AMERIČKI JEJL UNIVERZITET U KINI
Članovi bratstva “Lobanja i kosti” i diplomci sa Jejl koledža, izvesni Geidž, Sibari, Turston i Vilijams, osnovali su 1890. jednu neprofitnu misionarsku organizaciju koja je imala za cilj da u Kini otvori odeljenje Jejl Univerziteta. Ova privatna misija vođena je od 1901. do 1905. u gradu Čangša (gde je srednju školu, pohadjao i Mao Cetung).
Misija je počela najpre kao Jejl bogoslovska škola (1903) , da bi se onda otvorila i srednja škola, kao i bolnica u kojoj su obučavani i školovani kineski bolničari, a kasnije i lekari. Otvaranje bolnice i pružanje besplatne medicinske pomoći sirotinji je najbolji način da se uvučete narodu "pod kožu" i da vas zavole, dok tajno kujete planove za da upravo tim ljudima kasnije stavite omču oko vrata. Ovakva perfidnost tipična je za jezuite koji se i uče veštini prevare. Isti metod koristi Hamas u Palestini finansirajući novcem (šta mislite čijim?) - bolnice za narod. I Hamas i Hezbolah su pod kontrolom jezuita. Tako narod “podržava” terorističku organizaciju koja provocira Izrael i onda Izraelci imaju opravdanje da seju bombe po takvom narodu. Jezuiti su i te kako odavno prisutni sa svojim školama u Libanu gde im je i glavni štab za Srednji i Bliski Istok. Setimo se da je jednu takvu pohađala i oficijelna majka Baraka Obame.
Jejlove škole i bolnice su se polako širile po Kini i postale su veoma popularne, a zvanično su služile kako bi SAD “uspostavile most saradnje i pomoći” sa Kinezima pružajući im besplatno obrazovanje. Kinezi su te škole nazivali Jali školama. Iako su u zvaničnoj biografiji Mao Cetunga ne kaže koju je on srednju školu pohađao u Čangša, danas je izvesno da je to bila Jali škola.
U stvari, malo ko od Kineza je tada mogao da zna da je čitava mreža Jali škola i bolnica napravljena da bi služila kao špijunska operativna mreža i ona će najveću ulogu, kao takva , odigradti tokom Drugog svetskog rata u pripremama za kinesku komunističku rovoluciju. Mreža jali škola je praktično funkcionisala za potrebe američke Kancelarije za strateške usluge (Office of Strategic Services) poznatoj po skraćenici OSS. Ova služba je kasnije promenila ime u CIA.
Glavni zadatak OSS je bila vojna obuka revulucionara na čelu sa Mao Cetungom i njihovo finansiranje.
Mao je inače bio službenik biblioteke i urednik jedne “avangardne” novine koju su nacionalističke vlasti Kine zatvorile i tada je prešao kao direktor škole u Čangša (Jali škole) gde je, kako kaže zvanična njegova biografija bio glavni agitator za edukaciju i kulturu mladih kineskih seljaka. Stavljajući ga na tu poziciju u Jali školi, agenti bratstva “Lobanja i kosti” nesumnjivo su znali zašta ga spremaju. Sa ove istorijske distance i na osnovu onoga što danas znamo o programu “kontrole uma” i kakav genocid je ostavila “Maova” ideologija nije teško zaključiti da je Mao bio obučen kao ”mandžurijanski kandidat”.
Mao je inače bio službenik biblioteke i urednik jedne “avangardne” novine koju su nacionalističke vlasti Kine zatvorile i tada je prešao kao direktor škole u Čangša (Jali škole) gde je, kako kaže zvanična njegova biografija bio glavni agitator za edukaciju i kulturu mladih kineskih seljaka. Stavljajući ga na tu poziciju u Jali školi, agenti bratstva “Lobanja i kosti” nesumnjivo su znali zašta ga spremaju. Sa ove istorijske distance i na osnovu onoga što danas znamo o programu “kontrole uma” i kakav genocid je ostavila “Maova” ideologija nije teško zaključiti da je Mao bio obučen kao ”mandžurijanski kandidat”.
Cilj OSS-a je bio da preko komunista uništi republikanski nacionalistički režim Sun Jat-sen-a, koji nije imao mnogo sluha za internacionalistički biznis koji je podrazumevao sve ono što koristi trgovačkoj oligarhiji u Evropi i SAD, bez obzira na cenu koju bi narod Kine za to morao da podnese. Nacionalisti su , međutim, hteli veći deo kolača i želeli su privredeno suverenu Kinu, a ne puku koloniju. A privredno jake suverene zemlje evropska trgovačka oligarhija ne može da dozvoli i to im najviše smeta.
