СРБИ СУ ДОЧЕКАЛИ 7528. ГОДИНУ: Ово је настарији и најтачнији СРПСКИ КАЛЕНДАР

НЕКО ЈЕ ПОКУШАО ДА ОБЈАСНИ СРБСКИ КАЛЕНДАР , ПА СЕ МАЛО ПОГУБИО , КАЖЕ СТАРОСЛОВЕНСКИ КАЛЕНДАР, ИЛИ МАЈАНСКИ

Нова 7528. наступила је по српском, односно старословенском календару којег су се држали наши преци (Словени). По овом календару Косовски бој догодио се 6897. године, а Законик цара Душана донесен је 6857. године

Када је сат 31. децембра откуцао поноћ слободно сте могли првом до себе да честитате срећну нову 7526. годину! Није грешка, добро сте прочитали, Срби су 1. јануара ушли у “далеку” 7526. годину. Нова 7526. наступила је по српском, односно старословенском календару кога су се држали наши преци (Словени).

Старословенски богови
Они су се за Нову годину присећали својих богова, а календар се рачунао од момента када су свет створили богови: Перун, Сварог, Стрибог, Црнобог, Триглав, Дајбог, Јаровид, Световид, Морана, Весна и Мокоша.
Овај календар је касније назван Ромејски, зато што су га преузели стари Римљани.
Додуше, постоје и историчари који тврде да је било обратно и да су Словени у додиру са римском, а касније византијском цивилизацијом преузели њихов календар и само преименовали њихове богове. Мада, када би се ишло у ситне детаље требало би нагласити и да су Римљани концепт својих богова преузели из Грчке…

У Србији постоји удружење „Старославци“ које још увек поштује обичаје старих Словена и које вероватно једино и даље обележавају Нову годину по том календару.

По овом календару Косовски бој догодио се 6897. године, а Законик цара Душана донесен је 6857. године.

Срби су по неким веровањима најстарији народ на свету, али календар им сигурно није најстарији. Маје, Астеци, Кинези, Вавилонци, Малајамци, Непалци, Тамилци, па и Рапа Нуи народ са Ускршњих острва имају старије календаре од нашег.
Модерна Србија је, наравно, прихватила Грегоријански календар по коме време рачуна већина данашње цивилизације.

Овај календар направили су немачки астроном Кристофер Клавијус и италијански физичар из Напуља Алојзи Лиљи, а назван је по папи Гргуру који га је одобрио и који је успео да убеди цео хришћански свет да дотадашњи Јулијански није тачан.
Српска и Руска православна црква још увек време рачунају по Јулијанском календару у којем је разлика у односу на Грегоријански 14 дана.
Српски научник Милутин Миланковић направио је 1923. Нови јулијански календар у којем је прекинут раскорак са Грегоријанским који је трајао 340 година. Овај календар данас се у научним круговима сматра тачнијим од Греогријанског који ће практично моћи да важи само до 2.800 године.

До народски речено куршлуса између Миланковића и СПЦ дошло је због тога што наша црква није желела да промени датуме Ускрса за наредне године које је већ установила. Проблем је настао и око покретних постова, као што је Петровски, и њиховог почетка и краја.
Миланковић није желео да одустане од својих прорачуна само зато да би светим оцима удовољио да не помере датуме Ускрса и постова, па је тако Нови јулијански календар отишао у друге руке.
Грчка православна црква усвојила је Нови јулијански календар Милутина Миланковића и у својим књигама назива га још и Српским календаром. По Миланковићевом календару време рачунају још и Бугарска и Румунска православна црква, а само га Срби још увек нису прихватили.

ТВРДЊА ДА ЈЕ МАЈАНСКИ КАЛЕДАР СТАРИЈИ ОД НАШЕГ СРБСКОГ ЈЕ НЕТАЧНА :

Основе календарског система Маја се темеље на систему који је био у широкој употреби у цијелој регији, а чији поцеци датирају најкасније од 6. вијека пне.. Он дијели многе карактеристике с календарима које су користиле раније мезоамеричке цивилизације као што су Запотеци и Олмеци, односно које су користиле новије цивилизације као Миџтеци и Астеци. Иако мезоамерички календари нису настали заједно с Мајама, њихово накнадно проширење и рафинирање их је учинило најсофистициранијама. Заједно с астечким, календари Маја су најбољи документирани и најбоље схваћени.

