OVO SU NAJVEĆE LAŽI KOJE SU AMERIKANCI izmislili o Srbima!

FOTO: PXHERE

Kako je lobistička agencija iz Vašingtona dezinformisala svet o srpskom narodu. Ratne scene iz Vukovara korišćene su kao dekor za izmišljene ulične okršaje u Dubrovniku. Još 1509. godine Erazmo Roterdamski je napisao da je čovekova priroda takva da izmišljeno na njega ostavlja mnogo veći utisak od istine. I gle čuda, taj isti čovek se izgleda nije promenio za ovih pet vekova.

Advertisements

Živimo u svetu obmana, dezinformacija, manipulacija, prevara, fabrikovanja laži, spinovanja zarad političkih interesa. Kao da nam je savremenik niko drugi do Paul Jozef Gebels, tvorac parole „laž ponovljena hiljadu puta ostaje laž, laž ponovljena milion puta postaje istina“. Taj „mali doktor“ koji je tvrdio da „svira na duši naroda kao što se svira na klaviru“ imao je samo jedan cilj – da „rasplamsa vulkanske strasti, izazove eksploziju besa, pokrene široke ljudske mase, hladnokrvno i sračunato organizuje mržnju i očajanje“.

Koliko taj njegov „program“ podseća na najnovije hladnoratovsko zaoštravanje na relaciji Vašington-London-Pariz-Moskva? Čemu služi farsa iz Solsberija o trovanju bivšeg ruskog agenta Sergeja Skripalja i njegove ćerke Julije? Čemu služi navodni napad hemijskim oružjem u sirijskom gradu Dumi? Da li je bliskost ova dva događaja samo koincidencija ili je sve inscenirano da bi poslužilo zapadnim državama da proteraju na desetine ruskih diplomate i upute preko stotinu bojevih raketa na Siriju.

Vratimo se tridesetak godina unazad i prisetimo se „rumunske revolucije“ i smene i likvidacije Čaušeskua. Tada je počela operacija dezinformisanja svetske javnosti da su u Temišvaru otkrivene masovne grobnice. U stvari, snimani su leševi u mrtvačnici i to je potpalilo vatru… Zatim je usledio Irak… Četrnaestogodišnja Kuvajćanka je svedočila pred američkim Kongresom da je svojim očima videla iračke vojnike kako su prekinuli dovod kiseonika u inkubatore zbog čega je umrlo na desetine beba. To svedočenje je američki predsednik Džordž Buš stariji ponovio osam puta u raznim televizijskim emisijama. Naravno da ni jedan jedini Amerikanac nije ostao ravnodušan… A ova devojčica je bila ćerka kuvajtskog ambasadora pri OUN i godinama nije bila u Kuvajtu.

A onda su na red došli Srbi. Model dezinformisanja primenjen na nama i danas služi kao primer i primenjuje se u gotovo svim operacijama „svetskog policajca“. Na scena stupa američka agencija za odnose sa javnošću Ruder Finn Global Public Affairs. 12. avgusta 1991. počinje da radi za Hrvatsku. U ugovoru su jasno precizirane obaveze:1) razvijanje strategije lobiranja u američkom Kongresu i Senatu, kao i svim relevatnim ministarstvima za priznavanje nezavisnosti Hrvatske; 2) uspostavljanje veza sa američkim tajnim službama; 3) pridobijanje medija… Vlada Alije Izetbegovića 23. juna 1992. potpisuje ugovor sa agencijom Ruder Finn na istim osnovama kao i hrvatska. Oktobra 1992. Ruder Finn postaje lobista kosovskih Albanaca. Dezinformatorima ove agencije na ruku ide zaprepašćujuće nepoznavanje svetskog javnog mnjenja, posebno američkog, o prilikama u Jugoslaviji. Najbolja ilustracija ovakvog stanja je dijalog, po svedočenju belgijskog novinara i istoričara Mišela Kolona, između Vorena Kristofera, tadašnjeg američkog državnog sekretara, i Dejvida Ovena:

Kristofer: – Greška je do vas Evropljana, vi ste dozvolili da Srbi izvrše invaziju na Bosnu.
Oven: – Ali, oni su tamo živeli i žive.
Kristofer: – Od kada?
Oven: – Oduvek.

Sa obe strane Atlantika kreće dotad neviđena satanizacija jednog naroda. Svetska medijska zajednica je pohrlila da priskoči u pomoć najpre Hrvatima, zatim muslimanima i najzad kosovskim Albancima, uvek protiv istog neprijatelja – Srba. Ulozi u balkanskoj igri postaju pozamašni. Onaj ko kontroliše Balkan kontroliše puteve nafte i gasa iz Arabije, Iraka i Kuvajta, iz Kaspijskog mora i Kazahstana. NATO, kao svetski policajac, ima potrebu da uvežba i isproba svoje oružje i opremu. Germanski svet nije odustao od težnje da sebi otvori put ka Sredozemlju. Islam gori od želje da uđe u srce Evrope i za to raspolaže basnoslovnim sredstvima koja mu obezbeđuje arapska nafta. SAD teže tome da oslabe evropske nacije, i dobiju baze koje bi bile usmerene ka Rusiji. Dunav je prirodni put koji povezuje istok i zapad Evrope…

Advertisements

I eto sponzora koji će zarad dve novorođene republike i treće na pomolu, isplaćivati milionske svote na račun Ruder Finn-a. Kocka je bila bačena i igra je već na početku dobijena. Počelo se sa Dubrovnikom, „gradom mučenikom, srednjovekovnim draguljem Hrvatske koji je uništen pod vatrom jugoslovenske armije“, kako je pisao „Pari mač“ 28. novembra 1991. Scene iz Vukovara korišćene su kao dekor za ulične okršaje u Dubrovniku.