Komunisti (mandžurijanski kandidati ideološki ispranih mozgova) kasnije se pokazalo, ne samo da su bili voljni da se posvete biznisu sa opijumom i drogiranjem sopstvenog naroda zarad pozicije u državnoj službi koju nepismeni seljaci nikada ne bi dobili u rigidnom staleškom sistemu imperijalističke Kine, već su bili spremni i da pobiju onoliko ljudi (posebno višeg staleža) koliko je to bilo neophodno zarad opstanka na valsti. I to je bilo u interesu trgovaca iz Londona. Milioni mladih ljudi su poput “mandžurijanskih kandidata” sudili “okrivljenima”, izvršavali kaznu i ubijali one koji nisu mogli da prihvate obožavanje novo stvorenog kulta – CRVENE BOJE I KOMUNISTIČKE SELJAČKE PARTIJE.
Svi oni koji nisu obožavali Partiju bili su - jeretici. Pogledajte pažljivo ovu fotografiju.
Bilans kineske revolucije je oko 45 milona mrtvih Kineza. Ali, pođimo redom.
KINESKA DINASTIČKA BORBA UZ "MALU" POMOĆ MAFIJE I ZAPADA
Onima koji ne poznaju dovoljno kinesku istoriju predočimo ukratko da je uspostavljanjem republikanske vlasti 1911 godine i postavljanje Sun Jat-sen-a na čelo države posledica viševekovnog sukoba za kineski carski tron između dinastija Ming i mandžurijanske dinastije Kving.
Jednom vojnom pobunom protiv Minga i izdajom jednog njihovog generala u sedamnaestom veku, kineski tron je preuzela mandžurijanska dianstija Kving. Vlastela i sledbenici dinastije Ming su se onda, po tvrdnji nekih istoričara, organizovali u tajna društva koja su se povezivala sa tajnim vlastelinskim i trgovačkim društvima u Japanu i sa japanskom kraljevskom porodicom, kujući tako planove da uz pomoć Japana obore Mandžurijance sa vlasti. Japanci su im bili poželjni partneri jer ni Ming, ni Kving vlastela nije volela prevarantsku zapadnoevropsku oligarhiju. Ali, očito su prevideli da su se perfidni jezuitski špijuni veoma vešto infiltrirali upravo među japanske trgovce i švercere i pažljivo pratili kineske dinastičke sukobe i poslovna i rodbinska povezivanja po čitavoj Aziji. Njihov tajni zadatak ja bio da na tronu Japana i Kine budu vlastelini koji su spremni na biznis sa evropskom oligarhijom.
Italijanski jezuita Mateo Riči (sa titulom "Sluge Božjeg") i kineski "prosvetitelj" Šu Gvanki (blizak dinastiji Ming) koji je prihvatio rimokatoličku veru i nastojao da Kineze početkom 17. veka što više preobrati u "hrišćane" kako bi mogli da ostvare bolju komunikaciju sa Zapadom i zapadnim "prijateljima".
Ming su tako tajno, zarad sopstvenih interesa, podržali poznatu Boksersku pobunu 1900 - 1901 protiv Kvinga, koju je finansirala i podbola aristokratija iz Evrope . Naime, nacionalisti pod vođstvom Kving dinastije u dugom istorijskom periodu svoje vlasti bili su velika smetnja trgovačlom biznisu Evropljana.
Da svrgnu Mandžurijance sa vlasti , sledbenici Ming dinastije su uspeli tek 1911. i to uz pomoć prekomorskih Kineza i japanske imperijalne porodice sa kojom su uspostavili tajne interesne poslovne veze, kao i sa japanskom trgovačkom mafijom. Revolucijom je konoačno oborena imperija Manču dinastije i sledbenici Minga su stvorili Republiku Kinu i na vlast doveli Sun Jat sena kao predsednika države.
Sun Jat Sen je bio deo kriminalne trgovačke družine (Triade) koja je osnovana još u 18. veku i bila je povezana sa evropskim slobodnim zidarima. Sun Jat sen je obučavan u tada britanskom Hong Kongu. "Obučavan" to znači da je bio ideološki obrađivan kako bi posto kineski "nacionalista". Istu obuku je prošao Čang Kaj Šek. Ova ideološka obrada nije ništa drugo do "glumačka" priprema u skladu sa ulogom koju će izabrani kandidati dobiti u političkom "realiti šou". Svi obični ljudi su ovde glumci ili puki statisati, dok ratove i pobune režira vlastela. Ideja je samo u tome da ovi politički glumci u stvari ne znaju ni scenario ni tehniku režije i zato je to za njih "realiti šou". I mnogi su tragično završili.
