МИРОСЛАВЉЕВО ЈЕВАНЂЕЊЕ – српска света књига

Мирослављево јеванђеље је најстарији сачувани српски ћирилични рукопис. Писано је у последњој четвртини XII века за хумског кнеза Мирослава, старијег брата Симеона Немање.

Од свог настанка, Мирослављево јеванђеље имало је статус највредније српске реликвије. По свему судећи, овај јевађелистар био је света књига на којој је вршена служба Божја, приликом оснивања манастира Хиландар. Мирослављево јеванђеље чувано је у манастирској библиотеци до 1896. године када су га монаси поклонили краљу Александру Обреновићу и од тада његова судбина креће необичним током. У ноћи, током Мајског преврата 1903. године, Мирослављево јеванђеље нестаје из дворског сефа.

Током повлачења српске војске 1915. године, пронађено је у сандуцима краља Петра, да би потом с Главном државном благајном прешло пут преко Албаније, Бриндизија, Крфа, Солунског фронта, до поновног повратка у Београд. Током Другог светског рата скривано је испод олтара Манастира Рача украј Дрине и у сефу Народне банке у Београду.

Данас се чува у Београду  (током реконструкције Народног музеја, премештено је у Народну библиотеку Србије), а један лист се од 1846. године чува у Русији, најпре у Кијеву, а од 1883. године у Петрограду, у Императорској библиотеци, данашњој Руској националној библиотеци.

Мирослављево јеванђеље (крај XII века)

Прва страница Мирослављевог јеванђеља, Јеванђеље по Јовану, глава прва, стихови 1-14, Васкрс

(1) Искони бе слово и слово бе от Бога и Бог бе слово. (2) и се бе искони от Бога. (3) и вса тем бише. И без њего не бист ничтоже. јеже бист (4) в том живот бе и живот бе свет чловеком. (5) и свет в т’ме св’тит се. И т’ма јего не обет. (6) и бист чловек послан от Бога. Име јему Иоан. (7) с’ приде в сведетељство. да сведетељствујет о свете. да вси веру имут им. (8) не бе т’ свет. н’ да сведетељствујет о свете. (9) и бе свет истинни. иж просвештајет всакого чловека гредуштаго в мир. (10) в мире бе и мир тем бист. И мир јего не позна. (11) в своје приде и своји јего не пријеше. (12) јелико же их пријет и даст им област. чедом божијем бити. Верујуштим в име јего. (13) иже не от крве ни от похоти пл’тскије. ни от похоти муж’скије. н’ от Бога родише се. (14) и слово плт бист. и в’сели се в нас. и видехом славу јего. славу…

Напомене. Изнад текста је рубрика која упућује на начин читања јеванђељског текста и на сам текст:

Превод Вука Караџића:

(1) У почетку бјеше ријеч, и ријеч бјеше у Бога, и Бог бјеше ријеч. (2) Она бјеше у почетку у Бога. (3) Све је кроз њу постало, и без ње ништа није постало што је постало. (4) У њој бјеше живот, и живот бјеше видјело људима. (5) И видјело се свијетли у тами, и тама га не обузе. (6) Посла Бог човјека по имену Јована. (7) Оваj дође за свједочанство да свједочи за видјело да сви вјерују крозањ. (8) Он не бјеше видјело, него да свједочи за видјело. (9) Бјеше видјело истинито које обасјава свакога човјека који долази на свијет. (10) На свијету бјеше, и свијет крозањ поста, и свијет га не позна. (11) К својима дође, и своје га не примише. (12) А који га примише даде им власт да буду синови Божији, који вјерују у име његово. (13) Који се не родише од крви, ни од воље тјелесне, ни од воље мужевље, него од Бога. (14) И ријеч постаде тијело и усели се у нас и видјесмо славу његову, славу…

Превод Комисије Светог архијерејског синода Српске православне цркве (1990.г.)

(1) У почетку бјеше Логос (Ријеч), и Логос бјеше у Бога, и Логос бјеше Бог….

Проф. др. Гордана Јовановић

По лепоти, разноврсности и величини ликовних украса, раскошној позлати, организацији текста, па и самом формату, Мирослављево јеванђеље заузима јединствено место међу сачуваним православним јеванђелистарима. Многи ликовни украси Мирослављевог јеванђеља су у директној вези с текстом, што додатно истиче његово посебно место у европској рукописној традицији тог времена. Током 2005. године увршћено је у Унесков регистар светске документарне баштине, под називом „Памћење света“, међу 120 највреднијих покретних добара које је створила људска цивилизација.

Прво фототипско издање одштампано је у 300 примерака о трошку краља Александра Обреновића, 1896. године у Бечу. Приредио га је Љубомир Стојановић. Иако је ово издање имало само 40 страница у пуном формату и у пуном колору (преосталих 320 су умањене и штампане у две боје: црвеној и црној), сматра се једним од највећих домета европског штампарства тог доба.

Друго фототипско издање Мирослављевог јеванђеља имало је бурну судбину: одштампано је у 299 примерака у Јужноафричкој републици, 1998. године. У време прошлог режима, било је забрањено у Србији, па потом легализовано, а данас се налази у специјалним колекцијама у Конгресној библиотеци у Вашингтону, Британској библиотеци, библиотекама универзитета Принстон, Харвард, Јејл, Оксфорд, Ломоносов…

С посебном пажњом чува се у манастирима Хиландар, Острог, Савина, Рача украј Дрине (где је чувано током Другог светског рата), Цркви Светог Петра у Бијелом Пољу (задужбини кнеза Мирослава), Цркви Светог Саве у Лондону, Цркви светог Саве у Паризу… Ово издање, које су приредили Вељко Топаловић, Душан Мрђеновић и Бранислав Бркић (издавачи: АИЗ Досије и ЈП Службени лист), проглашено је за издавачки подухват столећа.

Документарни серијал: „У почетку беше реч“, као и истоимени документарни филм о историјату Мирослављевог јеванђеља (НИБ Алтернатива, режисер Бошко Савковић, сценарио: Вељко Топаловић и Бошко Савковић), награђен је на светским и европским фестивалима до ументарног филма, а добио је и специјалну награду на фестивалу словенског духовног филма.

Више о Мирослављевом јеванђељу можете сазнати на: www.miroslavljevojevandjeljefaksimil.com и www.miroslavgospelfacsimile.com

          pratite nas i preko fb grupe        SAKRIVENA ISTORIJA SRBA