Старосербска ратна застава - ''vexsillium unum de zendato rubeo еt blavo''
Најстарији сачувани подаци о бојама прве сербске заставе
Најстарији сачувани подаци о бојама прве сербске заставе односе се на стег (заставу) краља Владислава I (1232 – 1243) сина Стефана Првовенчаног, унука Немањиног и синовца Светог Саве. Краљ Владислав I је владао Захумљем и Дубровником.
Према једном дубровачком документу из 1281. године – који садржи опис драгоцености и предмета, које су у трезору у Дубровнику[1] оставили на чување син краља Владислава жупан Деса и удовица, краљица Белослава, застава је била од црвене и плаве свиле: „vexsillium unum de zendato rubeo еt blavo“, али у овом спису сама застава није подробније описана (''старосербска ратна застава; није подробније описан стег краља Владислава, од црвеног и плавог ткива, који се чува у Дубровнику. Војска је полазила у борбу праћена звуцима труба. Убојно оружје беху копље, мач, палица мочуга топуз, лук и стрела. Кинам, за владе цара Манојла, каже да су Срби били наоружани мачевима, копљима и дугим штитовима'': У покладу наследника краља Владислава било je "vexillum unum de zendato rubeo et blavo", пов. 1281; Rad. 1 1867. 137, Smičiklas, Cod. dipl. VI, 391. U Starinama jugosl. Akad. 12 1880, 258-259 описао је В. Качановски једну стару црквену заставу која се налази у селу Моровићу, у Срему; на једној страни насликан је арханђео Михаил, а на другој Христос, Св. Димитрије и сунце, са сербским натписом, где се помињу задужбина "краља Уроша", црква Св. Тројице у Чрној Гори, и "град Призрен".[1] Јиричек: Историја Срба, 109).
Црвена боја представља одбрану слободе, плава – одбрану правде. Црвено – плави крст преко заставе представља знамење Часног крста Господњег. Крст је симбол рађања и умирања. Он заузима централно место. Црвена и плава боја су најстарије познате боје на српским заставама и на њима су сербским народним бојама исказани вековни народни идеали који ће и постати симбол видовданске етике.
На застави у средишту црвено – плавог крста је златни круг – „јабука“. У златном кругу – у „јабуци“ налази се златни крст а међу његовим краковима Христов монограм ИС XС и грчка реч НИКА (што значи : Исус Христос побеђује). Златни круг – „Јабука“ симболично приказује Адамов пад, али и симбол греха, којег је Исус Христос, „Нови Адам“, презео на себе како би целокупно човечанство ослободио греха жртвујући свој властити живот. Из златног круга – „Јабуке“ извиру четири већа крста на белим пољима, који представљају апостоле – јеванђелисте: Јована, Луку, Марка и Матеја. Они су својим делима – јеванђељима описали Христов овоземаљски живот. На застави, на црвеном и на плавом пољу налазе се по четири мања крста, који представљају осам апостола који су мучки скончали живот због ширења Христове вере – ХРИШЋАНСТВА (Петар, Андреј, Филип, Симон-Кананит, Вартоломеј, Јаков, Tома, Левеј-Јуда).
Најстарији сачувани подаци о бојама прве сербске заставе односе се на стег (заставу) краља Владислава I (1232 – 1243) сина Стефана Првовенчаног, унука Немањиног и синовца Светог Саве. Краљ Владислав I је владао Захумљем и Дубровником.
Према једном дубровачком документу из 1281. године – који садржи опис драгоцености и предмета, које су у трезору у Дубровнику[1] оставили на чување син краља Владислава жупан Деса и удовица, краљица Белослава, застава је била од црвене и плаве свиле: „vexsillium unum de zendato rubeo еt blavo“, али у овом спису сама застава није подробније описана (''старосербска ратна застава; није подробније описан стег краља Владислава, од црвеног и плавог ткива, који се чува у Дубровнику. Војска је полазила у борбу праћена звуцима труба. Убојно оружје беху копље, мач, палица мочуга топуз, лук и стрела. Кинам, за владе цара Манојла, каже да су Срби били наоружани мачевима, копљима и дугим штитовима'': У покладу наследника краља Владислава било je "vexillum unum de zendato rubeo et blavo", пов. 1281; Rad. 1 1867. 137, Smičiklas, Cod. dipl. VI, 391. U Starinama jugosl. Akad. 12 1880, 258-259 описао је В. Качановски једну стару црквену заставу која се налази у селу Моровићу, у Срему; на једној страни насликан је арханђео Михаил, а на другој Христос, Св. Димитрије и сунце, са сербским натписом, где се помињу задужбина "краља Уроша", црква Св. Тројице у Чрној Гори, и "град Призрен".[1] Јиричек: Историја Срба, 109).
