Beograd je pre 560. godina herojski odbranjen. Beograd su napadali Turci, a branili hrišćani. Na žalost, u pobedi nisu mogli da uživaju, jer je kuga ubrzo počela da uzima danak. U osvit davne 1456. na Saboru u Budimu doneta je odluka da se spremi vojska, jer će Ugraska ući u rat protiv Turaka. Mehmed II Osvajač ponešen pobedom iz 1453. kad je osvojio Konstantinopolj, krenuo je sa podjednakim žarom i na Beograd. Pod Beogradom je bio 13. juna 1456. Sem sa kopnenom vojskom, Mehmed Osvajač je imao i 200 brodova među kojima je bilo i nekoliko velikih galija. U pripravnosti su bile i turske lađe na Moravi. Bili su to brodovi sa tri reda vesla. Stigli su do Kovina, ali ih ugarska vojska nije napala. Turska dunavska flotila dobila je težak zadatak. Trebalo je da blokiraju grad i spreče doturanje hrane i vojne pomoći.
Turci su mesecima gradili brodove na Moravi. U Ugarskoj su sve oči bile uprte u Beograd. Proglašen je krstaški rat i narđeno je da se brane svi prilazi na Dunavu.
Šajkaška flotila Janoša Hunjadija brojala je uspehe. Na primer, 1428. kod Golupca, pa 1440. kod Beograda i 1442. kad je ova flotila sprečila turske brodove da prevezu 80.000 vojnika. Kada je otpočeo rat protiv Turaka 1443. ova ugarska flotila prebacivala je hranu i ostalu opremu, a štitila je i ostupnicu na Dunavu kada je ugarska vojska ušla u Srbiju. Tada je Đurđu Brankoviću vraćeno Smederovo, Golubac i Braničevo. Flotila je uspešno dejstvovala na Moravi i Nišavi kada su se vodile borbe oko Niša, Sofije i Plovdiva.
U ratu protiv Turaka u kom Srbija nije učestvovala, Ugarska je doživela poraz kod Varne, a plan da hrišćanski brodovi uplove u Dunav i pomognu hrišćanskoj vojsci nije uspeo. Na Dunavu je vladalo zatišje do 1448. kada su Turci pokušali da zauzmu Smederevo, a onda i Beograd. Ipak su bili primorani da odstupe i da se povuku. Flotila je je doprinela pobedi Hunjadijeve vojske 1453. kod Semedereva i kada ih je Janoš proganjao sve do Vidina.
Najveći uspeh je svakako postigla 14. jula 1456. pod Beogradom. Tada je ugarska flotila uništila i deklasirala celu tursku flotilu koja je opsedala Beograd sa severa. Bitka na vodi je uticala i na bitku na kopnu. Opsada je razbijena sa severa i to je bio otvoren put hrišćanima koji su stizali od Slankamena i tako branili Beograd. Prema Beogradu su se kretali i dobrovoljci i od Budima su dolazili u Apatin i Petrovaradin.
Pošto Smederevo nisu uspeli da osvoje, Turci su krenuli ka Beogradu i skroz zavladali Savom i Dunavom. Opkoljenom Beogradu nije bilo pomoći, pa jedino što su branioci mogli da urade je da probiju obruč na reci. Došli su u pomoć dobrovoljci, njih 60.000 koje su Janoš Hunjadi i Đurađ Branković uspeli da prikupe. U Slankamenu se okupila i krstaška flota, a posadu su činili stanovnici iz naselja na obali. Jedan deo vojske je ukrcan na oko 200 šajki i na nekoliko većih brodova. Zajedno sa vojskom, tu su bili i dobrovoljci.
Beograd je bio opkoljen turskim šajkama. Turska flotila je sa svojim galijama potpuno zatvarala Dunav uzvodno od Beograda kako braniocima grada ne bi stizalo pojačanje sa reke. Na taj način je bilo onemogućeno da Hunjadijeva vojska pređe preko reka. Da bi obruč lakše funkcionisao, turski brodovi su bili povezani lancima.
Šajkaška flotila se iz Slankamena spuštala napala je turske brodove. Brze i lake šajke podržavala je vojska sa obale. Neki brodovi bili su natovareni peskom, da bi im se povećala udarna moć. Već u prvom naletu su pokazali svoju dominaciju i uspeli su da poremete Turke. Čim bi se odvojila neka turska galija, na nju bi jurnuli hrišćanski brodovi.
Srpski brodovi, njih 45, napali su tursku flotilu s leđa. Bitka je trajala pet sati. Najveće borbe na vodi vodile su se kod današnjeg restorana “Šaran” u Zemunu. Turci su pretrpeli veliki poraz. Od 200 brodova, pobeglo je svega 36 i to oštećenih. Njih su Turci 22. jula 1456. sami zapalili da ih ne bi dokosurio Janoš Hunjadi. Bio je je to vetar u leđa braniocima Beograda. Napori da se turski poraz nadomesti pobedom na kopnu bili su uzaludni. Turci su se povukli. Šajakši su za vreme bitke čakljama privlačili turske brodove, ulazili u njih, lomili vesla, palili brodove i zarobljavali posadu. Najveći Hunjadijev brod koji je prevozio muuniciju bio je pogođen i odleteo je u vazduh.
Papa Kalist III je naredio da crkvena zvona zvone u podne i da tako obaveštavaju o velikoj pobedi hrišćana. Ta naredba nikad nije ukinuta. I danas se čuju zvona u podne zbog – Beograda.
Prema nekim izvorima, u toj bici na Dunavu poginulo je 5.000 turskih vojnika. Potopljeno je sedam i zaroblejno deset trskih brodova. Prema drugim, stradalo je 100 i zarobljeno 20 turskih brodova. Nisu računati brodovi koje su Turci sami zapalili. Hunajdi je izgubio 12 brodova.
Prilikom opsade Beograda, sultan Mehmed II napravio je veliku taktičku grešku. Umesto da sa jednim delom snaga pređe Savu i spreči pristizanje pomoći braniocima Beograda, on je sa severa opkolio grad brodovima. To iskustvo poslužilo je 1512. Sulejmanu Zakonodavcu da osvoji grad.
Na žalost, pobeda kod Beograda nije potpuno iskorišćena. Hunjadi nije imao dovoljno vojnika da goni razbijene Turke, a i sam je bio ranjen. U gradu je vrlo brzo zavladala kuga i mnogo je ljudi pomrlo od nje.
Нема коментара:
Постави коментар