala. Čovek koji je uvek bio opisivan kao Hitlerov telohranitelj, Rohus Miš, rekao je da je čuo pucanj, a potom je tvrdio da ga nije čuo. Miš je bionižeg ranga, kaplar vezista (telefonski operater) a ne telohranitelj, i kao takav nije trebalo da bude blizak Hitleru. Uprkos velikom broju dokaza u suprotno, svet je bio napajan brojnim lažima od strane diskreditovanog britanskog istoričara Hjua Trevor-Ropera. Mi bismo morali da sebi postavimo pitanje zašto je neko ko je izučavao srednjovekovnu istoriju poslat da istraži pravu priču o Hitlerovoj smrti. Zašto to nisu bili FBI, Skotland Jard?

Šta kažu sovjetski izvori o Hitlerovom samoubistvu? Sovjetska armija je ušla u Berlin i potom u bunker. Sovjetski maršal Žukov je iskusan čovek i ratnik, i njega, pretpostavljam, nije lako bilo obmanuti?

– Maršal Žukov  je rekao: “Mi nismo pronašli telo koje bi moglo biti telo Adolfa Hitlera” .On je takođe rekao da je moguće da je on napustio Berlin u poslednjim danima. Staljin je rekao da je Hitler pobegao u “Španiju ili Argentinu”. Izveštač Bi-Bi-Sija, Tomas Kadet, koji je biosa Sovjetimakada su zauzeli kompleks bunkera, rekao je da su Rusi dobili neka tela koja su predstavljala “loše dvojnike” Hitlera, i da od vođe nacista nema ni traga. On je rekao da je Hitler “nestao”. General Ajzenhauer je pedesetih godina rekao da nema dokaza o Hitlerovoj smrti. Pred svimtimizjavamaiz tog vremena, istoričari su, izgleda, zatvarali oči.
Vi u knjizi navodite da je Hitler sa Evom Braun i malom pratnjom 28. aprila 1945. godine izašao iz bunkera berlinskom podzemnom železnicom, a potom avionom, sa malog aerodroma Rehlin nedaleko od Berlina, odleteo do aerodroma Tonder, nedaleko od Danske, a potom drugim avionom odleteo na novo odredište u Reus u Španiji. Možete li nam ukratko opisati šta se događalo u tih nekoliko dana? Postoje li relevantni izvori, odnosno svedoci, koji potvrđuju da je Hitler napustio Berlin krajem aprila 1945. godine?

– Ključni svedok je pilot koji ih je izveo, kapetan Peter Baumgart (na slici). On je detaljno svedočio pred sudom u Varšavi, kada mu je suđeno za pripadništvo u SS-u. Na početku su sudije smatrale da nije pri zdravoj pameti, pa su ga uputilena psihološka testiranja. Kada je posle šest meseci proglašen psihički zdravim, ponovo je detalje bekstva otkrio u Danskoj. Njegovo svedočenje je bilo potvrđeno od strane ranjenog oficira SS koji je bio premešten na aerodrom na koji je Hitler sleteo sa svojom pratnjom. Baumgart je oslobođen iz zatvora 1951, kada ga je, kao što je poznato, preuzeo američki Stejt department, nakon čega mu se gubi svaki trag. Zanimljiva je i činjenica da je njegov osiromašeni brat četrdesetih godina otišao u Argentinu, da bi se u rodnu Namibiju (bivšu nemačku jugozapadnu Afriku) vratio kao veoma bogat čovek.

Na slici : Ključni svedok , pilot , kapetan Peter Baumgart koji je Hitlera sa Evom Braun odvezao 28. aprila sa malog berlinskog aerodroma Rehlin

Ako se prihvati Vaša argumentacija, onda Hitlerovo putovanje – let iz Španije na Kanarska ostrva i potom njegovo prebacivanje podmornicom -izgleda sasvim logično. Osim podmornicom, Hitler nije drugačije mogao da stigne u Argentinu. Možete li za čitaoce Geopolitike rekonstruisati šta se dalje događalo, od leta iz Španije, preko Kanarskih ostrva, do prispeća u Argentinu?

– To mora da je bilo veoma dugo, naporno i dosadno putovanje. Pedeset tri dana pod vodom, bili supreviše uplašeni da bi mogli biti viđeni iznad površine vode, sve do dolaska na utočište u Argentini.