Црвена боја представља одбрану слободе, плава – одбрану правде. Црвено – плави крст преко заставе представља знамење Часног крста Господњег. Крст је симбол рађања и умирања. Он заузима централно место. Црвена и плава боја су најстарије познате боје на српским заставама и на њима су сербским народним бојама исказани вековни народни идеали који ће и постати симбол видовданске етике.
На застави у средишту црвено – плавог крста је златни круг – „јабука“. У златном кругу – у „јабуци“ налази се златни крст а међу његовим краковима Христов монограм ИС XС и грчка реч НИКА (што значи : Исус Христос побеђује). Златни круг – „Јабука“ симболично приказује Адамов пад, али и симбол греха, којег је Исус Христос, „Нови Адам“, презео на себе како би целокупно човечанство ослободио греха жртвујући свој властити живот. Из златног круга – „Јабуке“ извиру четири већа крста на белим пољима, који представљају апостоле – јеванђелисте: Јована, Луку, Марка и Матеја. Они су својим делима – јеванђељима описали Христов овоземаљски живот. На застави, на црвеном и на плавом пољу налазе се по четири мања крста, који представљају осам апостола који су мучки скончали живот због ширења Христове вере – ХРИШЋАНСТВА (Петар, Андреј, Филип, Симон-Кананит, Вартоломеј, Јаков, Tома, Левеј-Јуда).
Веродостојна копија ПРВЕ СЕРБСКЕ ЗАСТАВЕ чува се у „Вујковој задужбини“
у Габрићу (Биково), месту крај Суботице.
у Габрићу (Биково), месту крај Суботице.
Пуномоћ которских посланика за преузимање залога жупана Десе
27. 1281. године, 1. јула, у Котору:
Пуномоћ которских посланика за преузимање залога жупана Десе. Ова и следећа листина, као и још једна која ће касније бити донесена, везане су уз личност Десе, сина сербског краља Владислава, са титулом жупана, и његове мајке Белославе, који су оставили у Дубровнику значајан залог драгоцености, а кога Которани преузимају по налогу краља Стефана, односно, Уроша I. Према Смичикласу, оригинал исправе налазио се у Историјском архиву у Дубровнику, збирка „Saec. XIII“.
Смичиклас, Codex, VI, стр. 388, док. бр. 329.
»Salutifere incarnationis domini anno millesimo ducentesimo octogesimo primo, mense iulii primo die intrante. Nos comune Catari consentimus Johani de Pribi, Nicolao Dabronis, Johanni Gymanoi, Johanni Gille, Marco Basilii et Medosio Tome Dragonis /(1), quos dominus noster rex Stephanus missit Ragusium ad recipiendum depositum, quod reposuit iuppanus Dese et mater eius. Unde nos dictum comune facimus nostros supradictos concives nostros syndicos et procuratores ad recipiendum dictum depositum per iuppanum Dese et matrem suam in Ragusio positum, et facimus cartam per manum nostri iurati notarii scriptam ad conservandum comune Ragusii et homines eius indempnes a iuppano Desse, matre eius et omni humana persona super nos et omnia nostra bona. Et qucquid nostri supradicti syndici et procuratores fecerint in hoc facto, promitimus et obligamus semper habere ratum et firmum.
Actum est hoc in presencia testium, videlicet: Petri de Calixto iurati iudicis, Bartolomei Dobrossii et Marci Guzolane /(2).
