Велики јунак Милош Обилић једна је од најинтригантнијих личности у нашој историји. О њему као легендарној личности може се рећи много, док историјских података о овом јунаку готово и да нема. У народу је слављен као велики јунак, змајев син, који је своју снагу добио од кобиле која га је на рођењу подојила. По томе, у народу је остао запамћен и као Милош Кобилић.
Милоша красе све најузвишеније особине: јунаштво, храброст и отменост, скромност и частољубље, спремност на жртвовање за добробит народа. Доносимо вам неке историјске чињенице о овој интригантној личности из наше историје.
Фирентинска општина у свом одговору краљу Срба и Босне Твртку И од 20. октобра 1389. наводи да је група заверених ратника пробила до султановог шатора око кога су биле везане камиле и да је вођа те групе убио Мурата (Михаљчић 1989: 8, 11). Код патријарха Данила ИИИ (1390-1396) у Похвалном слову о кнезу Лазару, писаном пре 1393, стоји само како је убијен султан Мурат. У делу Константина Филозофа Сказаније о писмених, које је житије деспота Стефана Лазаревића, о јунаку који је убио Мурата стоји само да је то учини неко веома благородан.
Први помен имена Милош за јунака који је убио Мурата налазимо у Бугарској хроници, са почетка 15. века (Михаљчић 1989: 16), затим у делу османског хроничара Ашик-паше Заде, писаног око 1484, забележен је као Милош Кобила. Ово Кобила би можда могла бити игра речи Билиш Куб-ила што би значило онај који зна задати ударац.
Константин Михаиловић из Островице у свом делу на пољском, Јаничареве успомене, из 15. века бележи име Милош Кобилић. Код ромејског писца Лаоника Халкокондила из 15. века забележено је име Милоин, као име јунака који је убио Мурата. У Путописима Бенедикта Курипешћа из 1530. године, стоји да се јунак који је убио Мурата зове Милош Кобиловић (Курипешић 2001: 39) и да је био кнез или маркгроф Србије.
Нигде се не помиње где је Милош Кобиловић сахрањен. Остаје нам да видимо где све легенде стављају гробно место тог јунака. За баштину Милоша Обилића тврдило се да су крајеви у средњовековној земљи Браничево где постоји богата топонимија везана за Милоша Обилића (Кобиље, Малешево/Милошево, Милошева чесма, Милошева кула, Милошево купатило…).
За манастир Тумане легенда каже да је то задужбина Милоша Обилића (Вушковић 2012: 103). За место његовог рођења везују се села Кобиље и Малешево која се помињу и у османском дефтеру из 1476. године. Постоје наводи да је Милош Обилић сахрањен у манастиру Тумане. Према делу Мавра Орбина Краљевство Словена (1601) тело Муратово је сахрањено у Бруси где је на Муратов гроб обешена Милошева рука окована у сребру (Орбин 1968: 154). Такође, Мавро Орбин наводи да је Милош Кобилић био зет кнеза Лазара, ожењен његовом кћерком Вукосавом и рођен у Тјентишту код Новог Пазара.
Евлија Челеби, у 17. веку бележи ово за гроб Милоша Обилића: Мој господару, Срби су на име проклетника Милоша, који је убио овог падишаха, подигли пријеко у планини један манастир у коме се налазе кандила искићена драгуљима и разноврсне кадионице пуне амбре жестоке као мошус… Задужбине тога манастира су су врло простране и богате (Челеби 1967: 275).
Дубровачки трговци у путном дневнику од маја 1792. године стављају да су: Ходећи за дуго реченијем пољем, прегјоше реку Лаб или Лав, видјеше с лијеве стране у даљини по прилици од три миље цркву, гдје веле да је укопан Милош Кобилић, а не веле далеко одатле погјоше видјети гроб Мурата ИИ (очигледно грешка путописаца, треба Мурата И). Напокон иза пењања и слажења по некијем брежаљцима од земље, који сачињавају исто поље, с врха последњег бријега отвори им се врло лијеп поглед на на крај Приштину који лежи на ниже, гдје коначише, иза 4 уре хода.” (Енгел, Стојановић 1903: 158,159).
Вероватно је то место Кисела бања, где је откопана црква коју Арбанаси називају Кисха Милосхит по предању да је ту сахрањен Милош Обилић (Урошевић 2009, 40). У илустрованом часопису за забаву и поуку Србадија у броју од 16. јануара 1876. године на страни 24 у фељтону историчара Панте Сретковића КОСОВО-путничка црта пише: Од тален пак два сата уз Лаб, код Милошеве Бање, има један гроб, који називљу јунаков гроб. Ту је сарањен Обилић. На тај гроб долазе трудне Српкиње и Арнауткиње, пале свеће, и моле се у тој нади, да роде децу јаку и јуначну, као Обилић.
Нема коментара:
Постави коментар