Zapitaju li se bar ponekad silni evropski i američki turisti koji leti opsedaju ovaj grad zašto nema tragova uličnih okršaja. Potom se objavljuje fotografija mosta sa sledećim tekstom: „Strateški most koji su srušili Srbi, most u Vukovaru bejaše prekrasan primerak arhitektonske i istorijske baštine ovog hrvatskog grada.“ Ali avaj, takav most uopšte u Vukovaru ne postoji. Most koji je fotografisan nalazio se u Mostaru i on jeste uništen… ali su ga uništili Hrvati! Slede priče o logorima, nastale od jedne fotografije na kojoj je fotografisan mršav čovek okružen drugim ljudima koji nisu bili mršavi. A taj mršavi i bolesni čovek, Fikret Alić, nije bio zarobljenik već izbeglica. On se, sa drugim izbeglicama, nalazio izvan bodljikave žice, a fotograf unutar nje.

Bodljikava žica nije okruživala logor, već jedno poljoprivredno dobro. Za dezinformatore agencije Ruder Finn bilo je dovoljno da otvore priču o „Srbima nacistima“. I to se stalno ponavljalo. Štampana su dva plakata. Na jednom su bile dve fotografije, Adolfa Hitlera i Slobodana Miloševića, a ispod je pisalo: „Zar vas priče o etničkom čišćenju ni na šta ne podsećaju?“ Na drugom plakatu su takođe predstavljene dve fotografije dva koncentraciona logora: jedan iz Drugog svetskog rata, a drugi navodno u Hrvatskoj. Ispod je tekst: „Zar vas logor u kojem se sprovodi čišćenje pripadnika etničkih grupa ne podseća ni na šta?“

Advertisements

Ali i to je bilo malo: na red dolaze etničko čišćenje, silovanja, upotreba hemijskog oružja, masovne grobnice, sarajevski masakri… Užas je sveopšti. Listovi pišu: „Izgleda da su srpski ekstremisti koristili silovanje kao ratno oružje u svojoj politici etničkog čišćenja… Srpski vojnici dobijaju po tri centa po silovanju“. Sve je to rađeno da bi međunarodna zajednica bila sve brutalnija prema srpskoj strani i završiće se sa 3.000 poletanja aviona NATO koji su bombardovali srpske vojne i civilne ciljeve, iako nijedna od zemalja članica NATO nije bila u ratu sa Srbijom. Francuski novinar Žak Merlino u knjizi „Nisu sve istine o Jugoslaviji za priču“ intervjuisao je Džemsa Harfa, direktora Ruder Finn – a u Vašingtonu:

– Naš zanat sastoji se u tome da rasejemo informacije – kaže Harf – da ih što je moguće brže pustimo u promet… Brzina je presudna, odlučujući element. Čim je neka informacija za nas povoljna, smatramo se obaveznim da je odmah usadimo u svest javnog mnjenja. Jer, savršeno dobro znamo da je najvažnija prva vest. Demanti nema nikakvog efekta.

Reč „logor“ bila je, razumljivo, dovoljna da digne na noge jevrejsku zajednicu i Ruder Finn je obmanuo tri velike organizacije: Ligu protiv kleveta, Američki jevrejski komitet i Američki jevrejski kongres.

– Predložili smo im da objave prilog u „Njujork tajmsu“ i organizuju protestni skup ispred zgrade Ujedinjenih nacija – rekao je Džems Harf.

– Blef je uspeo, stvar se sjajno odvijala, jevrejske organizacije su uvučene u igru na strani bosanskih muslimana, što je bilo izuzetno riskantno. Skoro trenutno uspeli smo da u javnom mnjenju izjednačimo Srbe sa nacistima. Pogodilo smo pravo u metu. Zadatak je bio složen, niko nije razumeo šta se događa u Jugoslaviji i, da vam otvoreno kažem, većina Amerikanaca pitala se u kojoj se afričkoj zemlji nalazi Bosna, ali jednim potezom uspeli smo da stvar pojednostavimo, da je prikažemo kao priču o dobrim i zlim momcima…

Poređenje sa nacističkom Nemačkom, gasnim komorama i Aušvicom izazvalo je emotivni naboj koji je bio toliko snažan da se niko više nije usuđivao da se usprotivi da ne bi bio optužen za revizionizam.

– Naš posao nije da proveramo tačnost informacije. Nismo mi ni opremljeni za tako nešto. Naš je posao da ubrzamo protok informacija koje su za nas povoljne. Ako želite da dokažete da su Srbi jadne žrtve, samo izvolite, bićete prilično usamljeni u tom poslu – zaključio je direktor agencije Ruder Finn.

– To ipak nije tako jednostavno: više je nego očigledno da se američki i nemački interesi, na primer, nisu poklapali sa srpskim interesima, da Harf ni u kom slučaju nije radio na svoju ruku i samo za novac, već je nesumnjivo dobio od svoje vlade blagoslov ili bar prećutnu podršku odnosno zatvaranje očiju. Dezinformacija ne može uspeti ukoliko vetar duva u suprotnom pravcu. Ona ipak može sjajno da ga iskoristi i realnost činjenica je njena najmanja briga – napisao je Vladimir Volkof u knjizi „Mala istorija dezinformisanja – Od Trojanskog konja do interneta“.

(Izvor: Novosti)