Inter quos et ego presbiter Triphon Petri, comuni iuratus notarius Catarensis manu propria complevi et roboravi utraque parte presente. Hec autem carta nullo testimonio rumpi possit. Hii sunt testes: Vitagna de Cerna, Vitale Binçole, Grubessa de Ragnana /(3), iurati iudices, et ego Thamasius de Savere sacri palacii et communis Ragusii iuratus notarius interfui et rogatus duas cartas similes et eiusdem tenoris scripsi et roboravi.
(Signum notarii)«
Превод:
»Године спасоносног утеловљења Господа 1281, текућег месеца јуна, првог дана.
Ми, општина Котора, сложни смо да Иван Приби, Никола Дабро, Иван Гиманој, Иван Гила, Марко Базилијев (Драго)Драговић и Медош Томе Драгова-Драговића, које је господар наш краљ послао у Дубровник, узму натраг залог којег је оставио жупан Деса и његова мајка. Стога ми, речена општина, именујемо наше гореименоване суграђане за синдике и заступнике који би преузели речени залог, остављен у Дубровнику од стране жупана Десе и његове мајке, и правимо исправу писану руком нашег заклетог нотара да би сачували општину Дубровника и њене људе обештећене од стране жупана Десе, његове мајке и сваке људске особе, залажући нас и сва наша добра. И што год ураде наши горенаведени синдици и заступници у овој ствари, обећавамо и обавезујемо се да ће увек бити постојано и чврсто.
Рађено у присуству сведока, наиме: Петра Калића, заклетог судије, те Бартоломеја Доброша и Марка Гачулане.
Између њих и ја, Трипун Петров, заклети нотар општине Котора својом руком заврших и оснажих, уз присуство обеју страна. Ову пак исправу никакво сведочење не може оборити. Ово су сведоци: Витања Цријевић, Витал Бинчулић и Грубеша Рањина, заклети судије те ја, Томазино де Савере, свете палате и општине Дубровника заклети нотар, присуствовао сам и замољен две истоветне исправе истог садржаја написао и оснажио. (Знак нотара)«
27. 1281. године, 1. јула, у Котору:
Пуномоћ которских посланика за преузимање залога жупана Десе. Ова и следећа листина, као и још једна која ће касније бити донесена, везане су уз личност Десе, сина сербског краља Владислава, са титулом жупана, и његове мајке Белославе, који су оставили у Дубровнику значајан залог драгоцености, а кога Которани преузимају по налогу краља Стефана, односно, Уроша I. Према Смичикласу, оригинал исправе налазио се у Историјском архиву у Дубровнику, збирка „Saec. XIII“.
Смичиклас, Codex, VI, стр. 388, док. бр. 329.
»Salutifere incarnationis domini anno millesimo ducentesimo octogesimo primo, mense iulii primo die intrante. Nos comune Catari consentimus Johani de Pribi, Nicolao Dabronis, Johanni Gymanoi, Johanni Gille, Marco Basilii et Medosio Tome Dragonis /(1), quos dominus noster rex Stephanus missit Ragusium ad recipiendum depositum, quod reposuit iuppanus Dese et mater eius. Unde nos dictum comune facimus nostros supradictos concives nostros syndicos et procuratores ad recipiendum dictum depositum per iuppanum Dese et matrem suam in Ragusio positum, et facimus cartam per manum nostri iurati notarii scriptam ad conservandum comune Ragusii et homines eius indempnes a iuppano Desse, matre eius et omni humana persona super nos et omnia nostra bona. Et qucquid nostri supradicti syndici et procuratores fecerint in hoc facto, promitimus et obligamus semper habere ratum et firmum.
Actum est hoc in presencia testium, videlicet: Petri de Calixto iurati iudicis, Bartolomei Dobrossii et Marci Guzolane /(2).
Inter quos et ego presbiter Triphon Petri, comuni iuratus notarius Catarensis manu propria complevi et roboravi utraque parte presente. Hec autem carta nullo testimonio rumpi possit. Hii sunt testes: Vitagna de Cerna, Vitale Binçole, Grubessa de Ragnana /(3), iurati iudices, et ego Thamasius de Savere sacri palacii et communis Ragusii iuratus notarius interfui et rogatus duas cartas similes et eiusdem tenoris scripsi et roboravi.
