ТРСТЕНИК – На археолошком налазишту Благотин, из само једна сонде (30 м²), пронађено је око 16.ооо фрагмената керамике. (НА ПРИМЕР: На археолошком налазишту Буковачка чесма на истражених 350м² је пронађено око 5.ооо фрагмената).
Претпоставља се да се Благотин простирао на 6 хектара, а истражено је само 300 м².
Ископавања су вршена између 1989. и 1999. године, када су због опште политичке ситуације у земљи прекинута.
Археологија: Благотин у Србији, најстарији грађени храм у историји човечанства
Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.
Извршена истраживања показују да је насеље грађено плански. Откривених седам полуземуница је груписано око централног трга. У самој средини трга се налазило светилиште окренуто у правцу апсолутни север-југ (а у неолиту је било готово немогуће да се само помоћу звезда установи апсолутна линија север-југ).
У светилишту су пронађене две велике фигуре за које се претпоставља да представљају Богињу плодности и Богињу земље. Фигуре су великих димензија (око 40 цм) и представљају изузетан налаз (обично су те фигуре Богиња мањих димензија, а права је реткост да се на једном месту пронаћу чак две Богиње тако великих димензија)
Откривени налази показују да су се становници Благотина бавили и земљорадњом и сточарством о чему сведоче пронађене кости дивљих животиња и посуде за чување житарица.
Посебно је интересантан и потпуно неуобичајен налаз – глинени модели зрнапшенице, неколико комада (димензија од 7цм до 12цм). Ова зрна пшенице су пронађена у благотинском светилишту што само потврђује досадашља сазнања да су за неолитског човека житарице биле божанског порекла. Разлог томе је животни циклус зрна житарице: умирање (полагање у земљу/сетва), рађање (ницање из земље), живот (раст и класање), поновна смрт (вршидба) којом се започиње нови циклус са поновним сејањем.
У другом по реду филму о Благотину, између осмог и једанаестог минута филма, др Станковић говори о једном зрну жита на чијој је полеђини угравиран низ симбола. Др Станковић је пажљивом анализом дошао до закључка да угравирани симболи представљају план благотинског насеља.
До сада је у археолошкој науци за најстарији урбанистички план на свету сматран план Месопотамског града Ура стар око 6 хиљада година. Налазом овог зрна пшенице (које старо око 8 хиљада година) су сазнања о најстаријем урбанистичком плану на свету померена за 2 хиљаде година.
Зрно се иначе чува (заједно са осталим благотинским налазима међу којима су и Богиња плодности и Богиња земље) у Археолошкој збирци Филозофског факултета у Београду. За благотинске налазе је задужена др Дубравка Николић.
Зрно се тренутно налази у Музејској збирци Народног универзитета Трстеник као део поставке „Историја хлеба у трстеничком крају“.
Ова изложба је део великог пројекта „Очување нематеријалне културне баштине трстеничког краја – историјат хлеба“ који је ове године започео Народни универзитет Трстеник.
Драган Ивановић
Правда
Нема коментара:
Постави коментар