Handrij Zejler (1804-1872), lužičkosrpski pisac, pastor i aktivista postavlja pitanje gde je Srbima rodni zavičaj: Nabrajajući srpske krajeve na kraju zaključuje:. Od Labe pa ide do Dunava, od Crnog Mora čak do Kamčatke, eto, to je taj prostrani kraj, nas Srba rodni zavičaj…!
Gde je Srbima rodni zavičaj?
Gde je Srbima rodni zavičaj?
Je li to Saksonija ili Pruska možda,
gde Laba tiho teče
i sa Šprevom se sastaje?
Ah ne, ah ne,
Naš rodni kraj mora biti još prostraniji!
Je li to Saksonija ili Pruska možda,
gde Laba tiho teče
i sa Šprevom se sastaje?
Ah ne, ah ne,
Naš rodni kraj mora biti još prostraniji!
Gde je Srbima rodni zavičaj?
Da nije to Pomorje ili Litva možda,
gde još žive uspomene polabske
i ;gde je potonula Vineta?
Ah, ne, ah ne,
Naš rodni kraj mora biti još prostraniji!
Da nije to Pomorje ili Litva možda,
gde još žive uspomene polabske
i ;gde je potonula Vineta?
Ah, ne, ah ne,
Naš rodni kraj mora biti još prostraniji!
Gde je Srbima rodni zavičaj?
da nisu to moravska ili češka zemlja?
Ah, snaga Češke i njena sloboda
pretvorene su u prah…
Ah, ne, ah ne,
Naš rodni kraj mora biti još prostraniji!
da nisu to moravska ili češka zemlja?
Ah, snaga Češke i njena sloboda
pretvorene su u prah…
Ah, ne, ah ne,
Naš rodni kraj mora biti još prostraniji!
Gde je Srbima rodni zavičaj?
Da nije, možda, riterska Poljska,
koja je slobodu izgubila .isto tako
i koju rastržu nesloge?
Ah, ne, ah ne,
Naš rodni kraj mora biti još prostraniji!
Da nije, možda, riterska Poljska,
koja je slobodu izgubila .isto tako
i koju rastržu nesloge?
Ah, ne, ah ne,
Naš rodni kraj mora biti još prostraniji!
Gde je Srbima rodni zavičaj?
Da nije u Iliriji ili Dalmaciji?
Tamo gde je – Raguza* prastara
kraljica mora?
Ah, ne, ah ne,
Naš rodni kraj mora biti još prostraniji!
Da nije u Iliriji ili Dalmaciji?
Tamo gde je – Raguza* prastara
kraljica mora?
Ah, ne, ah ne,
Naš rodni kraj mora biti još prostraniji!
Gde je Srbima rodni zavičaj?
Nije li to Slovenija, ili možda Srbija,
čija nam je reč bliska
i gde Miloš kraljevski presto ima**?
Ah, ne, ah ne,
Naš rodni kraj mora biti još prostraniji!
Nije li to Slovenija, ili možda Srbija,
čija nam je reč bliska
i gde Miloš kraljevski presto ima**?
Ah, ne, ah ne,
Naš rodni kraj mora biti još prostraniji!
Gde je Srbima rodni zavičaj?
Da nije to Rusija beskrajna,
trećina sveta,
u kojoj sunce ne zalazi nikad?
Ah, ne, ah ne,
Naš rodni kraj mora biti još prostraniji!
Da nije to Rusija beskrajna,
trećina sveta,
u kojoj sunce ne zalazi nikad?
Ah, ne, ah ne,
Naš rodni kraj mora biti još prostraniji!
Reci mi onda gde je taj prostrani kraj!?
Od Labe počinje on, pa ide do Dunava,
od Crnog Mora čak do Kamčatke,
eto, to je taj prostrani kraj,
nas Srba rodni zavičaj…!
Od Labe počinje on, pa ide do Dunava,
od Crnog Mora čak do Kamčatke,
eto, to je taj prostrani kraj,
nas Srba rodni zavičaj…!
Napomene_
* Dubrovnik
** I ako je bio savremenik kneza Miloša, X. Zejler nije znao, da je Miloš bio samo vazalni knez. M. M. P. 1859. god.
Handrij Zejler je bio lužičkosrpski pisac, pastor i aktivista. Jedan je osnivača kulturno-naučnog društva Maćica serbska. Rođen je 1. februara 1804. u Budišinu, a preminuo 15. oktobra 1872. u Lozi.
Pisao je patriotske i ljubavne pesme, kao i satire. Najpoznatije njegovo delo je „Krasna Lužica“, ujedno i himna Lužičkih Srba.
Izvor: Rastko
Нема коментара:
Постави коментар