Тарабићи

 

„Људи ће мишљати да све знају, а ништа знати неће… Рађаће се људи, а да не знају ко им је ђед и прађед… Доћи ће вријеме да ће се Срби одвајати једни од другијех, па ће све говорити – ја нијесам Србин, ја нијесам Србин!“

Припремио: Донко Ракочевић

Било је то у 19. вијеку; Србија немирна; један рат смјењивао је други; куће без мушких глава, неспокојство свуда; слобода ишчекивана – далеко; и мир – далеко. Било је то вријеме када су дјеци давали имена Љубомир, Славомир, Радомир, Драгомир, Звонимир…

А негдје “на крају свијета”, у Кремнима испод Таре, преко које су пролазили само ријетки каравани из Дубровника, сељак Милош Тарабић (1809-1854) прориче дане који долазе – смјене влада, ратове, убиства, проналаске…

Тај неписмени Милош, сељак, проводи дане са стадом под Таром, а види оно што државници не слуте, што наука још не познаје.

А после, његов синовац Митар (1829-1899) појасниће стричева провиђења, те предвидјети убиство књаза Михаила, судбину краља Милана, убиство Александра и Драге, балканске ратове, пропаст Србије, па свјетске ратове, дугу владавину Јосипа Броза, распад СФРЈ и грађански рат, као и проналазак телефона, телевизора и компјутера, еколошку катастрофу…

ОДВАЈАЊЕ ЦРНОГОРАЦА

„Биће јоште свакојаких чуда међу Србима, јербо ће народ изглупити и глупити све више. Рађаће се људи, а да не знају ко им је ђед и прађед. Људи ће мишљати да све знају, а ништа знати неће…

Доћи ће вријеме да ће се Срби одвајати једни од другијех, па ће све говорити – ја нијесам Србин, ја нијесам Србин!

Нечастиви ће ући у овај народ и у постељу легати са српскијем сестрама, мајкама и женама. Правиће им тако дјецу, да међу Србима, од како је вијека и свијета, горег рода бити неће.

Рађаће се све сами сињи кукавац, а да нико неће у снази бити да роди правога јунака!“

 ПРОБЛЕМ С АЛБАНЦИМА

„На нашијем границама и преко њих, појавиће се нови народ. Рашће ти људи из земље, ко трава на ливади после великог дажда. Они ће пазити једни на друге, ко да су браћа рођена. Ми, јопет, од своје маните памети, мишљећемо да све знамо и умијемо.

Величачки белај ће настати око тога, јербо ће тај народ јуначан бити. Млого љета потрајаће тај белај, али нико ништа учињети не море, јербо ће тај народ ницати свуда као трава.

Један који се будне родио много љета пошље тебе, биће честит и уман, те ће се са тим народом у миру разграничити. Ми ћемо ондакар у слози живјети – они тамо, ми вође и тамо.“

*АЉИНЕ

„У Србији нећеш моћи да разликујеш ко је је мушко, а ко је је женско чељаде. Сви ће исте аљине носити. Та несрећа ће нам доћи са другијех страна, али ће се код нас највише задржати.“

ИЗВОР: Седмица.ме