No, sada dolazimo do Martina Bormana, ključne ličnosti za bekstvo Adolfa Hitlera. Definitivno, zvanična istoriografija nije mogla da potvrdi da je Martin Borman ubijen ili da je izvršio samoubistvo. Kako je Borman organizovao ovu složenu operaciju?

– Borman je predstavljao ključ cele operacije. On je pregovarao sa svojim američkim prijateljima preko OSS – Ureda za strateške usluge – preko Alena Dalsa tokom rata. Njih dvojica su se poznavali još od pre rata, kada su predstavljali glavne figure za velika američka ulaganja u nacističku Nemačku.

Dalsje biokorporativni advokat koji je zastupaoključne američke kompanije. Borman je shvatio da je rat u vojnom smislu izgubljen 1943, nakon gubitaka u Staljingradu i Kursku na Istočnom frontu, i izdao naređenja da se novac, patenti, obveznice i dragocenosti prebace u neutralne zemlje, i to uglavnom u Argentinu. Nije sve urađeno kao fizički transfer, iako je sve do 1944, kada su saveznici ušli u Francusku, veliki deo dragocenosti, zlata, umetničkih dela, i tako daljebio prevožen do Španije i Portugalije, da bi potom brodovima bio otpreman do neutralnih luka, opet – uglavnom do Argentine. Tokom kraja rata i posle rata Borman je koristio svoju mrežu Gaulajtera i i drugih partijskih zvaničnika za vođenje operacije uz korišćenje naprednih uređaja za komunikaciju sa šifrom koja ni dan-danas nije razbijena.

Na slici: Hitlerova glavna rezidencija u Patagoniji u Argentini između 1947. i 1955. Sagrađeni 1943 , delovi rezidencije Inalka podražavaju Berhof , Hitlerovu rezidenciju u Obersalcbergu u Gornjoj Bavarskoj

Kako je Bormanu pošlo za rukom da iz Austrije stigne do Argentine? Ko je za to bio odgovoran? Prosto, zbog čitalaca moramo da pitamo da li je autentično svedočenje britanskog oficira kapetana Ijana Bela, koji je pratio Borman konvoj 1700 kilometara od Austrije do italijanske luke Bari i kome je iz više komande naređeno da prati Bormana, ali da ga nikako ne pokušava uhapsiti. Da li to znači da su ne samo Vatikan i Italija, nego i saveznici znali za Bormanovo bekstvo?

– Sve je to bio deo dogovora sa ključnim elementima američke obaveštajne zajednice, kao i njihovih pristalica iz američke industrije i bankarstva. Za razliku od Hitlera – koji nikada nije bio optužen ni za šta, uprkos tome što nisu postojali čvrsti dokazi o njegovoj smrti – Bormanu je suđeno u odsustvu i proglašen je krivim na Nirnberškom suđenju.

pogledajte ovde:      Podaci iz arhive CIA i FBI-ja pokazuju kako je Hitler pobjegao iz Njemačke

Postoje brojni pouzdani izveštaji o tome da je on bio u Nemačkoj i Austriji neposredno nakon rata. Mi verujemo u to da je on imao zaštitu Amerike na visokom nivou, a takođe i dubokeveze sa Vatikanom. Italiju su u ovom stadijumu 1940-ih vodili saveznici. Vatikan je bio umešan u Pacovske kanale – sada znamo da je u njima bilo preko sto hiljada nacista i drugih evropskih fašista, ceo Pavelićev ustaški kabinet, i državno zlato – krčivši put sve do Argentine. Neverovatno je da su nacisti putovali ili sa vatikanskim papirima, ili sa putnom dokumentacijom koju je izdavao, tada fašistima vođen, Međunarodni komitet Crvenog krsta.

Izgleda da je katolička crkva te ljude gledala kao neke izopačene Hristove vojnike. Oni su bili u potpunosti protiv bezbožnih komunista – kao što je to bilai crkva – i gotovo da su istrebili Jevreje koji su nazivani “ubicama”. Svedočenje kapetana Bela (na slici), koje možemo videti na video-snimku kao i u njegovoj knjizi je, verujemo, iskreno.

