субота, 22. септембар 2018.

СРБИ ИМАЛИ БУКВАР И ПРЕ ЧЕТИРИ И ПО ВЕКА! ПРВИ СРПСКИ БУКВАР ИНОКА САВЕ (1597)

Фото: Promo
Први уџбеник штампан је у венецијанској штампарији, а на свега четири стране било је утиснуто 37 слова, молитва и бројеви за рачунање…








Први српски буквар написао Сава Дечанац, Фото: Promo

Српским најстаријим букваром сматра се буквар инока Саве Дечанца! Књижица минијатурних димензија (10,1×7,8) од свега четири стране, на којима је било утиснуто 37 слова, молитва за вежбање читања и неколико бројева за учење рачуна, штампан је 20. маја 1579. у венецијанској штампарији Ђованија Рампацета. Пет дана касније изашло је и друго издање, али на осам страна.





Фото: Promo


Фото: Promo

Наши саговорници из Педагошког музеја истичу да је бурна историја на Балкану утицала на то да први буквар вековима буде заборављен, све док га током 1903. Љуба Стојадиновић није пронашао и завео у националној библиотеци као први српски буквар међу дела српске писмености.








Фото: PromoФото: Promo

Из периода српскословенске писмености датира и рукописни буквар Гаврила Стефановића Венцловића из 1717, који се чува у архиву САНУ. Венцловићев буквар има чак 600 страна, а поред уводног дела са 50 слова старе азбуке, садржи и основне богослужбене текстове.








Фото: Promo
Фото: Promo

Како јача потреба да се очува национални и културни идентитет, под све већим притисцима Османлија и Аустроугара Србија се окреће Русији, из које и долазе учитељи и у Сремске Карловце доносе букваре.








Фото: PromoФото: Promo

– Буквар Теофана Прокоповића из 1724. био је угледни буквар и с њим је уведен рускословенски језик у српске школе и цркве. Био је познат као „московски буквар“, користио се током 18. века и више пута је прештампаван са незнатним изменама – каже Бранислава Јордановић, која је била и ауторка изложбе Буквари и букварска настава код Срба.



Брзоуки буквар
Први штампан буквар по Вуковом правопису је онај из седамдесетих година 19. века, чији је аутор Ђорђе Натошевић. Пре овог уџбеника објављен је брзоуки буквар Исидора Станојевића по чијој се методи срицања азбука могла савладати за 40 часова.

За српске школе се потом штампају књиге у Бечу, а међу књигама из тог периода посебно место заузима „Словенски буквар“ Захарија Орфелина. Међутим, ова књижица је 1767. штампана у Венецији, а продавала се по цени од 1,05 млетачких лира. Чувени књижар Орфелин је приредио и „Прописе“ и „Калиграфију за вежбање у лепом писању“.








Фото: PromoФото: Promo

Занимљив је и буквар Адама Драгосављевића, настао у јеку Вукове борбе за нови правопис. То је први буквар са Вуковим правописом, који је законом озваничен тек 1868, због чега Драгосављевићев уџбеник никада није одштампан, већ је остао у рукопису.



Стевиних 30 милиона примерака
Стева Чутурило је био аутор седам уџбеника, који су се користили скоро пола века, а који су продати у чак 30 милиона примерака. Први буквар објавио је 1879, а последњи 1925. Ова књига је доживела издање и на Крфу 1916, у тешким ратним и изблегличким условима. Бесплатни буквари, према неким подацима, одштампани су у 100.000 примерака, подељени су ученицима и неписменим војницима, а стигли су и до Солуна, Париза, Корзике…

Катарина Стаматовић
pridruzite se grupi     SAKRIVENA ISTORIJA SRBA








Нема коментара:

Постави коментар