ЗМАЈ ОД РАДАНА И НАЈБОЉИ МАЧЕВАЛАЦ ЛАЗАРЕВЕ ГАРДЕ

KОСАНЧИЋ ИВАН, најбољи мачевалац војске цара Лазара и његов побратим

Kосанички војвода Иван је историјска личност, и био је син Огњена Kосанчића, витеза из пратње Душана Силног. Пореклом је из Горње Топлице, крај слива речице Kосанице, код Kуршумлије. Титулу најбољег мачевалца тадашње српске војске, с почетка 14. века, стекао је и због посебног стила и начина борбе истовремено са два мача – дугим и кратким. Друго име по коме је био познат је Змај од Радана. То име се доводи у везу са витешким Редом Змаја или Редом Светог Ђорђа и верује се да је био православни темплар. Због изузетних витешких способности и спремности у народу се веровало да је надљудског, односно вилинског рода. Веровало се и да је попут грчког јунака Ахила – нерањив, али и да говори немушт (животињски) језик. Неретко, њему се приписују епитети слични онима које је имао Свети Ђорђе и остали свети ратници.

Kосанчић Иван је био изузетно образован и течно је говорио неколико језика. А од свих српских витезова најбоље је познавао Османлије, њихове обичаје, законе и војну тактику, и био је један од дванаесторице витезова који су предводили напад на турског султана у Kосовској бици 1389. године.

Лепота, јунаштво, мудрост

Тројица јунака, Милан Топлица, Иван Kосанчић и Милош Обилић, у песми и народном предању издвајају се по лепоти, јунаштву и мудрости, као симбол завета и подвига.

Остаци града Ивана Kосанчића, Иван кула (Иванова кула), налазе се на западним обронцима планине Радан, 33 километара јужно од Kуршумлије.

Побратим му је био српски витез Топлица Милан, познат и као Милан из Топлице. И он је заиста постојао, а народна песма приповеда да је рођен у Топличком крају, у јужној Србији. Топлички војвода и један од Лазаревих „господара границе“, важио за једног од најбољих стрелаца свога времена. Народни песници га још описују и као високог и храброг човека и Ивановог сапутника приликом ухођења Турака пре Kосовске битке. Према другом предању, Милан је као преводилац ушао заједно са Милошем Обилићем ушао у Муратов шатор током Kосовске битке.

Недалеко од Прокупља у селу Вичи налази се кула Милана Топлице, а у близини Ваљева налази се замак Берковац, замак Милана Топлице.

Заједно са Kосанчић Иваном и трећим побратимом Милошем Обилићем, прешао је Трпезу, зараван на планини Радан и спустио се на Kосово. Сва тројица су у бици 1389. године, изгубила живот. Према једној верзију Милан је убијен заједно са Обилићем.

Легенда још каже да је неименована Kосовка девојка била Миланова вереница, којој је непосредно пре Kосовске битке, себе обећао. Иако је главна личност народне песме, нема историјских података да је она заиста и постојала. Народни песник је описује као младу девојку која после Kосовског боја лута по бојном пољу, поји и вида ране рањеним ратницима, и све време трага и распитује се о веренику, куму и деверу – Топлици Милану, Милошу Обилићу и Kосанчић Ивану. На крају свог пута, налази тешко рањеног витеза Павла Орловића. Она га поји, а он јој говори како су сва тројица страдала у боју. Са последњим речима, он умире на њеним рукама. Песма Kосовка девојка постала је алегорија за бригу, помоћ и љубав, и за многе је један од симбола Србије, односно отаџбине. “Ред Змаја” у Србији….

Основан лета Господњег 1326 од стране Карола Анжујског, Ред Змаја “Свети Ђорђе” по запису “Societas Mulitae Sancti Georgii” имао је символ змаја са обавијеним репом око свог врата и на леђима крст Светог Ђорђа. По неким тврдњама тајни србски Ред Змаја “Свети Ђорђе” основао је Милош Обилић (надимак “Змајев Син” јер у неким старим списима о њему стоји “… мајка Јана заче га са Змајем…”). На штиту Обилића било је сунце са 12 крака што је и чинило 12 витезова Реда. Првобитну улогу: ”… одбрана Крста и борба против непријатеља Хришћанства, првенствено Турака …” испунили су у Косовском боју (Милош С. Милојевић и фирентинац Колучо Салутати записују о “12 завереника” који су се привукли Муратовом шатору).

Припадници “Реда Змаја” у Србији :

1.Милош Обилић ( Кобилић )
2.Топлица Милан
3. Косанчић Иван
4. Вук Бранковић
5. кнез Лазар
6.Тарзаровић
7. Црнојевићи
8. Дињичићи
9. Франкопановићи
10.Качићи
11. Клешићи и
12. Пикиоломиновићи

Из “Реда Змаја Светог Ђорђа” настао је 13. децембра 1408 г. “Витешки Ред Змаја” чије чланове су звали “драконима” или “змајоносцима” . Ред је имао 24 члана и према оснивачкој повељи Стефан Лазаревић се сматра први међу једнакима ( почасни први витез који је и обучавао витезове борилачким вештинама). Ред је за заштитни знак поред Светог Ђорђа додао и Свету Маргариту.
Ред је трајао до 1437 г. и то до смрти Жигмунда.

Оснивачи Витешког Реда, између осталих, били су :

1.Стефан Лазаревић –деспот Србски
2. Жигмунд Луксембуршки-краљ Угарске
3. Хрвоје Вукчић Хрватинић –војвода босански
4. Херман II – краљ Цељски
5. Краљ Алфонсо –краљ Напуља
6. Ладислав II – краљ Пољске
7. Витовт од Литваније
8. Ернст од Аустрије – војвода
9. Кристофер III – краљ Данске
10. Томас Маубер
11. Влад Цепеш –војвода Влашке
12. Филип Мађарин-принц

ИЗВОР: ФБ Благоје Мишић