Na slici: Britanski oficir kapetan Ijan Bel koji je svedočio da mu je naređeno da ne uhapsi Bormana

Mislim da je veoma važno osvrnuti se na izvreštaj u Vašoj knjizi o sastanku koji je Borman organizaovao 10. avgusta 1944. sa najvećim industrijalcima Nemačke, gde je prisutnima rečeno da “nemačka industrija mora razumetei da se rat više ne može dobiti, mora preduzeti korake kako bi se pripremila za posleratnu komercijalnu kampanju “. Tada je doneta odluka o prebacivanju nemačkog kapitala u inostranstvo. Gde je završio taj ogromni nemački kapital, i da li za ogroman privredni bum Nemačka posle Drugog svetskog rata može da zahvali samo Maršolovom planu, ili možda i kapitalu nemačke industrije koji je posle rata vraćen u zemlji?

– Kao što je danas poznato, “Susret u crvenoj kući” je britanski obaveštajni izveštaj za koji verujemo da kombinuje više takvih sastanaka koje su održavali Borman i njegovi oficiri širom Rajha i okupirane Evrope 1944. Protok kapitala jeveć trajao godinu dana od ove faze, ali je Borman znao da se kraj bliži, i da je neophodno preko mora poslati što je moguće više novca – najveći deo je prebačen preko jednostavnih elektronskih transakcija kroz švajcarske banke koje su naplaćivale šest procenata od svakog transfera. Najveće nemačke kompanije ( “Simens”, “Thissen”, “Krup”, “IGFarben”) osnovale su stotine kompanija u inostranstvu samo zbog priliva ovog novca.

Tamo su takođe poslale i ključne patente i intelektualni kapital. Sve ove kompanije su imale razgranate mreže preko mora, a britanski obaveštajci su išli tako daleko da su opisali “Simensovu” mrežu preko mora kao “produženu ruku SS-a”. Nije bilo “ekonomskog čuda Zapadne Nemačke” nakon rata, niti jebilo nekog čudesnog restrukturiranja nemačke privrede Maršalovim planom.

Uspon Nemačke kao evropski najznačajnije ekonomije je prosto zasnovan na povratku kapitala – čiji veliki deo predstavlja pljačkaški plen nacista iz okupirane Evrope, krajem četrdesetih i početkom pedesetih godina HH veka. Veliki deo ovih stvari prevideo je Alen Dals, u tom momentu glavni u CIA, i dva velika američka simpatizera nacista: Džon Džej Mek Kloj, američki opunomoćenik u Zapadnoj Nemačkoj, kao i sestra Alena Dalsa, Elinor Dals, koja je bila “osvedočeni Hitler” iZvodila je nemačko odeljenje u američkom Stejt departmentu. Opet, Mek Kloj jebiokorporativni advokat u Berlinu pre rata, i veoma blizak Bormanu i drugim višim nacistima. On je sedeo u Hitlerovoj loži na Olimpijskim igrama u Berlinu~~pobj 1936.

Uvaženi gospodine Vilijams, sada dolazimo do naijintrigantnijeg perioda – mirnog života Hitlera i Eve Braun u argentijskog provinciji Patagoniji. Pošto je to za veliki broj nas Evropljana teško za verovati, recite ukratko kako je to organizovano, i, molimo Vas, recite nam da li postoje svedoci i svedočanstva ljudi koji su videli Hitlera~~pobj. Ono što još više začuđuje, kao što navodite u knjizi, jeste da su mnogi ljudi u Argentini znali za Hitlerovog boravak u toj zemlji, u šta ste se i Vi uverili, i što Vas je u dobrom smislu podstaklo na ovo dragoceno istorijsko istraživanje.

                   Hitlerovo samoubistvo najveća prevara u istoriji?

– Nemci, a potom i nacisti, mnogo su ulagali u Argentinu početkom HH veka. Četrdesetih godina je vojna obaveštajna služba (Abvehr) regrutovala glavne argentinske oficire i ostale, uključivši ih u svoje planove. Centralnu ulogu su ovde igrali pukovnik Huan Domingo Peron i njegova žena Eva, popularna “Evita”

Nacisti su finansirali vojni puč kojim su fašisti stupili na vlast 1943, a potom je Peron postao i predsednik i diktator Argentine. Patagonija, koja pokriva veći deo donje polovine Južne Amerike, uključujući i i Čile i Argentinu, bukvalno je predstavljala nemačku koloniju. Ova zajednica je odbegle naciste dočekala raširenih ruku.

