Tajne Vinčanske kulture

U potrazi za najnaprednijom praistorijskom civilizacijom

Vinčanska kultura prostirala se na teritoriji većoj od teritorije bilo koje neolitske kulture u Evropi, bila je tehnološki najnaprednija praistorijska kultura sa najranije razvijenom metalurgijom i najstarijim pismom. Ipak, i danas je okružena misterijama...

Vinčanska kultura je jedna od retkih ranoeneolitskih kultura jugoistočne Evrope koja je u vekovima oko 5000. godine pne. doživela u pravom smisli te reči procvat. Vinčanska kultura je bila tehnološki najnaprednija praistorijska kultura na svetu, a najranija metalurgija u Evropi, kao i najstarije pismo pronađeni su upravo na vinčanskom lokalitetu Belovode u istočnoj Srbiji.

Figure koje je vinčanska kultura ostavila ispitivane su nebrojeno puta, a među mnogim objašnjenjima o njihovoj svrsi, oni najekstremniji otišli su toliko daleko da tvrde da figure predstavljaju vanzemaljce. Iako su ovakva objašnjenja odbačena, misterije koje okružuje vinčansku kulturu ne prestaje da intrigiraju i privlače.

Na isti način kao egipatske piramide, vinčanska kultura nastavlja da inspiriše umove u potrazi za odgovorima o poreklu i nastanku ljudske civilizacije.

PRAISTORIJSKA METROPOLA

Najstarija staništa u Vinči najčešće imaju elipsoidne osnove ukopane u les i šatorasti krov od pruća, trske i slame koji naleže neposredno na osnovu. Kolibe su grupisane po određenom sistemu oko centralne i podsećaju na arhitekturu kulture Lepenskog Vira. Za iste tradicije se povezuju i stubaste antropomorfne figure i neraščlanjene keramičke posude.

Vinča je oko 4500. godine p. n. e. opustela, ali se neposredno posle kulturnog sloja sa šatorastim staništima javlja novo naselje, koje su izgradili nosioci kulture mlađeg neolita, kojoj je Vinča dala ime.

Specijalizovane delatnosti dovele su do privrednog uspona, društvenog raslojavanja i bogaćenja zajednica vinčanske kulture, koja se prostirala se na teritoriji većoj od teritorije bilo koje neolitske kulture u Evropi. Pojedina njena naselja premašila su veličinom i brojem stanovnika ne samo sva istovremena neolitska naselja, već i prve gradove koji su znatno kasnije nastali u Mesopotamiji, Egeji i Egiptu.

Smatra se da je Vinča bila grad jer je stalno bila naseljena tokom mnogo generacija, stanovništvo je bilo aktivno tokom cele godine, a postojala je i specijalizacija poslova. Može se reći da je bila metropola, budući ju je naseljavao veliki broj stanovnika, da je bila ekonomski i kulturni centar, da su otkrivena mnoga manja naselja u neposrednoj blizini Vinče, a nađeni su i dokazi o intenzivnoj komunikaciji i razmeni dobara, usluga i ljudi.

Nalaz pokazuju da su prvi zemljoradnici Podunavlja pripadali posebnom antropološkom tipu u kome se objedinjuju odlike stare evropske populacije s odlikama gracilnih Mediteranaca.

Nosioci vinčanske kulture imali su mešovitu ekonomiju, osnovne delatnosti bili su stočarstvo i poljoprivreda, ali su se bavili lovom, ribolovom i prikupljanjem divljih plodova.

NAJSTARIJE PISMO I NJEGOVE TAJNE

Još uvek je nerazjašnjeno značenje tajanstvenih simbola koji su urezani na grnčariji i figurinama vinčanske kulture. Već godinama ih izučavaju arheolozi i paleolingvisti. Pretpostavlja se da su bili oznake vlasništva, kaucija, piktogrami ili slikovno ili fonetsko pismo.

Neki tvrde da se u Vinčanskom pismu, odnosno sistemu znakova i simbola mogu pronaći simboli koji podsećaju ili iz kojih su nastala određena slova današnjeg ćiriličnog pisma, a simbol koji je gotovo isti kao četiri S na grbu Srbije i danas izaziva kontroverze i oprečna mišljenja među istoričarima i lingvistima.

Osim četiri S, najstarija svastika, tačnije najstariji kolovrat ikada pronađen nalazi se na figurini od slonovače staroj 12.000 godina, pronađenoj u Mezinama u Ukrajini. Ova figura takođe pripada neolitskoj kulturi koja se prostirala po jugoistočnoj Evropi sa zamišljenim centrom u Vinči. Među drevnim vinčanskim artefaktima postoji obilje arheološkog materijala na kojem su urezane svastike.

Vinčanski znaci su najčešće pravolinijski urezi koji su napravljeni na već pečenoj posudi. Nalaze se od oboda do dna suda. Do danas je otkriveno više od 1000 fragmenata na kojima su urezani ovi znaci, a kako su simboli nađeni na mnogo mesta širom istočne Evrope, većina stara između 6500 i 8000 godina, mnogi naučnici staraju da je Vinča rodno mesto najstarijeg pisma na svetu.

Još uvek nije otkriveno kojoj su grupi naroda pripadali nosioci ove kulture, tako da je izuzetno teško odrediti kojim su jezikom govorili, što je neophodni uslov za dešifrovanje vinčanskog fonetskog pisma.

FIGURINE I BOGOVI VINČE

Većina drevnih vinčanskih figura predstavlja antropomorfna, humanoidna bića na apstraktan način - sa ovalnim glavama, ogromnim očima - što je zapravo i pokrenulo spekulacije o vanzemaljcima, dok je pravo pitanje na koji način su ove figure formirale našu predstavu o bićima iz dalekog kosmosa.

Artefakti vinčanske kulture pronalaženi su širom jugoistočne Evrope, a glavno arheološko nalazište nalazi se  na 15 kilometara od Beograda. U iskopavanjima je pronađeno preko 2000 figura koje zajedno čine najveću evropsku kolekciju tog tipa. Ove figurine najverovatnije predsavljaju drevna božanstva i koristile su se prilikom praznika ili obreda u kojima su se pre 7000 godina vinčanski ljudi obraćali natprirodnim silama i entitetima.

Činjenica da je Vinčanska kultura cvetala nekoliko hiljada godina pore prvih antičkih civilizacija na tlu Evrope, predstavlja kamen spoticanja za teoretičare razvoja ljudskog društva. Vinča predstavlja intrigantan i nedokučiv dokaz da se nešto neobično desilo na našim prostorima, nešto što tek treba da bude otkriveno, proučeno i shvaćeno.

Većina savremenika i dalje ne pruža zadovoljavajuće objašnjenje Vinčanske kulture, najviše zbog toga što su ostaci ovog društva bitno napredniji od drugih neolitskih društava. Drugim rečima, ljudi koji su živeli u Vinči imali su razvijen društveni sistem, religiju i umetnost mnogo pre prvih sličnih primera u starom svetu.

  Figurine pronađene u Vinči ukrašene su neverovatnim zapisima i simbolima. Keramičke i kamene figure bogova, ljudi i životinja koje su nam Vinčani ostavili možda su njihov način zapisivanje neke nedešifrovane istorije koja će tek biti rastumačena, kada neki talentovani entuzijasta odluči da posveti svoj život eksponatima u našem muzeju.

(Newsweek.rs)