Световид, четвороглави ратник на белом коњу
Световид је старој словенској (србској) митологији бог са четири главе , што не значи да се под тим обликом подразумева божанство монструм . Код њега је у питању мали пантенон важних словенских богова: Перуна , Сварога , Ладе и Молоше ( Виде).
Постоји јако мало прецизних података о Световиду, као и уосталом о целој србској митологији и историји.
Постоји јако мало прецизних података о Световиду, као и уосталом о целој србској митологији и историји.
Његова карактеристика свевидости је обухватала и цео универзум ,па је су на његовим киповима представљана три света : горњи духовни , земаљски људски и доњи, хадски. Горњи духовни свет је представљао коњ, па отуда код Словена и прича о ноћном јахачу Домовоју, земаљски свет је био приказан у виду жене, док је доњи свет представљао Дабо , истоветно приказан као Ђаво у данашњем хришћанству.
Световид је ратник, представљен је са мачем и рогом , био је везан за свитце и белог коња , ратник на белом коњу је симбол победе и дан данас .
Световида су симболисале и биљке : божур, видовчица, ивањско цвеће , јавор и јасен.
За дане световида девојке су у пољу брале биље које расте у то доба године и потапале у воду , ујутру би се том водом умивале због веровања да тако чувају вид . Такође у његову част се прескала ватра и пролазило испод цветних венаца , тиме се славило пролеће лето и јесен . Ови обичаји су и данас остали у нашем народу.
Сунчани симбол Световида
Световид је код Словена који су живели на северу био и врховно божанство и постојало је доста храмова посвећених њему . Слављен је по окончању жетве , музика током славља је била непрекидна па су жене падале у транс , падалице које и данас можемо срести у источној и јужној Србији . Његове функције у хришћанству преузимају Свети Вид и Свети Лазар . За разлику од старих Словена који су Световида славили крајем лета , данас се у Србији обележава у јуну , када је за Србе најважнији историски догађај , Kосовски Бој а српски народ је поводом боја тај дан – Видовдан, посветио Световиду ратнику односно данашњем Светом Виду ранохришћанском светитељу којег римокатоличка црква прославља 15.јуна.
У књизи Веселина Чајкановића “ О врховном Богу у старој српској религији” постоји опширнији текст о Световиду. Он наводи изворе да је реч о четири као ТРОЈЕДНОМ, да је друго име за Световида било Троглав. Индијски врховни бог је Тримурти (Вишну, Шива и Брама) што вероватно води порекло од Световида и Веда ( значи такође ВИДЕТИ, знати) које смо као Носиоци Знања, Аријевци, донели у Индију... од Световида, који се објавио на Видовдан (то је посебна прича) још у време Лепенског Вира, воде порекло и бог тада братског племена Германа који се зове Водан, скандинавски Тор, галски Ремс итд. Који су се такође звали Триглав, као ТРОЈЕДНО, тетраедар, који је основни тродимензионални облик оз којег настају сви други облици, а што је главна матрица структуре Храма на Лепенском Виру. Ту троједну матрицу, КАКО СЕ УОСТАЛОМ СРБИ КРСТЕ, Дијамантску структуру свести 999 , препознајемо у језгру свих објављених религија: АУМ - ОМ; Лао Це каже: Један даје два, два даје три, тридаје цели свет; ЈХВХ; Питагорина тетрактиса; Будине четири свете истине; ОТАЦ И СИН И СВЕТИ ДУХ - ЈЕДНО итд.
ОдговориИзбриши