Čiča Panta beše radoznao i veseo čovek. Komšije iz Vinče zvale su ga Čeprkalo jer je voleo da šljapka po dunavskim naplavinama tražeći šta je reka donela, Stotinama godina ljudi su, tu oko reke, nalazili nekakve figurice i krčage, a Panti su se baš dopadali, te je često navraćao u priobalje.
Međutim, jednoga dana, te 1908. godine, Panta pronađe prilično neobičnu figuricu. Nije podsećala ni na šta što je do tada video. Nakon savetovanja sa starešinom sela, koji je i sam bio iznenađen otkrićem, Čeprkalo pođe za Beograd i figuricu predade pravo u muzej.


Ubrzo glas o neobičnom predmetu dođe do ušiju Miloja Vasića, u to vreme jedinog arheologa u nas. Od tog trenutka stvari su se brzo odvijale, a Vasić shvati da je beogradsko arheološko neolitsko nalazište Vinča zapravo mesto sa koga je potekla evropska civilizacija, a Beograd, posledično, centar Evrope
Foto: Politikin Zabavnik - Miloje Vasić na nalazištu u Vinči - Belo brdo

Prestonica više od 90 vekova

Inicijalna iskopavanja sprovedena do dubine od 10 metara pokazala su da se na području Vinče, 7.000 godina pre nove ere, nalazio, ako ne prvi, onda svakako jedan od prvih gradova na planeti. Zapravo, prema svemu sudeći, ovo je bila svojevrsna prestonica ondašnje civilizacije koja je zauzimala prostor trougla sa temenima u Skopskoj kotlini u Makedoniji, Tuzli u Bosni i Transilvaniji u Rumuniji. O ovome svedoče artefakti pronađeni na nekoliko stotina arheoloških lokaliteta u ovom području.


Zapravo, činjenica da su pronađeni predmeti toliko slični da navode na pomisao kako su rezultat serijske proizvodnje, sasvim je zbunjujuća za arheologe. Naime, to znači da su organizacija društva, tehnologija i proizvodnja bili na izuzetno visokom nivou, potpuno nekarakteristično za dati istorijski period.
Iz ovoga se da zaključiti da je Vinča zapravo bila civilizacija, a ne tek skupina plemena – grad u današnjem smislu te reči.
Grafika:  Wikipedia / Joe Roe - Područje na kome se razvijala tzv. Vinčanska kultura
Zanimljivo je da su Vinčanci, svoj grad obnavljali čak tri puta, nakon tri velika požara, što znači da je značaj samog grada bio ogroman. Pritom sve je rađeno prema urbanističkom projektu – sve kuće bile su okrenute u pravcu sever – istok, zbog vetra, i raspoređene u nizove prema tačno određenom pravilu.
Možda očekujete da su kuće u Vinči bile zemunice ili rupe pretvorene u skloništa? Sasvim suprotno. Šetajući ondašnjim gradom imali bi ste utisak da niste 9.000 godina u prošlosti već možda tek 200.

Vinčanske kuće imale su drvenu konstrukciju i krov. Bile su površine od 40 do 100 kvadrata, a spolja i iznutra su malterisane lesnim blatom. Čak je stavljana i toplotna izolacija – mešavina zrna žita i blata. Podovi su pravljeni od tesanih greda preko kojih je nanošena smesa blata i pleve koju su majstori oblikovali u ravne podove.
Figurice pronađene na lokalitetu svedoče da su kuće imale i nameštaj koji je ručno pravljen, ali i kalaste peći, a ne ognjišta, što je ove kuće činilo veoma prijatnim za život.
S druge strane, zaključujući takođe na osnovu pronađenih artefakata, Vinča je bila i modni centar. Ovde su pravljene različite odevne kombinacije sa preciznim detaljima i različitim modelima za muškarce i žene.
Foto: Wikipedia - S.sanja - Rekonstrukcija jedne vinčanske kuće, koje su imale ozidano ognjište i peći, što je i u 19. veku bila retkost u seoskim kućama u Srbiji i na Balkanu

Vinča još čuva svoje tajne

Jedan broj naučnika veruje da je upravo Vinča rodno mesto pisma, a ima i onih koji tvrde da je i srpska ćirilica imala preteču u vinčanskim simbolima, premda je zvanično odbačena hipoteza da se radi o pravom pismu.


Ovi znaci su najčešće simboli dobijeni iscrtavanjem pravih linija. Jedan od znakova je recimo nalik slovu M, a tu su i Davidova zvezda ili kukasti krst. Bez obzira da li se radi o pravom pismu ili o simbolima nekog drugog porekla, njihovo značenje, do danas, nije dešifrovano i, sva je prilika, nikada neće ni biti.
Grafika: Omniglot - Vinčanski simboli iz najstarijeg perioda 5. - 6. milenijum pre nove ere
Razlog je to što se ne zna kojoj grupi naroda pripadaju Vinčanci, pa se ne zna ni kojim jezikom su govorili.
Takođe, zanimljive su i figure koje su pravljene u Vinči. One prikazuju humanoidna bića sa oblim glavama i krupnim očima, pa su mnogi ufolozi skloni tumačenju da je vinčanska civilizacija imala kontakta sa nekom koja je došla van planete Zemlje.


Arheolozi, pak, smatraju da figure prikazuju božanstva i da su korišćene prilikom različitih obreda i molitvi.
Foto: Wikipedia - Sanja2509 - Grnčarija koja je rađena "iz ruke" bez upotrebe grnčarskog kola

1.000 godina mira

Kao i Beograd danas, Vinča se nalazila na raskrsnici puteva. To je verovatno bio razlog zbog kog su se upravo pojavili prvi trgovci. Iako je protok ljudi u ovom gradu bio veliki, život je bio miran i ležeran. Zapravo za 1.000 godina, od 5.200. p.n.e. – 4.250 p.n.e. koliko je trajala vinčanska kultura, ili bolje reči civilizacija, nije bilo niti jednog rata.
Zapravo, vinčanska civilizacija je nestala nakon otkrića bakra i njegove primene za izradu oružja što je dovelo do ratova. Naime, Vinčanci su bakar koristili za nakit i alat kojima su trgovali. Međutim, drugi su pravili instrumente smrti kojima su otimali i pljačkali zadovoljavajući svoju pohlepu. Na kraju,to je dovelo do nestanka napredne i miroljubive Vinče i uzdizanja plemena koja su, ognjem i mačem, otimala šta su želela.
Arheološko nalazište Vinča danas se nalazi pod zaštitom države i daleko je od potpuno istraženog lokaliteta. A, koje će još tajne otkriti ova kolevka Evrope, ostaje da se vidi.