Михаило Војислављевић, први српски краљ, ујединитељ српских земаља и веома интересантна и значајна историјска личност вредна помињањa, о којој нажалост мало људи зна.
Михаило је рођен у првој половини XI века. Владао је Дукљом од 1046. до 1081. године када је преминуо. Михаило је био припадник српске династије Војислављевића и син кнеза Стефана Војислава. Током своје владавине, он је очувао и учврстио државу свог оца, претворивши је у регионалну силу која је активно учествовала у међународној политици, повезујући се са Норманима и папством.
Највише података о животу краља Михаила долази нам из чувеног и веома значајног историјског извора „Gesta Regum Sclavorum“, познатијег под називом „Летопис попа Дукљанина“. То дело кроз очи једног анонимног свештеника описује геополитичку ситуацију у областима на које су се населили Срби али даје нам и увид у опширне биографије српске властеле у то време.
Након смрти Стефана Војислава, Михаилу су додељене две области. Убрзо је дошло до сукоба и грађанског рата између Михаила и његове браће. Претпоставља се да је за Михаилову победу одговорна Византија, која му је тада давала подршку. 1046. године званично је постао кнез Дукље а 1051. године Михаило је прихватио врховну власт Византије, добивши титулу протоспатра.
Српске земље око 1045. године, извор: wikipedia,com
Након прихватања врховне власти Византије, наставио је да се наредних година бави унутрашњим питањима и ојачавањем Дукље, војно и економски. 1054. године долази до раскола између Рима и Цариграда и замишљена граница између двеју религија поставља се на простору Дукље. Након великог раскола, у време Михаилове владавине, Рим и Цариград ће се конфронтирати око црквене супремације што ће даље утицати на геополитичке и религијске прилике у Србији.
Михаило је током своје владавине области у Дукљи дао на управљање својим многобројним синовима, од којих је најупамћенији остао Бодин који је и наследио Михаила након његове смрти.
1071. године Византија бива сломљена у чувеној бици против Турака Селџука код Манцикерта и тиме Србија губи великог савезника. У то време на Балкану избијају многе побуне против власти од стране Словена у околним областима. Михаило их је успешно угушио уз помоћ свог сина Бодина, и искористио лабилно стање у областима да крене у освајање Драча и околине који су тада припадали Византији у хаотичном стању, како би проширио своју државу.
1077. године Михаило одлучује да уздигне Дукљу у ранг краљевине и проглашава себе за краља. Зато што је у то време био у сукобу са Византијом која је знатно ослабила, одлучио је да краљевски венац тражи од Рима. Упутио је писмо папи Гргуру VII који му је 1078. године одобрио титулу и највероватније послао краљевски венац. Убрзо након крунисања, већ 1081. године је преминуо у Дукљи. Сахрањен је у цркви светог Срђа и Ваха, а наследио га је његов брат Радослав којег је касније Михаилов син Бодин збацио са власти.
Михаило је остао запамћен као човек који се поставио темеље српске државе и народности и осигурао будућност за своје Србе, која траје до данашњег дана и зато заслужује да сви познајемо његов живот и достигнућа за наш народ. Слава му!
АУТОР: ЛАЗАР АРСОВИЋ
Извор: govorisrbija.rs
Нема коментара:
Постави коментар