недеља, 16. септембар 2018.

Ovo su vitezovi cara Dušana: Viteški red “Stub Svetog Stefana”

cbfduubcxkjj

Jedan naš dokument iz tog perioda čak pokazuje da je Dušan još dok je bio kralj stvorio Velikaško veće sastavljeno od 24 viteza sa kojima se savetovao oko važnih pitanja. Bilo je to nešto poput vlade u kojoj su sedeli najbolji ljudi i nabliži monarhovi saradnici.

Pored već legendarnog i mnogospominjanog Reda zmaja – koji je po jednima postojao u Srbiji već za vreme kralja Milutina, dok je po drugima osnovan od strane Miloša Obilića koji je okupio oko sebe 12 vitezova, među njima i Milana Toplicu i Ivana Kosančića, sa jednim jedinim ciljem a to je atentat na sultana Murata – u našoj su srednjevekovnoj zemlji postojala i druga udruženja vitezova: tako barem govore retka ali pouzdana svedočanstva.
U vreme vladavine kralja pa cara Stefana Uroša IV Dušana Silnog, između 1331. i 1355. godine, pominje se tako viteški red premoćnog naziva: Stub Svetog Stefana. Zašto je izbor pao baš na prvog arhiđakona koji je stradao za veru Hristovu ne bi trebalo da čudi, iz nekoliko razloga.


Prvi i osnovni je taj što je ovaj svetac bio na neki način zaštitnik Nemanjića; drugi kažu da je bio i njihova krsna slava, ali su informacije kontradiktorne jer sa jedne strane imamo podatak da je Nemanja Đurđeve stupove podigao da bi se zahvalio baš tom svecu kome se molio da ga izbavi iz zatočeništva, dok neki kažu da je Dušan manastir Svetog Arhanđela Mihaila podigao jer je to bila njegova slava.
Bilo kako bilo, znamo da je svaki Nemanjić od utemeljitelja dinastije pa sve do poslednjeg nosio kao prvo baš ime Stefan. Nije svaki bio Uroš, ali je svaki, apsolutno svaki, bio Stefan. Kod Nemanjića je to ime na neki način bilo kao titula cezara u Starom Rimu, drugim rečima, kao nekakva potvrda legitimnosti, više zvanje nego ime.
Paja-Jovanovic_Zenidba-cara-Dusana
Iz istraživanja češkog istoričara Konstantina Jirečeka znamo i da su viteške igre koje su bile organizovane bile slične onima na zapadu, a Mavro Orbin je pisao da su dvorjani carevi priređivali pred njim turnire, dok je vladar pobednike darivao bogatim nagradama.
Da stvari budu zanimljivije, car Dušan Silni je ustanovio pored ovog viteškog reda i “Orden Svetog Stefana” koji je lično dodeljivao za vojne i druge zasluge, i to je, vrlo verovatno, bio prvi orden u Srba.
Sve ovo se odigravalo u vreme kada je proglasio Zakonik koji je uredio državu, i poslužio joj kao ustav. Stao je na put bezakonju i samovolji moćnih velikaša (u Poljskoj bi rekli magnata, što je doslovan prevod iz slovenskih jezika u latinski), pa je tako omogućio da zavlada ograničena meritokratija umesto najtvrdokornije oligarhije.
Jedan naš dokument iz tog perioda čak pokazuje da je Dušan još dok je bio kralj stvorio Velikaško veće sastavljeno od 24 viteza sa kojima se savetovao oko važnih pitanja. Bilo je to nešto poput vlade u kojoj su sedeli najbolji ljudi i nabliži monarhovi saradnici.
Iz Zakonika znamo da su dobijali zlatni pojas, bisernu svitu i mač. Inače, svita je bila svečano odelo za vladare i vlastelu: u pitanju je bila vizantijska moda koju smo usvojili, izrađena u vidu dugačkog ogrtača crvene ili zelene boje i ukrašenog zlatom i biserima.
(Telegraf.rs)


1 коментар: