KO JE OD KINE NAPRAVIO "SUPERSILU"? - IV

 

KINEZI – NAJJEFTINIJI ROBOVI I “NAJUSPEŠNIJI”  BIZNISMENI NA SVETU

Još 1970. First National bank of Chicago, koja se u međuvremenu pripojila Rokfelerovoj Chase banci , a onda transformisala u “Bank one” u komunističkoj Kini, počela  da daje milijarde i milijarde američkih dolara zajmova Kini. Obimno kreditiranje Kine američkim novcem je pravdano  tvrdnjom da će Kina to vratiti u zlatu  iz  nekoliko svojih zapadnih provincija.

Ali, Kina nikada nije dozvolila nikakvu američku finansijsku ispekciju koja bi utvrdila imaju li on zaista toliko zlata  da otplate dugove. Umesto toga, veruje se da je dug vraćen drugačijom robom, odnosno ogromnom količinom heroina  koji je počeo da stiže u SAD iz Azije i  preplavio nakon 1970-tih američko tržište. Rokfelerovi mediji u SAD  su, po saznanjima iz  CIA, prenosili da heroin dolazi iz Kambodže. Ali, odavno je javna tajna da je trgovina narkoticima glavni izvor novca za prikrivene operacije podrivanja država koje izvodi CIA širom sveta. A u prljavom nelegalnom poslu  mora biti ispletena i mreža sa bankama koje su specijalizovane u “pranju” ovakvog novca. Za te poslove se izgleda specijalizovala još jedna partnerska porodica institucije Rokfeler poreklom iz Džakarte, na čelu sa Džejmsom Rijadisom i njihova firma “Stephen and Co”, sa sedištem u Litl Roku u Arkanzasu.

(Za potrebe stvaranja narko tržišta u SAD, ali i u Evropi, stvoren je rock and roll muzičko-ideološki pokret za mlade koji je imao za cilj da omladinu "oslobodi" patrijahalnih i moralnih hrišćanskih stega. U modu su ulazila "deca cveća i ljubavi" koji su želeli da probaju život i sve što im se nudilo kao "sloboda". Ali, ovo je druga tema).

ARKANZAS  KAO MEKA  ZA PRLJAVE POSLOVE SA KINOM?

O prljavim švercerskim poslovima koji se uvek negde “zakače” za novac Rokfelera, istraživao je godinama izvesni Šerman Skolnik,  producent raznih američkih TV diskusija i panela koje su se bavile problematikom sistemske korupcije u američkom pravosuđu i koja decenijama opstaje jer NEKOME odgovara da ima svoje sudije i svoje šefove u CIA i FBI i svoje senatore, i kongresmene i svog predsednika SAD.

Tako Skolnik otkriva da je glavno uporište za prljave poslove Rokfelera američka država Arkanzas. Prostrana država sa malim brojem stanovnika idelna je za organizaciju takvog biznisa, jer su u takvim državama najlakše nameste izbori za guvernera, senatora, sudije... Poznato je da se Vintrop Rokfeler,  iako rođen u Njujorku, 1953.  preselio u Arkanzas i da je tamo bio guverner od 1967. do 1971.

Za Arkanzas je vezana i pojava  Bila Klintona i njegove supruge Hilari, koji su iz tamošnje male advokatske kancelarije u Litl Roku dogurali do najviših pozicija u Beloj kući i Stejt Dipartmentu. Koja sila je mogla tako visoko da podigne sina jedne medicinske sestre , koja je radila i kao kelnerica i kome je, navodno, biološki otac (iz jedne veoma siromašne porodice od devetoro dece) poginuo tri meseca pre nego što s e on rodio? Ova medicinska sestra se onda udala za jednog alkoholočara, pa je i taj brak propao, pa se opet udala… Ali to sinčića Bila koji je dobio očuhovo prezime (kao da nema oca!) nije omelo u pravljenju fantastične karijere. Još zanimljivije je što je advokatska kancelarija Klintonovih bila upletena godinama u seriju poslovnih skandala (zbog prljavog biznisa) sa velikm brojem aktera koji su naprasno na ovaj ili onaj način odlazili na “onaj svet” i to pod misterioznim okolnostima. A Klintonovi su iz svakog posla profitirali i izigravali sve tužioce. I ne samo Klintonovi, već pre svega njihov moćni zaštinik. Da li je to bila porodica Rokfeler i da li je Bil Klinton u stvari vanbračni sin Vintropa Rokfelera i Virdžinije Keli, medicinske sestre I tada lokalne "lepotice" (na koju on, doduše, uopšte ne liči). To je danas tema koja se sve više otvara u SAD kod mnogih nezavisnih novinara, ali je zanimljivo da niko ne sumnja u Bilovu majku, već se samo bave ocem.

 Za razliku od mlađeg brata (levo), Bil Klinton baš i nema crte na svoju majku.

Ali je zato zanimljiva sličnost sa Barbarom "Bobo" Sijrs (Jievute Paulekiute poreklom iz Litvanije) koja je bila Vintropova žena samo dve godine (od 1948) i sa kojom je on navodno imao "samo jednog sina" (što mediji uvek naglašavaju) , Vintropa Pola, mlađeg (koji uopšte ne liči ni na oca , ni na majku). I ona je zaista bila litvanska lepotica. "Bobo", nekakva glumica i foto model, bila je prethodno u braku sa članom moćne poslovne porodice Sijrs iz Bostona (koja se ne eksponira u javnosti). Dakle, da li je možda Bil Klinton njihov vanbračni sin? Ili samo njen sin, možda iz porodice Sijrs?

Procenite sami.

S leva na desno: Vintrop R. (sa šeširom), Bil K. i "Bobo" Sijrs. Vintorp Pol R. umro je 2006. od leukemije i dogurao je samo do guvernera Arkanzasa. Tako je Bil Klinton (čovek bez porodičnog pedigrea) imao bolju poziciju da stigne do Bele kuće, nego Vintrop Pol Rokfeler junior. Nije li to čudno?

Obični Amerikanci, naravno, ne bi voleli da im predsednik bude neko bogataško dete (posebno ne Rokfelerovo) , jer bi to kompromitovalo američku "demokratiju" i "američki san" da svako može biti predsednik SAD i da se svako može obogatiti. Da li je zato Klintonova biografija morala biti drugačija?

Ali, pogledajmo malo poslove Rokfelera sa Kinezima koji su vezani za Arkanzas.

WALL MART - KINEZI NAJJEFTINIJI ROBOVI DANAŠNJICE

Baš u  Arkanzasu su poslovna sedišta tri  veoma moćne kompanije koje su napravile pravi finansijski bum poslednjih decenija, upravo sa otvaranjem kinesko -američke saradnje i u vreme dvostrukog predsedničkog mandata  Bila (Rokfelera-Sijrs?) Klintona i dvostrukog mandata Džordža Buša, mlađeg. To su kompanije Wal Mart, Tyson Chickns i J.B. Hunt Transport Services, Inc.

Osnivač  maloprodajnog lanca jeftinih proizvoda Wal Mart je Sem Walton (1918-1992)  iz Oklahome koji je na Univerzitetu u Misuriju postao član jevrejskog  bratstva Alpha Epsilon Pi. (Član ovog bratstva je i  formalni osnivač Facebook-a, izvesni Mark Cukerberg). Walton se oženio bogatom naslednicom iz engleske jevrejske  trgovačke porodice Robson . Izbegao je da služi vojsku tokom Drugog svetskog rata tako što se pomoću moćne ženine porodice zaposlio u fabrici oružija porodice Dipon.

Proizvodi široke potrošnje koji se u SAD prodaju po 20 dolara, kod Wal Marta koštaju 10 dolara, pri čemu Wal Mart za njih plaća samo 10 centi. Sva razlika ide Wal Martu. Gde je tajna? Jednostavno, u radu jeftinih kineskih robova. Dok jedan američki radnik košta sa svim prinosima državi oko 45 hiljada dolara, kineski košta 2500. I porez na zaradu radnika je tako daleko manji za SAD. Zbog ove jeftine radne snage 100 000 radnih mesta je izneto protekle decenije iz SAD i premešteno u Kinu. Wal Mart ima oko 5000 maloprodajnih mesta u SAD.

Za organizaciju kineskog roblja , tvrdi Skolnik, zadužen je Vang Jun, biznismen iz Hong Konga i predsednik upravnog odbora  kineske kompanije Poly Tchnologies iz Narodne Republike Kine, a koji slovi kao neformalni šef kineske tajne policije sa ogromnim ovlašćenjima.

 Vang Jun i Bil Klinton (na slici levo) imali su formalni susret u Beloj kući februara 1996. Klintonovi su često zaduženi i za "prikupljanje novca" od stranih donatora i domaćini su mnogih poslovnih susreta. Na slici ovde su sa poslovnim partnerima iz Kine.

Kompanija Poly Technologies se bavi trgovinom oružjem i povezana je sa narodno- oslobodilačkom armijom Kine. Jun je i perdsednik Kineskog međunardonog poslovnog kartela i Investicione Korporacije. On je sin starijeg kineskog revolucionara Vang Zena. Između 1987 i 1993 kompanija Poly Technologies i njene podružnice su prodale u SAD  poluautomatskih pušaka u vrednosti od oko 200 miliona dolara.

Kada je Bil (Rokfeler) Klinton potpisao zakon kojim se zabranjuje prodaja izvesnih modela poluatomatskih pušaka 1994., Poly Tchnologies je fantastično profitirao jer  su iskoristili rupe u zakonu da zaobiđu zabranu i konačno pribegli več dobro uhodanom krijumčarenju. Do 1996. ove puške su preplavile gradove Kalifornije . Kako je Kinezima to pošlo za rukom? Zato što su Kinezi mnogo vešti ili zato što su deo jedne več dobro izatkane međunarodne mreže za šverc i pranje para?

Skolnik tvrdi da se u početku svaka vrsta ilegalne trgovine sa Kinom odvijala preko male mreže centrirane u severozapadnom Arkanzasu oko Mena aerodroma. Porodica Rijadis je zato kupila i malu “First National Bank of Mena” kako bi im služila za pranje para. Uz pomoć Rokfelera i ove banke, milijarde narko-dolara je prošlo ovom rutom.

Takođe na severozapadnom delu Arkanzasa blizu Rodžersa, nalazi se ogroman novi regionalni aerodrom. Klinton je kao predsednik pomogao da aerodrom 1998. dobije najbolju opremu tako da može da primi najveće transportne avione. Na aerodromu s e nalazi i “zona slobodne trgovine”, tako da se “tranzitna roba” koja tu stiže najviše iz Kine, ne kontroliše i ne oporezuje, jer zvanično nije namenjena tržištu SAD. Ali, ogroman broj skladišta i kontejnera idealno je mesto za dobro organizovan šverc koječega, tako da veliki deo ove robe ipak ulazi u SAD.

Nema boljeg posla od onog za koji ne postoji konkurencija, ne plaća se porez i carina.

Takođe, u blizini aerodroma Springdale u Arkanzasu je i sedište kompanije Tyson Foods, Inc. Oni dominiraju tržištem pilića u SAD i izvoze “američku” piletinu u više od 70 zemalja sveta. Ali, samo malo. Zar Kinezi nisu poznati po uzgoju živine? Sami zaključite kako se mogu povezati ptičiji grip, kineska živina i Rokfeleraova farmaceutski biznis. Najprostije bi bilo da kineski farmeri zbog pojave ptičijeg gripa nisu mogli da plasiraju svoju "zaraženu" živinu na svetsko tržište direktno i jeftino, već se na svetsko tržište zato plasira “američka” živina. Kineska je navodno pobijena, kako su to prikazali mediji zbog ptičijeg gripa, a američkoj kompaniji je to otvorilo prazan tržišni prostor. A, vi ste u stvari jeli piletinu zaista uzgojenu jeftino u Kini. Eto, to je možda mala tajna "ptičijeg gripa".

 Tu u blizini istog aerodroma se nalazi i sedište transportne kompanije J.B.Hunt, koja je, takođe, baš u periodu „otvaranja Kine“ napravila fantastičan posao. Njen formalni vlasnik , izvesni Džoni Brajan Hant, pravo je oličenje ostvarenja američkog sna.  Od siromaška je veoma brzo postao vlasnik ogromne transportne kompanije. Ali, “američki san” se izgleda ostvaruje samo onima koji posluju sa moćnim institucijama kao što su Rokfeleri.

INFILTRIRANJE KINEZA U POSLOVNE I  BEZBEDNOSNE STRUKTURE SAD

Evidentan je u poslednje vreme ogroman broj Amerikanaca kineskog porekla koji dobijaju poslove u američkom državnom aparatu i posebno zauzimaju mesta u ministarstvu unutrašnjih poslova (Homeland security) . I što je najzanimljivije, sada tobože Kinezi jurišaju na američko tržište i kupuju, kupuju, kupuju…

Tako je nedavno kineski naftni gigant CNOOC  iznajmio razne lobiste u svom nedavnom neuspešnom pokušaju da kupe američku  naftnu kompaniju UNOCAL koja je vlasnik jedinog rudnika retkih metala u SAD. Ako vam se čini da na ovaj način institucija Rokfeler pokušava da izigra sve antimonopolističke zakone u SAD, onda ste verovatno u pravu. Jer, upravo je kompanija Standard oil, kada je došla na sud zbog teškog monopola u trgovini naftom,  perfidnim igrarijama i prebacivanjem novca u razne fondove i druge manje kompanije, pokazala kako Rokfeleri znaju da se vešto kamufliraju. Pravom jezuitskom veštinom.

Jedan od lobista za pomenutu kupovinu UNOCAL-a je bila firma BKSH , a to je podružnica Burson-Marsteller i deo je britanske WPP grupe. WPP je druga po veličini firma za reklamiranje i odnose sa javnošču u svetu koju vodi jedan član britanske kraljevske porodice. I sada se šire po Kini i već imaju oko 2000 zaposlenih.  U velikoj mreži kompanija i podružnica, koje lobiraju i kupuju po SAD i svetu i savetuju za Kineze, nalazi se i Stone Bridge International, koju je nekada vodio i Samuel Berger, bivši državni sekretar za bezbednost u Klintonovom mandatu i koji je navodno “zaboravio” da kaže svom predsedniku kako su Kinezi došli u posed nacrta za izdradu nuklearnih bojevih glava, a koje im je u stvari on i odneo. Morao je da napusti državnu funkciju zato i kažnjen je uslovno zbog prekršaja.

Tako su Kinezi postali nuklearna vojna sila, kupuju rudnike i fabrike po SAD i svetu, a rade kao robovi sa dnevnicom od jednog dolara  za Wal Mart. Možete li u to da poverujete?

Stone Bridge ima i kinesku podružnicu, a za ovu firmu lobira i Madlen Olbrajt takođe agent Rokfelerovih. Olbrajt je zdušno radila sa Bergerom i Bilom (Rokfeler) Klintonom na poslovima instaliranja marionetske i kriminalne vlade na Kosovu, što je rezultiralo i bombardovanjem SR Jugoslavije 1999. Meta su, naravno, rudna nalazišta na Kosovu, i tamošnji Albanci sada imaju “čast” da jeftino  kao I kineski robovi rade za svakog ko im nešto ponudi. I naravno žive od uvoza hrane koju im omogućava marionetska vlada Srbije i žive u iluziji da su sada “slobodni” i “nezavisni”. Na čelu “države” im je policajka, izvesna Jahjaga, koju je tu postavio američki ambasador nakon što je prošla političku obuku u SAD. Policajci su uvek naučeni da slušaju.

