уторак, 30. април 2019.

HRVATI SU NEKADA KORISTILI ĆIRILICU, A DANAS BRIŠU SVAKO SLOVO! Žele da zaborave ono što istorija neće nikad (FOTO)

HRVATI SU NEKADA KORISTILI ĆIRILICU, A DANAS BRIŠU SVAKO SLOVO! Žele da zaborave ono što istorija neće nikad (FOTO)
Setimo se samo nedavnog uništavanja ćiriličnih tabli u Vukovaru, Foto: Dado Đilas, Wikipedia



Neki krugovi i danas poriču pripadnost ćirilice u hrvatstvu


Svedoci smo da se poslednjih godina održavali masovni protesti u  Hrvatskoj povodom zabrane ćirilice u svim institucijama.
Podsećanja radi, u Hrvatskoj su od 1990. do 2010. godine, kada je ćirilica proglašena đavolskim pismom, a pod ciničnom formom "otpisa knjiga", od zabitih školskih biblioteka do vodećih nacionalnih institucija u Zagrebu, spalili oko tri miliona knjiga na srpskom jeziku.


Neki krugovi i danas poriču pripadnost ćirilice u hrvatstvu.
Setimo se samo nedavnog uništavanja ćiriličnih tabli u Vukovaru kada je izmenom statuta grada o zabrani upotrebe ćirilice na javnim mestima, uz licemerno obrazloženje da je time postignut maksimum prava srpske manjine u Hrvatskoj, i da će ubuduće Srbi morati pismeno da traže dozvolu da službene dopise pišu na svom pismu.


Međutim, Hrvati žele da zaborave svoju ćirilicu. Ćiriličnim pismom se pisalo od 11. do 18. veka u Dubrovniku, Poljičkoj Republici, Slavoniji, a njime su se služili i bosanski franjevci i hrvatski protestantski pisci na šta je ukazao i akademik Stjepan Damjanović.





Dubrovački ćirilični molitvenik
Dubrovački ćirilični molitvenikfoto: Wikipedia

Ne tako davne 2012. godine Međunarodni naučni skup "Hrvatska ćirilična baština" je obeležila u  Hrvatskoj akademiji nauka i umetnosti  u Zagrebu 500. godišnjicu štampanja prve hrvatske knjige na ćirilici, "Dubrovački ćirilski molitvenik - Od blažene gospođe ofičje.
Damjanović je tada rekao da se ćirilica upotrebljavala hrvatskim sredinama "jer sve što je u Slavoniji za vreme turske vlasti pisano hrvatskim jezikom pisano je - ćirilicom". "Važnu deonicu te pismenosti ostvarili su bosanski franjevci svojim pisanim i štampanim delima".


U Zagrebu se početkom 20. veka pisalo ćirilicom. Mnogi natpisi u samom gradu su bili ispisani ćirilicom, mada je Zagreb bio sastavni deo Austrougarske monarhije.
Nakon reforme Vuka Karadžića kada je narodni jezik standardizovan i uveden kao književni, srpski jezik i ćirilično pismo su postali ujedno i jezik i pismo Hrvata.

Od činjenica se ipak, ne može pobeći. Ako se samo slikom vratimo 90 godina unazad videćemo i fotografije srpske i hrvatske misice koje su zabeležili fotoreporteri tokom 1920-ih i 1930-ih godina u Beogradu, Istanbulu, Sarajevu i Ankari, a u sklopu izložbe našla se zahvaljujući organizatorki, prof. dr Nataši Mišković, koja je skupljala materijale iz jugoslovenskih i turskih dnevnih listova. Natpis na lenti hrvatske misice je bio na ćirilici.
A post shared by Ljiljana Blagojevic (@ljiljana_blagojevic) on 
Hrvatska ćirilica se još naziva i arvatica, bosančica, hrvatica .
Zgrada na aerodrom u Zagrebu je davne 1932.godine bio ispisan na ćirlici.


I u Becu su sve nase knjige u 18.i19.veku stampane cirilicom, pa ne mozes tvrditi da su oni koristili cirilicu kao svoje pismo😆Ljudi pruzali usluge stampanja na svim jezicims svrta😊
slazem se donekle ali ima jako puno izdanja na latinici iz tog vremena. Ivan Mazuranic je bio Srbin. Samo toliko. To sto su pruzali usluge je ok. Do 1932 godine Aerodrom Zagreb je imao cirilicni natpis na zgradi :D slucajno ili su samo Srbi pravili i slova :D pic.twitter.com/20UIdwTfCZ





View image on Twitter



Kroz istoriju su se i Srbi i Hrvati služili i ćirilicom i latinicom. Poslednjih decenija došlo je do nekakve preraspodele tako da je latinica ostala kao skoro jedino pismo u sadašnjoj državi Hrvatskoj. To ne znači da u Srbiji sada moramo mi na to da se ugledamo, pošto je Hrvatska usvojila samo latinicu, a recimo zanemaruje ili proteruje ćirilicu. Da sada mi treba da usvojimo samo ćirilicu i da kažemo da je samo ćirilica srpsko pismo, a latinica hrvatsko, da ne nabrajam neke druge kvalifikative koji se čuju kao što su tuđinsko, kominternovsko ili vatikansko pismo. Već ceo jedan vek veliki broj Srba, i u Srbiji i van nje, prihvatio je oba ova pisma kao svoja. Smatram da je potpuno deplasirano deliti, u okviru nekakvog nacionalističkog modela mišljenja, da je samo ovo naše a ono drugo njihovo- rekao je za medije nedavno lingvista Ranko Bugarski.


Ćirilicom se danas služi najmanje 260 miliona ljudi. Od toga oko 220 miliona živi u Evropi, ostali u centralnoazijskim zemljama. Ćirilicu prvenstveno koriste slovenski narodi - Rusi, Srbi, Bugari, Ukrajinci, Belorusi i Makedonci. Ali, i na desetine naroda koji govore jezicima iz indo-iranske, altajske i ugro-finske grupe, mahom u oblastima azijskog dela bivšeg SSSR - Kazaci, Uzbeci, Kirgizi, Tadžiki, Oseti.
(J.Čabović)


Нема коментара:

Постави коментар