Представљена изложба о нашој уметничкој баштини на КиМ у галерији САНУ. Споменике представљају као наслеђе територије, а не народа.
Фото: Новости
Када је у питању физичко опстајање наших споменика на Косову и Метохији, стање се није променило последњих година. Оно што је сада суштински другачије јесте тежња косовских институција да им се избрише српски идентитет, да их представе као своје, као наслеђе територије, а не народа. Нарочито је опасно и то што су и споменици који су ушли на Унескову листу угрожене светске баштине (Дечани, Грачаница, Пећка патријаршија и Богородица Љевишка) ту доспели не као српски, него као споменици КиМ.
Представљајући изложбу „Српско уметничко наслеђе на Косову и Метохији. Идентитет, значај, угроженост“, која је отворена 27. септембра у 19 часова у Галерији САНУ, ово је између осталог рекао један од аутора, професор Драган Војводић. Према речима другог аутора, дописног члана САНУ Миодрага Марковића, наша баштина на КиМ угроженија је више него икада раније:
– Током последње две деценије претрпела је два систематска разарања, преосталим споменицима српске културе оспорава се или кривотвори идентитет, онемогућује се да институције Републике Србије вршe своју конзерваторску заштиту, и, на крају – сасвим парадоксално и цинично – страна која је одговорна за све те поступке се кандидује за чланство у Унеско, чиме би стекла право да она брине о српском културном наслеђу на Космету – истакао је Марковић на конференцији за штампу на којој су о значају и циљевима ове велике, мултимедијалне поставке говорили и академик Душан Оташевић, управник Галерије САНУ, Бојана Борић Брешковић, директорка Народног музеја и ђакон Владимир Радовановић, управник Музеја СПЦ.
Изложбу, на којој су се нашли уметнички предмети из збирки Народног музеја, Музеја СПЦ, Музеја примењене уметности, Народне библиотеке Србије и Архива САНУ, отворио је Владимир Костић, председник САНУ, на чију иницијативу је и организована.
Дуга историја
У Првој целини ове поставке, оригиналним делима и репродукцијама представљен је изузетан значај српског уметничког и духовног наслеђа на Косову и Метохији од 12. до 20. века, док друга изложбена целина указује на сталну угроженост и уништавање тог наслеђа. Документовано су представљени дуга историја уништавања и различити облици угрожавања баштине на КиМ, све до данашњих дана.
Уломак суда са глагољским натписом из 10. века потврда ране српске културе
Свети Сава из Цркве Светих апостола у Пећкој патријаршији/Фото: Новости
Велика изложба „Српско уметничко наслеђе на Косову и Метохији. Идентитет, значај, угроженост“ у Галерији САНУ, представила је ризницу нашег наслеђа са овог поднебља и истовремено подсетила, домаћу и светску јавност, да српски народ живи на КиМ више од хиљаду година и да од времена Стефана Немање до данас, непрекидно негује разноврсно уметничко стваралаштво.
– Изложени предмети су непобитни докази, кадри да разоткрију сваки покушај кривотворења чињенице с тежњом да се српско културно наслеђе на простору КиМ представи као културно наслеђе такозване Републике Косово и када се лобира да та непостојећа држава буде примљена у Унеско не би ли се фалсификовању историје дао легитиман оквир – сматра патријарх српски Иринеј. – Ти предмети јасно сведоче о својим ктиторима и ауторима, односно о свом културном и духовном идентитету.
У избору аутора поставке, професора Драгана Војводића и Миодрага Марковића, биће представљена оригинална дела, али копије фресака и пластике, међу којима се по лепоти и естетским вредностима издвајају она настала заслугом српских владара, властеле и високих црквених достојанственика.
– Многа од њих одавно су уништена, поједина се налазе у иностраним збиркама, а велики број споменика спада у непокретна културна добра, па нису могли бити приказани на изложби, изузев као копије или видео-презентације – истиче Марковић. – И поред тога, изложба не оскудева у ремек-делима српске уметности из свих епоха њеног развоја.
Изложба се реализује у сарадњи с Народним музејом у Београду и Музејом Српске православне цркве, а аутори истичу да не би била могућа без помоћи и других институција, колега и пријатеља. На њој су приказани и одабрани радови сликара и скулптора 20. века потеклих с КиМ.
– Уметничко наслеђе на Косову и Метохији, јасно показује да је та област српске средњовековне државе, када су у њу пренета седишта главних државних и црквених институција, постала истовремено и средишње културно подручје, за које су били везани готово сви главни стваралачки токови – наводи Бојана Борић Брешковић, директорка Народног музеја у Београду.
Из збирки Народног музеја одабрани су драгоцени оригинали – иконопис и уметнички рад у металу, скупоцени вез, керамика и стакло, архитектонска пластика, који пружају увид у начин живота, у веровања и хтења српских житеља тог подручја. Потичу првенствено из највећих српских средњовековних споменика са Унескове листе – из Пећке патријаршије, Дечана, Грачанице и Богородице Љевишке. У колекцији Народног музеја су и предмети из Светих aрханђела, Богородице Хвостанске, Бањске и других српских светиња, манастирских властелинстава и насеља, као и града Ново Брдо.
Овом приликом изложен је и уломак керамичког суда са урезаним глагољским натписом из десетог века, откривен у Чечану код Вучитрна – важна материјална потврда ране словенске, па и српске културе на том простору.
Да би представили шири друштвено-историјски и културни оквир настанка вредних дела, аутори су одабрали копије фресака, а будући да су многи споменици недоступни, оштећени или уништени, оне, осим уметничких својстава, имају и јединствену документарну вредност. У поставку су укључени одливци камене пластике и епиграфске грађе коју чине надгробни натписи и посвете ктитора и протомајстора. Многи оригинали с којих су начињене те копије више не постоје.
Посебан део изложбе посвећен је страдању српских светиња, од турског доба до данашњих дана. У том делу документовано ће бити представљени дуга историја уништавања и различити облици угрожавања српског уметничког наслеђа.
Током изложбе изашао је обиман каталог, на скоро 600 страна. Планирано је и донаторско окупљање за прикупљање новца за обнову најугроженијих светиња.
Лонгинове иконе
Фото: Новости
Посебно место на изложби добиле су монументалне иконе Христа и Богородице на престолу, рад пећког монаха Лонгина, једног од наших највећих уметника из времена турске окупације. Намењене једном од иконостаса у дечанској цркви Христа Пантократора, оне су пре неколико година пренете из манастирске ризнице у Народни музеј у Београду, где се на њима спроводе детаљни конзерваторско-рестаураторски радови. Током изложбе сликар конзерватор Радован Пиљак из Народног музеја одржао је предавање о томе шта је урађено.
ИЗВОР: Новости
Нема коментара:
Постави коментар