СТОЈАН НОВАКОВИЋ , СРБИН КОЈИ ЈЕ ПРИХВАТИО ЛАЖИ ГЕРМАНСКЕ ИСТОРИЈСКЕ ШКОЛЕ. ПОСЛЕДИЦЕ СУ КАТАСТРОФАЛНЕ
Рођен је 1. новембра 1842. у Шапцу као Коста, али је касније своје име посрбио у Стојан. Нижу гимназију завршио је у Шапцу као најбољи ученик 1857. године, вишу гимназију је завршио 1860. у Београду а Лицеј (одсек за правне науке) три године касније.
Новаковић је 1865. постављен за професора гимназије и изабран за члана Српског ученог друштва. Од 1869. Новаковић је био библиотекар Народне библиотеке, 1872. професор Велике школе (претече данашњег Универзитета).
Већ 1873. именован је за министра просвете у влади Јована Ристића, да би у том ресору био укупно у три мандата (1873—1875. и 1880—1885), у конзервативним и доцније напредњачким владама. Као министар просвете спровео је реформу средњег образовања чије тековине и данас постоје (поделио је гимназију на друштвени и природни смер).
Године 1875. Новаковић се вратио у Велику школу да предаје светску и српску књижевност и словенску филологију. Новаковић је као филолог, историчар и библиограф, оставио веома дубок траг у српској науци. Премда није, као већина његових савременика из света науке и политике, био школован у иностранству, Новаковић је био научник светске репутације, цењен као историчар у Бечу, Минхену, Берлину и Паризу. Један од предводника критичке школе српске историографије, Новаковић се наметнуо као водећи српски иторичар серијом значајних историјских дела, која покривају широк временски распон од средњег века па до историје Првог српског устанка.
Стојан Новаковић, који је био министар просвете (правник по струци), је спровео одлуке Берлинског конгреса, и наметнутнуо измишљену историја србског народа, постаје основ свих потоњих страдања, која трају и данас. Кнез Милан Обреновић, је прозападно орјентисан, ослања се на Аустроугарску и захваљујући подршци Аустроугарске 1882.године, Кнежевина Србија, је уздигнута у ранг краљевине и постаје Краљевина Србија, a Милан Обреновић њен први нововековни краљ.
Још 80-их година прошлог века Немачка академија наука одрекла своје нетачне германско-нордијске историјске школе и чак су написали књигу о томе, у којој су навели какво је право стање ствари у историји као науци. Из тих разлога је познато да је та германско-нордијска школа фалсификовала историју Словена и Срба, зато поставимо сад једно логично питање.
Зашто се званични “историчари” из србске САНУ, као ђаци те школе, још нису одрекли те нетачне германско-нордијске историјске школе?
Припремио: Зоран Матовић
Уредио: Александар Сјеран
Нема коментара:
Постави коментар