Sovjetski superšpijun Josif Grigulevič učestvovao je u planiranju ubistva Lava Trockog i sabotaži snabdevanja nacista u Drugom svetskom ratu, bio je ambasador Kostarike u Italiji i SFRJ, a zatim akademik i autor tridesetak knjiga.
Na sednici Generalne skupštine UN 1951. godine bilo je prilično „vruće”. Hladni rat je bio u jeku, a tenzija je sve više rasla. Savetnik delegacije Kostarike Teodoro B. Kastro održao je govor u kome je iskritikovao sovjetsko mešanje u unutrašnje poslove Centralne Amerike, piše "Ruska reč".
Kastro je govorio toliko upečatljivo i ozlojeđeno da su ga prozapadni delegati pozdravili ovacijama, a Andrej Višinski, ministar spoljnih poslova SSSR-a, rekao je za njega da je „pas čuvar imperijalizma“. Višinski nije mogao ni pretpostaviti da je Kastro zapravo bio građanin Sovjetskog Saveza i vrhunski tajni agent.
Njegovo pravo ime je bilo Josif Grigulevič. Rođen je 1913. godine u Vilnjusu (današnja Litvanija). Kako je onda dospeo u UN u svojstvu delegata Kostarike?
Mlad i crven
Grigulevič je rođen u siromašnoj karaimskoj porodici (Karaimi su ogranak judaizma) u Poljskoj. Još u mladosti je postao vatreni komunista. Sa 17 godina je stupio u Poljsku komunističku partiju, a zatim je uhapšen i zatvoren, da bi početkom 1930-ih pobegao iz zemlje.
Kao levičarski aktivista Grigulevič je najpre studirao u Sorboni, a zatim se preselio u Argentinu. U Argentini se oženio i vodio bogat društveni život družeći se sa čileanskim piscem Pablom Nerudom i drugim umetnicima. Zahvaljujući kostarikanskom piscu i diplomati, Grigulevič je 1949. nabavio lažni pasoš i pod imenom Teodor Kastro Bonefil vratio se u Evropu i nastanio u Rimu.
Kada je 1936. godine u Španiji počeo građanski rat, gde su se levičarski nastrojeni republikanci borili protiv desničara Franciska Franka, Grigulevič je požurio da se pridruži svojim drugovima na bojnom polju. U Španiji su ga Sovjeti vrbovali da radi za njih kao tajni agent.
Lov na Trockog, borba protiv nacista
Kako je u jednom intervjuu potvrdila Grigulevičeva ćerka Nadežda, njen otac je posle Španije otišao u Meksiko gde je planirao ubistvo Lava Trockog, Staljinovog najljućeg neprijatelja. Po planu su na tome radile dve samostalne grupe agenata, a Grigulevič je bio u manje uspešnoj grupi.
Pokušaj ubistva preduzet u maju 1940. godine bio je neuspešan. Agenti su izrešetali sobu Trockog, ali se 60-godišnji političar sakrio ispod kreveta i ostao nepovređen (nakon dva meseca Ramon Merkader je uspeo da ubije Trockog). Kada je počeo Drugi svetski rat, Grigulevič se posvetio borbi protiv Hitlerovih pristalica u Latniskoj Americi, uglavnom u Argentini.
Argentina zvanično nije bila saveznica Nemačke, ali ju je snabdevala, a Grigulevič se svim silama trudio da spreči transport robe. Okupio je veliku grupu (oko 200 ljudi) i organizovao sabotaže brodova. Ova grupa je opljačkala oko 150 brodova upućenih u Nemačku. Posle serije eksplozija povezanih sa krađama argentinska vlada je obustavila trgovinu sa Rajhom.
Poliglota
Po mišljenju istoričara Vladimira Čikova, „Grigulevič je bez problema govorio i razmišljao na 10 jezika“, počev od litvanskog i poljskog, pa sve do francuskog, španskog i portugalskog. Posebno je dobro glumio Latinoamerikance, i zaista je izgledao kao jedan od njih. Uvek je bio druželjubiv i ulivao je ljudima poverenje.
