Садак, ћурдија, коретина, модрина, дорамак, долемица, саја, зубунац, зубун – речи су којима су народи Балканског полуострва вековима називали дуги прслук без рукава, који је спреда разрезан и отворен, део одеће који је већ заборављен. Носили су га сви широм полуострва сем муслимана.
Зубун, детаљ, западна Босна, око 1900. године
Зубун представља незаобилазан део традиционалне културе одевања српског народа из периода 19. и прве половине 20. века, који је током миграција на простору Балканског полуострва трпео разне утицаје истока и запада, мењајући донекле свој изглед али не и своју препознатљивост.
Иако се везује за мушки одевни асортиман, зубун је доминантно женски део одеће, израђен је углавном од домаће вунене тканине, сукна, и претежно је беле боје. Пошто је украшен разноврсним орнаментима, при чему је боја украса најчешће црвена, у ликовно-естетском смислу један је од најрепрезентативнијих делова српске народне ношње – објашњава мр Мирјана Менковић, аутор изложбе посвећене овом старом одевном предмету и саветник у Етнографском музеју.
Наша саговорница истиче да се зубун носио и лети и зими и да се стога сматрао веома практичним. Његова распрострањеност може се мерити и по томе што је био незаобилазан део гардеробе на просторима Словеније, Хрватске, Босне и Херцеговине, Србије, Црне Горе и Македоније.
Сложеност различитих утицаја, климатских, друштвених и културних, који су током векова утицали на формирање народних ношњи балканских народа, резултирала је бројним типовима и варијантама облачења, тако да је одећа у већим или мањим сеоским целинама имала специфичне карактеристике.
„Може се рећи да зубун обједињује источно-азијске и византијско-српске елементе, који у корелацији дају један, за то време, веома значајан одевни предмет.“
Аутор: М. Димитријевић
извори: Политика, Срби у БиХ
Лажна историја писана МИСТРИЈОМ мистзрија ... ("Слободних зидара" и Ватикана)
ОдговориИзбриши