Ко је главни "кривац" за промену односа између Србије и САД и да ли се сада кренуло узлазном путањом?
На данашњи дан, пре 101 годину, амерички председник Вудро Вилсон издао је саопштење које је постало познато под именом „Четрнаест тачака“, а где, поред важних актуелних тема, говори о томе да Србији треба дати слободан излаз на море.
– Румунија, Србија, и Црна Гора треба да буду напуштене; окупиране територије да буду враћене; Србији треба дати слободан и сигуран приступ мору; међусобни односи неколико балканских држава треба да буду одређени пријатељским саветовањем дуж историјски успостављених линија припадности и националности; треба да буду дате међународне гаранције политичке и економске независности и територијалног интегритета неколико балканских држава – стоји у прогласу.
Од савезништва, које је настало током Првог светског рата, преко Јосипа Броза Тита и социјализма до распада Југославије и ратова ’90-их и НАТО агресије 1999. године, све је стало у један век у ком је дошло до драстичних осцилација у односу између Србије и САД.
Ко је главни „кривац“ за промену односа између две земље и да ли се сада кренуло узлазном путањом?
Амеички председник Вилсон је током свог мандата често истицао да је Србија „најмањи али најхрабрији савезник Сједињених Америчких Држава“, чему су допринели и догађаји из Првог светског рата. Стручњаци сматрају да се, под утиском хероизма исказаног током рата и значаја Солунског фронта, као једног од три највећа у Европи, код појединих представника светских сила створио осећај поштовања према Србији.
Међутим, 20. век који је набијен бројним међународним кризама и сукобима, донео је дисконтинуитет нашој земљи, што је водило ка погоршању односа са Америком, сматра историчар Дејан Ристић.
– Наша земља се распадала, од Краљевине Србије, па Срба Хрвата и Словенаца, Краљевине Југославије, ФНРЈ, СФРЈ, СРЈ, заједнице Србије и Црне Горе и на крају Републике Србије. То је на неки начин и допринело мењању односа, јер имамо два неједнака партнера. Светску силу и малу државу која се у одређеним периодима поништава и нестаје – рекао је он за Телеграф.рс и објаснио да су догађаји из деведесетих, ратови и распад Југославије, били „завршни ударац“ у савезништво из претходна два рата.
Он је објаснио да је главни проблем настао јер тадашња власт није умела да националне интересе представи компактибилним и прихватљивим интересима великих сила, због чега је дошло до озбиљних раскорака.
Остајући доследни једној превазиђеној идеологији, тадашњи председник, Слободан Милошевић и његови сарадници, недемократским системом владавине и изразитим национализмом, стављају Србију на супротну страну у односу на све своје савезнике, укључујући и САД.
То је довело до неразумевања између Вашингтона и Београда и озбиљне кризе која је 1999. године резултирала нападом на нашу земљу што је створило озбиљан понор у међународним и билатералним односима.
После НАТО агресије на СР Југославију 1999. године, у којој је Америка имала значајну улогу, уследило је и признање независности Косова 2008. године, што данас представља главну тачку размимоилажења Србије и САД.
Међутим, у последњих неколико година, приметна је промена става америчке администрације према нашој земљи и послат јасан сигнал да се политика према Србији мења.
Да ли смо кренули узлазном путањом данас доста је тешко проценити, сматра потпредседник Скупштине Србије Владимир Маринковић, али објашњава да је успостављена одлична сарадња по питању економије, борбе против глобалног тероризма као и по питању мигрантске кризе, због чега нам је у Конгресу, Стејт департменту као и од највиших званичника одато свако поштовање.
– Односи између наших земаља у последњих неколико година дефинитивно отопљавају. Долази до већег броја сусрета на највишем нивоу, а председник Вучић се и док је био премијер састао са тадашњим потпредседником Америке Џоом Бајденом, пре пар месеци и са садашњим, Мајком Пенсом, а овде су у више наврата су долазили највиши амерички званичници – изјавио је он за наш портал.
У једном су стручњаци сложни – Америка је светска сила и упркос различитим ставовима у неким питањима, неопходно је имати добре односе са њом.
– Пред нама је дуг процес помирења и побољшавања односа, који може трајати деценијама. Потребна је мудрост, стратешко промишљање и време – поручио је Дејан Ристић и нагласио да је неопходан труд са обе стране, јер другачије напретка неће бити.
Нема коментара:
Постави коментар