Ali, ni ova vlast nije bila previše otvorena za internacionalistički biznis sa evropskim trgovcima. Posebno je problem bio general Čang Kaj Šek koji je nasledio Sun Jat-Sena nakon njegove smrti.
I ovde je od istorije do danas bio skriven jedan detalj o tome kako je Čang Kaj šek 1925 nasledio Sun Jat Sena. Novootkriveni detelj kaže da uspostavljanjem republikanske države Kine 1911., velika Kineska nacionalna partija (na kineskom Kuomintang) nije bila spremna da izabere za svog šefa Sun Jat Sena, pa je Čang Kaj Šek odradio jedan "mali" prljav poslić tako što je Sun Jat Senovog najopasnijeg rivala likvidirao dok je ležao u jednoj bolnici. I to je učinio po nalogu jednog Sun Jat Senovog rođaka, Nakon toga je Čang Kaj Šek pobegao u Japan. Tamo nikada nije upisao nikakvu vojnu školu, kao što o piše u njegovoj zvaničnoj biografiji, a na mesto Sun Jat – Sena je seo tako što je znao “male” prljave partijske tajne i ucenio ih je.
I ovde je od istorije do danas bio skriven jedan detalj o tome kako je Čang Kaj šek 1925 nasledio Sun Jat Sena. Novootkriveni detelj kaže da uspostavljanjem republikanske države Kine 1911., velika Kineska nacionalna partija (na kineskom Kuomintang) nije bila spremna da izabere za svog šefa Sun Jat Sena, pa je Čang Kaj Šek odradio jedan "mali" prljav poslić tako što je Sun Jat Senovog najopasnijeg rivala likvidirao dok je ležao u jednoj bolnici. I to je učinio po nalogu jednog Sun Jat Senovog rođaka, Nakon toga je Čang Kaj Šek pobegao u Japan. Tamo nikada nije upisao nikakvu vojnu školu, kao što o piše u njegovoj zvaničnoj biografiji, a na mesto Sun Jat – Sena je seo tako što je znao “male” prljave partijske tajne i ucenio ih je.
Član velike kineske nacionalne partije je bio i mladi Mao Cetung, pre nego što se partija podelila na Komunističku Partiju Kine i Kuomintang.
Mladi Mao Ce Tung 1924. (drugi s leva u poslednjem redu) kada je bio član KMT partije Sun Jat Sena.
Umesto da sledi politiku partija koju je proklamovao 1924 Sun Jat sen koja je predlagala priklanjanje sovjetskim komunistima (i ovde je očito neka tajna ruka iz Evrope vodila Sun Jat sena), Čang Kaj Šek se okreće nacionalističkom kursu 1927. i počinje sukob sa kineskim komunistima koje nemilice hapsi (posebno one koji su i dalje bili članovi Kuomitanga), a mnoge je i likvidirao. Kada su došli na vlast komunisti su ogroman broj ovih svojih simpatizera iz Kineske Nacionalne Partije oslobodili.
Japanskim osvajanjem Mandžurije, 1931, kada je ponovo pokrenut posao sa opijumom , Britancima je najveći problem postao upravo Čang Kaj šek jer nisu mogli da dozvole da nacionalista , koji je imao odlične veze sa Japancima, prezume kontrolu nad trgovinom opijumom. Bili su im potrebni komunisti, internaconalisti. Iako je američki general Stilvel javno sardjivao u borbi priotiv komunizma sa Čang Kaj šekovim nacionalistima, bio je okružen savetnicima iz špijunske Jejl i OSS mreže koju su tajno radili na obuci komunista.
JAPANCI NAMERNO DROGIRALI KINEZE
Iako je u periodu od 1907 do 1917 dinastija Kving, a kasnije ui republikanska vlast Sun Jat sena uspela sa Britancima da napravi sporazum o potpunom prekidu uzgoja opijuma i u Indiji i u Kini, situacija se drastično proomenila japanskim osvajanjem Mandžurije 1931.
Japanci su tada ne samo videli dobar biznis, već i odlično oružije za uništavanje mančurijanskog naroda. U biznisu i švecu su im pomagale i porodice vezane za rivalsku dinastiju Ming.