АСТЕЦИ И ЊИХОВО ВРЕМЕ ОД 1.300 ДО 1521. ГОДИНЕ НОВЕ ЕРЕ.

Астеци су се досељавали у мексичку долину између 1200. и 1300. године. У почетку су били мало ратничко племе. Године 1325. основан је Теноћтитлан (шп. Теноцхтитлáн). Астеци су развили јаку војну државу. У периоду од 1427. до 1440. године, основна одлика астечког народа била је освајање околних градова. Године 1432. направљен је савез трију астечких градова-држава Теноћтитлана, Тескокоа (шп. Теџцоцо) и Талкопана (шп. Талцопан). На тај начин су изградили моћну државу, која је обухватала Мексико, Јукатан и Гватемалу. Покорили су сва племена са тих простора, Тотонаке, Сапотеке, Микстеке итд. Захваљујући својој ратоборности, Астеци су били доминантни у Средњој Америци. Највиши степен обухватао је ратнике племићког порекла. Њихов војни кодекс био је необично строг, за најмање прекорачење претила је смртна казна. Ратови су се одигравали прилично често и трајали су свега по неколико дана. Циљ је био да се непријатељ зароби, а не убије. Заробљавање је било услов за напредовање ратника. Године 1473. спојила су се два града-близанца, Теноћтитлан и Тлателолко, заједно познати као Мексико, али је сваки имао свој трг и
Астеци или Мешике[а] су били један од староседелачких народа америчког континента који је основао Теночтитлан, древни град на острвцету у језеру Тешкоко (данас скоро исушено) чији географски положај одговара месту где се налази данашњи Мексико Сити, и који су, уз помоћ других градова-држава из Мексичке долине, Тлакопан и Тешкоко, потчинили велики број других народа који су насељавали средишњи и јужни део данашњег Мексика. Астечко царство је било уништено у 16. веку, кад су у Америку стигли шпански конкистадори. Освајање астечког царства које је предводио шпански конкистадор Ернан Кортес отпочело је 1519. и завршило се 1521. тоталним уништењем астечке државе.

РАПА НУИ :
На Ускршњем острву подигнуто је отприлике 600 моаија, од којих су неки можда стари и 2.800 година. На падинама вулкана Рано Рараку, одакле је узиман материјал за градњу скулптура, налази се још најмање 200 незавршених моаија. Ове статуе, које достижу висину и до 21 метар, имају тела и велике главе рађене у камену, украшене очима од белог корала, а понекад на глави имају и капе зване пукао, направљене од црвенкасте земље.

ВАВИЛОНСКИ КАЛЕНДАР ПОЧИЊЕ ОКО 21 СТОЛЕЋА ПРЕ НОВЕ ЕРЕ, ИНТЕРЕСАНТНО , НИНО БЕЛОВ- Нимрод или Бахус или Бак 2025-2005 године пре нове ере ЈЕ ОСНОВАО ВАВИЛОН
ДА НИЈЕ ТО ПОВОД ЗА ПОЧЕТАК ВАВИЛОНСКОГ КАЛЕНДАРА!!??

Вавилонски календар је био лунисоларни календар са годинама које су се састојале од 12 лунарних месеци, плус један додатни месец уметан првобитно по декрету а касније по правилу. Месеци су почињали када би први пут био виђен срп младог Месеца ниско над западним хоризонтом о заласку Сунца. Календар је заснован на сумерском претходнику (Ур III) сачуваном у Шулгијевом Умма календару из око 21. столећа п.н.е.

Година је почињала у пролеће и подељена је у reš šatti („почетак“), mišil šatti („средина“) и kît šatti („крај године“). Ипак, у топлој Месопотамији је било уобичајено да се година дели на два годишња доба – „лето“, које је обухватало време жетве јечма (друга половина маја/свибња или почетак јуна/липња) и „зиму“, друго полугодиште године. У Асирији су се рачунала три годишња доба а у хладнијој Анадолији четири. У време Сумерије, финансијска нова година је почињала два месеца после жетве јечма, а у неке друге сврхе пре или у време жетве.[1]

Име за „месец“ је било arxu (status constructus arax – /арах/). Да је календар настао у бабилонским а не асирским временима се види по чињеници да је главном асирском божанству додељен „сувишни“ преступни месец. Током Вавилонског ропства Јевреја/Жидова у 6. веку п.н.е, бабилонски називи месеци су усвојени у хебрејски календар.