NAJMOĆNIJA PORODICA U AZIJI JE TRGOVAČKA PORODICA LI

Danas najmoćnija tajkunska porodica u Kini, ali i u svetu običnih ljudi (commons)  je porodica Li iz Hong Konga. Na njenom čelu je osamdesetrogodišnji Li Ka šing, za koga se veruje da je član tajnog društva Iluminata , koje je takođe vezano za britansku Krunu (misli se na centralu trgovačkog kartela u Londonu). Li Ka Šing je zato dobio titulu “ser”,  kao i orden Britanske imperije. Nosilac je i drugih titula, a njegovo bogatstvo se u ovom trenutku procenjuje na 26 milijardi američkih dolara (dok je 1992. iznosilo 13 milijardi).

Njegov najunosniji biznis je u poslovima sa skladištenjem teretnih kontejnera u najvećim lukama sveta, posebno Azije, a ima i svoje brodove za transport robe. Vodeći je trgovac u maloprodaji kozmetičkih preparata u Aziji, pa je time stekao , zbog ogromnog tržišta, i vodeću poziciju u svetu na tim poslovima. Novo kinesko amerikanizovano i evropeizovano društvo, koje se trudi da u svemu imitira Zapad, danas “guta” evropsku i američku kozmetičku proizvodnju.

 Moderni Kinezi moraju biti i moderno izopačeni.

 Li Ka Šing kao i njegova dva sina imaju i kanadsko državljanstvo i biznis u Kanadi i SAD. Između ostalog poseduju: zgradu u Njujorku u ulici Broad Street koja je procenjena na više od 100 miliona dolara, kompaniju HUSKY OIL u Kalgariju, koja se procenjuje na 1,3 milijarde dolara,  Canadian Imperial  Bank of Commerce u Torontu, vrednosti oko 4,4 milijarde američkih dolara, stambeno naselje PACIFIC PLACE u Vankuveru, vredno oko 2 milijarde, kao i stambeno naselje SUNTEC CITY u Singapuru, koje vredi milijardu dolara. Amerikance posebno zabrinjava što je ova porodica potpuno preuzela najveću teretnu luku u Palm Biču, na Zapadnoj obali SAD. Tu su još i telekomunikacione kompanije i TV Star jedna od najuticajnijih televizija u Aziji i na Srednjem Istoku.  Oba njegova sina su edukovana na Stanford Univerzitetu u Kaliforniji, i imaju engleska imena: Viktor i Ričard i u biznisu su sa ocem.

Kao i svi Iluminati i porodica Li se ugledala na svoje poslovne partnere Rokfelere i bave se onim što se naziva filantropija, a to je finansiranje raznih zadužbina, posebno škola i bolnica. Naravno, ne treba smetnuti sa uma da od toga najviše profitiraju upravo oni koji u tim školama prodaju “falš” znanje i “falš” lekove, odnosno svoje farmaceutike, po čemu su Rokfeleri u savremenoj alopatskoj medicini već poznati. O tome smo pisali.

 Li Ka Šing

 Zvanična biografija Li Ka Šinga kaže da je rano ostao bez roditelja, i kao siroče se probijao koz život. Formalno nema nikakvu školu. A onda je počeo mali biznis i stigao do milijardera. Tipična priča za tajkune u vazalnim zemljama i kolonijama, kakva je danas i Kina. Njegov evropski manirizam, odelo i kravata i okrenutost anglosaksonskom biznisu pronicljivom čitaocu može otkriti i drugačiju biografiju, onu koja zvanično nigde nije zapisana.

PRIPREMA KINE ZA SUKOB SA SAD?
Sada se Kina kao i nekada nacistička nemačka naoružava vezujući tobože “ svoje" za Iran. Cilje očigledno da se pomoću Kine oslabe SAD, Orkestracija Trećeg svetskog rata je gotovo identična onome što se događalo sa naoružavanjem nacističke Nemačke i Japana. Obe orkestracije idu preko finansijskih mreža koje su upletene niti i instutucije  Rokfeler.

Spreman jeizgleda i novi kineski predsednk ŠI Djinping, na slici sa jezuitom Džozefom Bajdenom