Oni su bili dobro finansirani i, prema Peronu, uneli su važne “veštine” u Argentinu. Bilo bi sasvim lako za Hitlera i Bormana da nestanu u ovoj oblasti. Argentina je bila jedina država koja je imala svoju nacističku partiju, a postoji i neverovatan materijal o velikim nacističkim skupovima koji su održavani u Buenos Ajresu tridesetih godina. Ima mnogo svedoka Hitlerovog prisustva u Argentini, što je detaljno opisano u knjizi “Sivi vuk”. Neka od ključnih svedočenja su dramatizovana i nalaze se u dokumentarnoj drami “Sivi vuk – bekstvo Adolfa Hitlera”, koja se može naći u izdavačkoj kući “Admiral”, kao specijalno izdanje sa tvrdim povezom i DVD filmom.

Kada je i kako svoj život završio Adolf Hitler – jedan od najvećih zločinaca sveta? Ko je bio u okruženju vođe Trećeg rajha u njegovim poslednjim danima?

– Adolf Hitler je umro na krevetu svoje vile “La Klara” blizu San Karlosa 13. februara 1962. godine u tri sata, u prisustvu ličnog lekara dr Otoa Lemana, i njegovog asistenta Hajnriha Betea. Svedočenja ova dva čoveka su detaljno opisana u “Sivom vuku”.

Argentina je postala utočište i za druge zločince, pa i za Antu Pavelića, “poglavnika” NDH. Vi u knjizi navodite da su se Hitler i Pavelić nekoliko puta sreli i da postoji svedok tih susreta. Možete li nam nešto više reći o tome?

– Argentinski stolar Ernan Ansin je radio sa Pavelićem na njegovom poslu sa građevinom u Mar del Plata, kada je video Hitlera koji je sa Evom posetio Pavelića u šest različitih prilika tokom jednog leta. Ansin nije znao ko je Pavelić, ali nije imao problema da prepozna Hitlera. Njegovo detaljno svedočenje nalazi se na video-snimku, može biti pročitano u potpunosti u knjizi, a takođe je i deo dokumentarnedrame koja je prikazivana na srpskoj televiziji početkom ove godine.

Na slici: Argentinski stolar Ernan Ansin tvrdi da je u Mar del Plata video Adolfa Hitlera u društvu sa Antom Pavelićem.

Na kraju, gospodine Vilijams, kako je bilo moguće da Adolf Hitler, vođa i izvršitelj tako velikog zločinačkog projekta, izbegne sud pravde? Kako je moguće da velike obaveštajne službe poput CIA, MI6, Mosada, KGB, nisu saznale gde se nalazi Hitler? I, ako su znale, zašto su o tome ćutale?

– Mi smo uvereni da su elementi CIA i zapadnonemačkog BND znali sve o Hitleru, Bormanu i drugim višim nacistima u Argentini. Verovatno je i KGB-u to bilo poznato. Mosad je prosto bio previše zauzet održavanjem nove države Izrael u životu da bi traćio resurse na poteru za nacistima, a rečeno im je od strane SAD da imaju jednostavan izbor: “ili osvetu ili državu”, da ne mogu imati oba.

CIA je posle rata zaposlila mnoge naciste, a to je bio slučaj i sa američkom vladom. Čitava NASA je izgrađena oko naučnog tima pukovnika SS-a Vernera fon Braunsa. U tom trenutku Americi je bila neophodna nemačka potpora protiv Sovjeta, i u tom slučaju su bili srećni da sarađuju sa Bormanovom organizacijom, držeći se dogovora – da dopusteda Hitler umreu Argentini, slobodan i bez uznemiravanja.

procitajte ovde:     (VIDEO) CEO SVET ŠOKIRAN, TRAŽI SE EKSHUMACIJA: U Argentini nađen Hitlerov grob - umro u 95. godini!

Mi nastavljamo istraživanje ove neverovatne priče i nadamo se da će naša nova knjiga, “Paukova mreža”, koja će biti objavljena sledeće godine, popuniti mnoge praznine o pravoj istini o Drugom svetskom ratu, i njegovom uticaju ne samo na Hladni rat, već i na svet u kome danas živimo.

Na slici: Izveštaj FBA Huveru , od 6. avgusta 1947. koji iznosi više detalja o vremenu koje su Hitler i Braunova proveli u brazilskom gradu Kazinu