Mandžurijanci su bili poznati po svom šamanizmu, što je jezuitima stvaralo velike probleme za sprovođenje njihove osvajačke misije. Poznati su bili i po uzgoju lekovitog blja ženj-šenja i kao postojbina tigrova. Vreme mandžurijsnke vladavine obeležavala je i zastava na kojoj je predstavljen tigar sa crvenom lopticom koja je simbolizovala čauru opijuma. Zastava je korišćena sve do 1912.
Japanski trgovci su se u švrc i trgovinu opijumom u Kini ubacili još za vreme Prvog svetskog rata. Tada su ga koristili kao oružije da bi podrili kinesku odbrambenu moć. Osvajanjem Mandžurije u Kinu su plasirali i sintetički heroin. Čak 7000 farmaceutskih laboratorija je pravilo i distribuiralo opijum i heroin Mandžurijancima nakon okupacije 1931.
Tojkom 1931 procenjeno je da je na 120 odraslih muškaraca u Mandžuriji jedan bio ovisnik od heriona. Već 1934 svaki četvrti Mandžurijanac je bio težak narkoman.
Ovisnici od herioina u jednoj bolnici u Mandžuriji.
Japan je zarađivao od toga 300 miliona američkih dolara godišnje, a čitav posao je odrađivala japanska vojska.Jedan japanski vojni priručnik objašnjava ovu strategiju Japanaca na sledeći način: “Upotreba narkotika je nedostojna kod superiorne rase kao što su Japanci. Samo inferiorne rase, rase koje su dekadentne kao što su Kinezi, Evropljani i Indijci navuku se na upotrebu narkotika. To je razlog zašto su oni predodređeni da postanu naše sluge i da konačno nestanu”.
Ovde je očigledan jezuitski rezon isti onaj koji je proučavao karakteristike rasa za potrebe Hitlerove knjige “Majn kampf” a koju je i napisao jedan jezuita.
ROTŠILDOVI AGENTI I JEVREJSKA MREŽA FINANSIRALI I OBUČAVALI KOMUNISTE
Posebnu ulogu u tajnoj obuci, edukaciji i finansiranju komunista na terenu imali su Rotšildovi agenti iz nekoliko jevrejskih porodica, koje su bile prethodno uključene i u komunističku revoluciju u Rusiji. Tu su bili: Solomon Adler, Jevrejin, bivši službenik američkog ministarstva finansija, koji je bio i sovjetski špijun; Izrael Epštajn, sin jevrejskog boljševika koga je ruski car strpao u zatvor zbog podsticanja revolucionarnih nemira; Frenk Kou, dugogodišnji finansijski službenik u američkoj vladi i kasnije zvaničnik MMF-u, koji je razotkiven kao sovjetski špijun.
Mao Cetung (levo) u jednom komunističkom gerilskom kampu 1937. na obuci sa tajnim agentom Agnes Smedli (desno) koja je radila kao globalistički operativac OSS-a u tri podmetnuta i sa Zapada orkestrirana revolucionarna pokreta: u SSSR-u, u Kini i u Indiji. Danas bi je nazvali profesionalnom "Otporašicom".
Za stvaranje kulta “Velikog vođe” u Kini i brojnih propagandnh plakata i grandioznih panoa sa crtežima kineskih seljaka i radnika na čijem čelu je bio uvek nacrtan fizički najveći Mao Cetung, veruje se da je bio zaduđžen Sidni Ritenberg, koji je bio neka vrsta ministra za propagandu u komunističkoj Kini. Ritenberg je još jedan Jevrejin , rođen u SAD 1921, gde je radio kao novinar. U Kini je bio od 1944. do 1979. Perfektno je govorio kineski i bio Mao-u, ne samo prevodilac , već i zvanični tumač “njegovih” ideja i stavova. Ono što se danas naziva Pi Ar. Pridružio se Komunističkoj Partiji Kine, a bio je prethodno od 1942. i član američke komunističke partije. Nekoliko godina je bio na robiji u Kini (po zvaničnoj biografiji) da bi s e onda vratio u SAD i nastavio da radi “poslovni konsalting” (u stvari da vodi propagandu) za kompanije Intel, Levi Štraus, Majkrosoft itd.
Ova propaganda je bila identična srednjevekovnoj progagandi rimokatoličke crkve za koju su radili plaćeni umetnici toga vremena poput Mikelandjela, Ticijana, Rubensa crtajući slike iz života Isusa Hrista i njegovih apostola kao i "velikih svetaca" koji su bili božiji izaslanici njihovog plemenitog učenja, a u stvari agenti za prevare u službi pljačkašlih trgovačkih porodica.
