Нема детета које данас не зна ко је симпатични декица у црвеном оделу који доноси поклоне и пакетиће “ако сте били добри”. Деда Мраз је саставни део прославе божићних и новогодишњих празника већ вековима, али – где је ту она “српски” Божић Бата?!
Лик добродушног декице који деци доноси поклоне присутан је у причама и легендама народа широм света. Име и изглед овог дародавца варирају од културе до културе, па тако у српској традицији срећемо – Божић Бату.
Раширено је мишљење да је Свети Никола далеки предак Деда Мраза. Бар оног “на Западу.
За разлику од западног света који је Светог Николу заменио Деда Мразом, православни народи, а нарочито Срби, наставили су да овог светитеља прослављају као једног од највећих светаца и потпуно одвојено од новогодишњих празника.
Верује се да је српски Божић Бата настао у 19. веку. Он је, према предању, доброј деци на Божићно јутро доносио поклоне, а из тог периода је све до данас остала сачувана божићна песмица: “Иде Божић бата, носи киту злата, да позлати врата, и обоја побоја, и сву кућу до крова”.
У каснијим годинама, Божић Бата, у Србији иницијално обучен у кожни гуњ и шубару, постепено је почео да добија западњачки изглед под утицајем аустроугарске илустроване штампе.
Преко својих северних суседа Срби су упознали и лик Деда Мраза. Временом, тако су негде почели да се појављују и Божић Бата и Деда Мраз, један за Божић, други за Нову годину.
Након Другог светског рата и социјалистичке револуције “сувише хришћанског” Божић Бату потпуно замењује “наднационални, универзални” Деда Мраз који од тада почиње да “долази” искључиво за Нову годину.
Ова пракса одржала се и до данашњих дана.
ИЗВОР: Дневно
Нема коментара:
Постави коментар