Реч мит је грчког порекла и има значење предања или казивања. Српски мит је у Светосављу, Косовском завету, чувеном „косовском циклусу“ народних епских песама.
Бој на Косову, Адам Стевановић, уље на платну из 1870. године.
Отимањем Косова и „чупањем“ косовско-метохијских манастира и божура „чупа“ се колективно памћење. Злотворима је циљ да пошаљу поруку новим генерацијама како је Србија безисторијска творевина, бестрадиционална и да једино што јој предстоји јесте да прихвати дух модерних „јањичара“. Обесправослављеној Србији би једино (пре)остало да постане секташка, протестантска, католичка и исламска.
Знаменити амерички митолог професор Џозеф Кембел истиче да мит испуњава четири функције. Ради се о метафизичкој или мистичкој, односно функцији усклађивања човекове свести са условима живота, и то: Космолошкој функцији, односно функцији обликовања и успостављања одређене слике света; социолошкој функцији, односно функцији вредновања очувања друштвеног поретка; психолошкој функцији, која се састоји у потреби усклађивања индивидуалних потреба са идеалима друштва, чиме се отклањају напетости у човеку.
Сваки народ живи од својих старих и нових митова. Немачки народ има мит о Нибелунгу, али и модерне технолошке митове саткане у престижности аутомобила (БМW или Мерцедес-Мајбах) или, рецимо, амерички традиционални мит о каубојима и индијанцима, Декларацији о независности или модерни мит о „Кока-коли“.
Познати светски редитељ Емир Кустурица каже: „Ако нам убице узму митове, нема Србије, као што Америке нема без Холивуда“.
По Емиру Кустурици, Косово је највеће поглавље политичке пљачке новије историје Европе. А у ту пљачку обављену са рукавицама, поред традиционалних непријатеља српског народа, укључене су Македонија и Црна Гора.
Ударио брат на брата. Представници Црне Горе и Македоније у Унеско, некада дике српства, тзв. „Српске спарте“ и Маћедоније (Старе Србије) гласали су да српско културно благо на Косову и Метохији припадне Албанцима. Омамљени савременим културолошким плићаком гурнули су „руку у џеп“ својим саплеменицима. Ко још у свету од православаца слави крсну славу сем Срба? А већина и у Црној Гори и у Македонији управо слави крсну славу.
Када се неком народу духовно, територијално, а онда и културолошки умањи право на спознају своје историје и традиције, тада постаје „номадски“ народ. Можда је негде одлучено да мали народи, попут, Срба фазно губе свој индентитет. Можда је савременом свету довољно да само неколико народа има ексклузивно право на своје старе и нове митове, пре свега оне комерцијалне који владају светом.
Свет би био видно урушен када би се Шпанцима извукао тепих памћења о кориди или Дон Кихоту, Французима о буржоаској револуцији и страдању темплара, а Британцима о краљу Артуру. Зашто онда све то раде Србији?
Планетарни моћници можда планирају да данашњу територију Србије сутра населе неким другим народима неких других вера, па је зато потребно да се уништи српски мит и формално обезвреде српске светиње. Или је можда циљ да се сутра рађају некакви хибридни Срби који ће бити задојени са наднационалним митовима.
Ипак, док се користи ћирилица и постоји српки језик у дубини сваког Србина тињаће свети код Немањића – Светог Саве и „Косовски завет“.
Аутори: Томислав Кресовић, Предраг Прокопијевић
Извор: bktv
Нема коментара:
Постави коментар