Možda je to i bilo presudno u njegovoj neverovatnoj diplomatskoj karijeri u Kostariki. Sprijateljio se sa bivšim predsednikom Hoseom Figeresom Fererom (koji je, naravno, smatrao da je ovaj njegov sunarodnik). Kada je pomogao Kostarikancima u poslovanju sa Italijom, Grigulevič (ili Teodor B. Kastro) imenovan je 1952. godine za ambasadora u ovoj zemlji, a takođe u Vatikanu i u Jugoslaviji.
Teško da se od jednog tajnog agenta može očekivati da postigne nešto više. Koristeći puno poverenje kapitalista u celom svetu (čak je i sovjetski ambasador u Italiji rekao da je Kastro „neprijatelj SSSR-a“ i „reakcionar“), ovaj agent je slao u Moskvu podatke od neprocenjive vrednosti. Pored toga, vrbovao je oko 200 stranih državljana.
Mnoštvo alijasa, plan za ubistvo Tita?
Grigulevič je imao 11 imena i verovatno isto toliko života. U dokumentima se spominje kao: Miguel, Jucek, Felipe, Padre, Artur, Daks, Maks, Hoze Okampo, I. P. Lavretski, I. Grigorijev i Maksimov. Staljin i Lavrentij Berija, šef sovjetske tajne službe, smišljaju mu novi zadatak - da ubije Tita.
O tome kako je planiran atentat govore pisani dokumenti.
„Posle zahteva Staljina da se isplanira ubistvo Tita, prvi izbor pao je na agenta Maksa, druga Griguleviča I. R., koji se već infiltirirao i dokazao kao diplomata Teodor Kastro u evropskim krugovima“, piše u dokumentu koji je preneo Alo.
Maks je pozvan u Beč da bi mu bila izložena tri plana za ubistvo Josipa Broza:
1) Tokom zvaničnog prijema kod Tita Grigulevič bi trebalo da iz mehanizma skrivenog u odeći ispali ka Titu virus plućne kuge, koji bi ga inficirao i prouzrokovao njegovu smrt. Sam Maks, istovremeno, bio bi zaštićen od bolesti jer bi pre akcije primio serum.
2) Druga šansa koju bi mogao da iskoristi jeste Titova zvanična poseta Londonu, naročito s obzirom na to da je Grigulevič u dobrim odnosima s Petrom Velebitom, koji je u to vreme bio ambasador SFRJ u Velikoj Britaniji. Zahvaljujući tom poznanstvu, Maks bi dobio pozivnicu za svečani prijem u čast Tita, a ovaj bi izvršio atentat na Broza iz skrivenog oružja, a potom bi na prijemu bacio i suzavac i napravio opštu paniku
3) Treća moguća šansa za ubistvo Tita je tokom nekog od diplomatskih prijema koje je predsednik SFRJ organizovao u Beogradu. Kako je NKVD zamislio, Grigulevič bi Titu odneo poklon - kutiju za nakit, u kojoj bi bio skriven smrtonosni otrov.
Ova tri plana bila su tema razgovora na sastanku koji je održan u Beču, a Griguleviču je ostavljeno vremena da odabere način, navodi se u dokumentu. Kao ambasador Kostarike, Grigulevič se sreo s Titom u više navrata, o čemu svedoče i fotografije, i nema sumnje da bi ispunio svoj zadatak da Staljin nije preminuo marta 1953, posle čega ga je ruska tajna služba opozvala.
Prekid karijere obaveštajca
Na veliku žalost sovjetske obaveštajne službe Kastro nije dugo ostao u Italiji. Vraćen je u Moskvu 1956. godine, i to po hitnom postupku.
Posle Staljinove smrti 1953. godine i borbe za vlast koja je zatim usledila nove vlasti su mnoge agente tretirale kao nepouzdane. Tako se završila Grigulevičeva nesvakidašnja špijunska i diplomatska karijera.
Po povratku je za njega počeo novi život. Grigulevič je postao istoričar i akademik. Napisao je tridesetak knjiga koje se tiču Latinske Amerike, kao i istorije hrišćanstva. Niko od njegovih novih kolega nije znao za njegovu prošlost, ali su ga svi poštovali kao naučnika. Grigulevič je vodio miran život. Umro je 1988. godine, samo par godina pre smrti države kojoj je služio.
Нема коментара:
Постави коментар