петак, 11. октобар 2019.

СРАМОТА: На аукцији у Немачкој и предмети из наше древне културе!



На фебруарској аукцији немачког колекционара биће понуђени и експонати из Винче. Душан Шљивар: Ако су илегално извезени, држава има право да интервенише код Унеска
vincanska-keramika-4_620x0
ВЕСТ да ће винчанска фигурина у власништву непознатог немачког колекционара бити понуђена на аукцији куће „Тајмлајн окшенс“ 12. фебруара, заједно са још две хиљаде предмета, само је једна у низу сличних које последњу деценију круже интернетом. На истој аукцији биће понуђено још осам предмета који наводно припадају винчанској култури, а њихова почетна цена је готово симболична – од сто до 1.100 евра. Причу шири и то што ово није једини интернет-аукцијски каталог у коме се нуде предмети из прeисторије пронађени негде на Балкану. Има их много.

Енигма је где су и како ти предмети пронађени, као и како су доспели у руке страних колекционара. Илегално ископавање постало је право занимање за многе житеље Србије, Румуније, Бугарске, Македоније и БиХ. Управо на том потезу током 5. и 4. миленијума пре нове ере простирала се винчанска култура. Зато је тешко утврдити да ли ови предмети потичу из наше државе. У Републичком заводу за заштиту споменика културе тврде да власник извозну дозволу за те предмете није добио. У то верује и археолог др Миомир Кораћ, директор Виминацијума, који, за наш лист, каже:
– Прва дестинација за илегално ископан археолошки материјал са ових простора су Беч, Лондон или Минхен. Папири се „сређују“ у 24 агенције, које послују легално у Женеви. Кад добије сертификат да је те предмете наследио, „легални“ власник стиче право да их понуди и на аукцији.
У време док је још Кораћ био помоћник министра културе, покренута је иницијатива да се са САД потпише споразум о „непримању археолошког материјала“ са ових простора без потребне документације.
– Америка има сличне споразуме са низом земаља и ми смо, на тај начин, желели да спречимо илегалну трговину – додаје. – Много је археолошког блага заувек и нетрагом нестало из Србије. Почетком деведесетих добио сам каталог за једну аукцију у Бечу. Међу понуђеним предметима, а било их је заиста много, око 3/4 је потицало са Виминацијума.
Илегално ископавање археолошких предмета на Балкану доживело је прави процват током осамдесетих година, када почиње слободнији увоз детектора за метал. Мада је за њихову употребу била неопходна дозвола тадашњег Министарства културе и вера, многи су се о ову обавезу оглушили. Крајем деведесетих, дошло је до озбиљног „инвестирања“ у овај посао.
Археолог из Народног музеја Душан Шљивар подсећа да је винчанска култура захватала огромну територију и да је само код нас откривено 850 локалитета из тог периода. Ипак, он није сигуран да су предмети који се нуде на аукцијама пронађени у Србији:
– Законом је забрањено изношење културних добара из земље, без добијенe сагласности, а тако је одређено и у другим земљама из окружења. Уколико су поменути предмети илегално извезени, држава има право да интервенише код Унеска. Ако њихови стручњаци процене да се заиста ради о културним добрима, они треба да буду враћени.
Мада се многе винчанске статуете сматрају ремек-делом неолитске уметности, Шљивар каже да је почетна цена за оне које ће бити понуђене на аукцији куће „Тајмлајн окшенс“ реална:
– Откривено је доста сличних фигурина и без обзира на период када су оне настале, њихова цена није велика. А последњих година праве се и лепи фалсификати ових фигурина, које могу да открију само стручњаци и није искључено да и понуђене скулптурице нису оригинали.
ЗАГАРАНТОВАНА ЗАРАДА
ШТО се зараде тиче, очигледно је да је онa загарантованa свима који скупе храброст и закораче у чудесни свет балканског уметничког блага које се у свету прилично добро котира. Антички шлем који на црном бугарском тржишту може да се купи за 20.000, на аукцији у Минхену достиже цену од скоро пола милиона евра. За златник ископан на румунској територији, налазачима се плаћа неколико десетина евра, док исти тај златник на светској пијаци кошта по неколико хиљада евра.
17. 01. 2015. НОВОСТИ, за ФБР приредила Биљана Диковић

Нема коментара:

Постави коментар