Пише: Хаџи Драгиша Шоћ
Бројни су називи српских племена. Срби су несумњиво најбројнији народ предхришћанског свијета. Били су насељени на огромном пространству од Британских острва до ријеке Инд, од Атлантика до Тихог Океана, од Скандинавије до Африке.
Огромна насељеност и немогућност комуникације, стварали су конфузију код античких писаца, који су понекад и понегдје остали недоречени и непрецизни.
Помиње се више стотина српских племена. Од Кимера, Келта, Гала, Меза, Гета, Скита, Сколота, Дачана, Гота, Москова, Ибера, Пелазга, Трибала, Трачана Дардана, Феничана, Рашана, Венета, Тирена, Дорјана, Хетита, Венда, Инда, и још много, па до заједничког имена – Словена прошле су хиљаде и хиљаде година.
Српска племена су непрекидно била у покрету, тражећи бољу земљу, или плоднију испашу.
Тако да су и добијали имена по својој постојбини, по неком карактеристичном мјесту, по некој планини, по занимањима, вођама и по много чему другом.
То је понекад код античких научника изазивало забуне и остављало празнине које они са могућностима које су имали нису могли попунити, те је управо то искористио Ватикан да потпуно избрише српску античку историју.
То су чинили тако што су свјесно и намјерно у именима или називима мијењали неке гласове, те их у изговору одузимали или додавали и на тај начин мијењали смисао и стварна имена или називе.
Нека од ових новостворених имена су једноставно давали неким од римокатоличких народа који су без поријекла или су мјешавина српских и неких других племена.
Фалсификовали су све до чега су дошли у својим истраживањима, тако да у њиховим историјама није било Срба.
Али истину нико сакрио није. Остали су топоними, хидроними, остао је језик, остали су антички писци, историјски споменици, али и ријеч која је премостила све миленијуме и све лажи и фалсификате.
Страбон каже: “На сјеверном српском мору, живе међу другим народима и Кимбри-Срби”.
Тацит је изричит: “У овом заливу Германије живе поред океана Кимбри -Срби”, а Цезар додаје: “Моја флота једри преко океана до ушћа Рајне, при изласку сунца до подручја Кимбра”.
Плиније даље наставља: “Овдје је Кимберланд, земља Кимбра -Срба”.
Први помен овог српског имена срећемо код Еузебија који каже да су Кимери и Амазонке упали у Азију 1076. год. прије нове ере. Кимери стигоше и до Црног мора и населише Фригију, што би могло значити да су Фриги и Кимери исти или сродан народ.
Херодот Кимере смјешта око ријеке Дњестар, а то јесте подручје насељено Србима хиљадама година прије Христоса. Име кимерског вође Теушпа којег је поразио асирски цар, потиче од српског бога Теута.
Кимери су трачко-фригијски народ који је живио у предјелима око и јужно од Црног мора.
Херодот прецизира да су Кимери стигли са сјеверних обала Црног мора у Малу Азију, да би се касније помињали као Фрижани, јер заправо и јесу исти народ, различитих племенских имена.
Баш на простору гдје је Херодот нашао Кимере живјели су хиљадама година Срби, а име Кимери дали су им Грци. По Кимерима је добио име Крим. Кимери су се раселили по Европи у периоду 2200 -1500 године прије нове ере! Тада су из те велике скупине српских племена изашли Келти, који су отишли најдаље, све до Британских острва.
То потврђују каснији писци као на примјер Плутарх који каже да су осим ових острва населили и Балтик, а да су се касније спустили у Галију. Велшани се и данас називају Кумери или Кумри и они су први и прави потомци Келта.
Страбон међутим каже да су Кимери Трачани, а то потврђују и многи средњевјековни писци, вјерујући притом да су Кимери заправо Аријевци.
И Французи су настали од Кимера. Срби су их звали Фрузима што значи Фрижани, за које је извјесно да су Срби.
Све до 14 -15. вјека у Србији су их звали Фрузи, док су сами Французи истицали своје Тројанско поријекло. Тако да је један град у Роданији до данас носи име Троја.
Успомена на њих је и Фрушка гора, која је добила име по српском називу за Французе, Фрузи.
Рецимо и то да су сви први франачки владари имали српска имена.
Енглески научник Велс, каже да су се Келти и Гали називали Кимбрима, а када су Гали упали у Италију предводио их је Белос Кимброс, на чијем нађеном штиту је исписана Србица.
И у Старом завјету налазимо Кимере 1200 год прије Христоса, сјеверно од Црног мора. Сматрани су за трачко-фризијски народ, а Плиније их налази чак између Персије и Индије.
(Аутор је професор историје и директор Издавачке куће “Јерусалим” из Бара)
ИЗВОР: Барски портал
Нема коментара:
Постави коментар