Osnivač jezuitskog reda i tvorac njihove doktrine prikrivenog rada, Injatujus Lojola sa sunčanim oreolom oko glave prikazan je na Rubensovoj slici (levo) kao čarobnjak među anđelima koji padaju pred njim. Rubens je bio veoma angažovan u katoličkoj borbi protiv nemačkih reformatora i odan papskom katolicizmu kao jedinoj prihvatljivoj veri. Slikao je najviše vlastelu koja ga je za to dobro plaćala. Ticijan (desno) je bio plaćen i da ovekoveči posetu zloglasnog Pape Aleksandra Bordžije "Svetom Petru" koji ga je "lično" primio kako bi mu dao "božiju zapovest". Običan narod je u to vreme verovatno ismevao nastojanje tadašnje nakinđurene vlastele da sebe ovekoveči u što grandioznijim pozama. Ove propagandne slike proglašene su danas "remek-delima" i deca u školama uče da je ovo "velika" umetnost.
Zanimljivo je da je i otac poznatog američkog glumca Denisa Hopera, Džej Hoper, bio član OSS-a , koji je radio na dovođenju kineskih komunista na vlast. Denis se javno hvalio u jednom intervjuu kako se njegov otac u Kini borio na strani komunista i da je doneo tada iz Kine neke tapiserije koje su bile stare 500, a možda i 1000 godina.
Za potrebe praćenja situacije u čitavoj Aziji, a posebno u Kini , osnovan je 1925 Institut za pacifičke odnose. Ovaj institut su, između ostalih zainteresovanih trgovaca, finansirali Fondacija Rokfeler i Carnegie Corporation. Rukovodstvo instituta je u jednom trenutku priznalo da podržava komunistički pokret u Kini, zbog čega su neki članovi Instituta bili u SAD optuženi za podrivanje američkih interesa kada je u američkom Senatu otkriveno da su oni u stvari bili glavni motor u pokretanju komunizma u Kini.
Mao Cetung je zvanično proglasio uspostavljanje Narodne Republike Kine 1.oktobra 1949. Početak kineskog pakla za američke edukatore sa Jejla je bio kraj njihove “humane” misije. Već 1951 su spakovali kofere i napustili Kinu.
Kineska revolucija predstavljala je jedan od najvećih osmišljenih genocida u ljudskoj istoriji. Kao oružje za masovno ubijanje iskorišćeno je izgladnjivanje seljaka do smrti i to je bila posledica tobožnje Maove pogrešne agrarne politike, iako se on u agrar uopšte nije razumeo i samo je sprovodio ono što su mu tajni savetnici tutnuli u glavu.
Pretpostavlja se da je samo od gladi u Narodnoj Republici Kini pomrlo blizu 30 miliona ljudi. Ukupan broj mrtvih nakon revolucionarnih promena je bio oko 45 miliona.
Cilj jezuitskih mozgova, koji su kreirali čitavu ovu zaveru, bio je da se od Kine napravi ogroman radni logor čija bi se jeftina radna snaga koristila za potrebe privatnog korporativnog transnacionalnog biznisa i da se Kina industrijalizuje kako bi postala veliki potrošač nafte, zapadnih tehnologija, farmaceutika i tričarija za široku potrošnju.
S obzirom kako se Kina danas i naoružava, možemo očekivati da ona možda postane i nova svetska imperija koja će, ne samo biti gurnuta u rat sa SAD, već može vremenom preuzeti američku ulogu "svetskog policajca" koji će zarad tobože svojih interesa nastojati da vojno bude dugorično prisutan na naftnim regionima Srednjeg Istoka. Kineski vojnici če svakako biti mnogo jeftiniji od američkih marinaca i korporacijskih plačenika.
Naftna kompanija Standard Oil , koju je osnovao Džon. D. Rokfeler (stariji), inače član nekoliko veoma uticajnih tajnih društava čiji rad su ideološki i interesno osmišljavali jezuiti, napravila je još 1920 veliki posao težak dve i po milijarde tadašnjih dolara, od čega su samo poslovi u Kini doneli 20 miliona dolara. Po današnjim merilima radi se trilionima dolara zarade.
“Standard oil” je već 1920. imao ugovor sa kineskom vladom za 60 godina korišćenja naftnih i drugih mineralnih resursa u dve kineske provincije koje su pojedinačno veće nego država Njujork.
KO JE OD KINE NAPRAVIO "SUPERSILU"? - III
KO JE OD KINE NAPRAVIO "SUPERSILU"? - III
Нема коментара:
Постави коментар