Сумер или Сумерија је држава која се налазила на подручију Месопотамије. Сумерани, самоназвани „људи црних глава“ су око 5000. п. н. е. населили су се између река Тигар и Еуфрат или ти у Месопотамији. Порекло Сумерана није утврђено, али превладава мишљење да су се доселили са севера и помешали са затеченим становништвом. По свом језику и етничким карактеристикама се су се видно разликовали од осталог становништва. Они су први цивилизован народ који је иза себе оставио писане споменике, у том делу света.

ДОСЕЛИЛИ СА СЕВЕРА, ПА НАРАВНО ТО ДОКАЗУЈЕ И АНАТОЛИЈ КЉОСОВ КОЈИ АНАЛИЗОМ ГЕНА ТРАСИРА ПУТ РАСЕЉАВАЊА БЕЛЕ АРИЈЕВСКЕ РАСЕ И НАВЕДЕНИ ДАТУМ СЕ УКЛАПА У ЊЕГОВЕ ТВРДЊЕ

НАШ СРБСКИ КАЛЕНДАР СА ДВА ГОДИШЊА ДОБА , ДАКЛЕ СРБСКИ А НЕ СТАРОСЛОВЕНСКИ КАО ЈЕ НАВЕО АУТОР ТЕКСТА У ПРАВДИ,НЕПИШЕ ИМЕ АУТОРА.
На основу старих записа сазнајемо да су Срби имали календар где је календарска година почињала априла и делила се на два годишња доба, лето и зиму. Лето почиње око Ђурђевдана а зима почиње око Митровдана. По Сербском календару почетак лета и почетак зиме немају фиксне датуме. Година се делила на 13 месеци (биљни календар) што приближно одговара броју ротација Сунца у току једне календарске године. После примања Хришћанства и под утицајем економског окружења и лакше трговине, Срби стварају календар од 12 месеци.
Коложег
Сечка (Сечко)
Летник (Дерикожа)
Биљар (Лажитрава, Лежитрава)
Цветањ
Трешњар
Жетвар
Гумник
Гроздобер
Листопад (Шумопад)
Студен
Коледар

ОВО САМ НАПИСАО ПРЕ ЧЕТИРИ ГОДИНЕ 7523, А СВОДИ СЕ НА ИСТО, НАШ КАЛЕНДАР ЈЕ НАЈ СТАРИЈИ НА СВЕТУ.
ТАДА НЕ БЕШЕ НИ ‘‘ С‘‘ ОД СЛОВЕНА, БЕХУ НАШИ ПРЕДЦИ, ОД КОЈИХ СЕ РОДИ АРИЈЕВСКИ РОД .

Римљани свој календар почињу од датума оснивања града Рима, 753. година п.х..
Јевреји броје године и стигли су данас у њихову 5764. годину, древна Кинсека цивилизација броји своју 4701..Сумерска цивилизација је давно нестала, а бројала је године и мерила своје време од 3800. година пре Христа.

Манастир Високи Дечани, натпис над јужним улазом у манастир, уклесан датум завршетка радова година 6843 . Надам се да данас не треба да доказујемо ко је сазидао манастир и коме је посвећен? Манастир је завршен по данас важећем календару 1335. године, после Христа .
Стефан Душан -Силни, прво краљ а затим и император Срба,Бугара, Грка,Угро-Влахије, а када је потукао Татаре, придодао је још и Иператор Маџара и Руса 6840.год.(1352.) обзнани 6857. године, законик, трећи до тада у Србској историји, Деспот Ђурађ Бранковић сазида тврди град Смедерево 6938. године.
Све старе цивилизације памте свој настанак, од за њих битног догађаја из своје прошлости и то је њихово време односно ера. Наведени примери цивилизација и империја и од званичне историје прихваћени датуми њиховог настанка, показуји нам да су хиљадама године млађе од почетка наше ере, Србске ере. Датуми завршетка градње Високих Дечана, Велике битке на Косову пољу, Душановог законика, Зидања престолног града Смедерева, и наравно данашњи датум по Србском календару а то је 7523., показују да је на пример велика кинеска цивилизација млађа од наше за 2822. године. Рим је основан 753. године пре Христа и данас броји 2768. годину, a наш Београд, град који је директни наследник централног насеља ’’Државе Винче’’, тачније прото државе, броји својих барем 7500. година??

Наша,Србска ера, започела је пре 7523. године, или 5508. године пре Христа.

Текст: Зоран Матовић „Слободна Србија“