(Signum notarii)«
Превод:
»Године спасоносног утеловљења Господа 1281, текућег месеца јуна, првог дана.
Ми, општина Котора, сложни смо да Иван Приби, Никола Дабро, Иван Гиманој, Иван Гила, Марко Базилијев (Драго)Драговић и Медош Томе Драгова-Драговића, које је господар наш краљ послао у Дубровник, узму натраг залог којег је оставио жупан Деса и његова мајка. Стога ми, речена општина, именујемо наше гореименоване суграђане за синдике и заступнике који би преузели речени залог, остављен у Дубровнику од стране жупана Десе и његове мајке, и правимо исправу писану руком нашег заклетог нотара да би сачували општину Дубровника и њене људе обештећене од стране жупана Десе, његове мајке и сваке људске особе, залажући нас и сва наша добра. И што год ураде наши горенаведени синдици и заступници у овој ствари, обећавамо и обавезујемо се да ће увек бити постојано и чврсто.
Рађено у присуству сведока, наиме: Петра Калића, заклетог судије, те Бартоломеја Доброша и Марка Гачулане.
Између њих и ја, Трипун Петров, заклети нотар општине Котора својом руком заврших и оснажих, уз присуство обеју страна. Ову пак исправу никакво сведочење не може оборити. Ово су сведоци: Витања Цријевић, Витал Бинчулић и Грубеша Рањина, заклети судије те ја, Томазино де Савере, свете палате и општине Дубровника заклети нотар, присуствовао сам и замољен две истоветне исправе истог садржаја написао и оснажио. (Знак нотара)«
Иако Смичиклас, који је исправу свакако читао са оригинала, није то назначио, по свему судећи да су на листини два рукописа и то которског нотара Трипуна Петрова и дубровачког нотара Томазина Савере, који је свакако ставио свој нотарски знак.
Белешке:
1. Прва четири заступника припадала су познатим которским породицама Приби, Дабро, Гимани и Гила, док је Марко Базилијев, из породице Драговића, праунук приора Базилија из натписа из 1195. године, једнако као што је то и Медош Томин Драговић. 2. Такође су и сведоци из познатих которских породица Калић, Дабро и Гачулана. 3. Дубровачки судије су из патрицијских породица Цријевић(Cerva), Бинчулић (Binçola) и Рањина(Ragnina).
*
28. 1281. године, 3. јула, у Дубровнику: Которски заступници преузимају залог жупана Деше Смичиклас је навео да се оригинал ове листине, исписан на већем пергаменту, налази у Архиву Дубровника. Смичиклас, Codex, VI, стр. 389, док. бр. 330; Рачки, Листине, Рад ЈАЗУ, И, 135-139 (по слабом препису).
»In Christi nomine. Anno domini millesimo ducentesimo octuagesimo primo, indictione nona, die tertio intrante mense iulii, Ragusii in minori concilio congregato, ut moris est, coram nobili viro domino Nicolao Mauroceno, comite honorabili Ragusii.
Subscripti testes, nos quidem Johannes de Pribi, Nicholaus Dabronis, Johannes Gymanoi, Johanes Gille, Marcus Basilii et Medossius Thome Dragonis, cives Catari, syndici et procuratores comunis et hominum Catari, ad hoc specialiter consignati notariali et publico instrumento confecto manu presbyteri Triphonis Petri, iurati notarii comunis (!) Catari, ibidem lecto confitemur, quod pro nobis et nomine et vice comunis et hominum Catari recepimus a prenominato domino comite et comuni Ragusii res infrascriptas, depositas per condam iuppanum Dessam, filium condam domini regis Ladisclavi, et dominam Bellosclavam, matrem ipsius iuppani Dese.
Unde nos dicti syndici et procuratores comunis et hominum Catari pro nobis et nomine et vice dicti comunis et hominum Catari, obligantes nos et comune et homines Catari et omnia bona nostra et comunis et hominum Catari, promittimus et obligamus prenominato domino comiti et comuni et hominibus Ragusii, si aliquo tempore apparuerit aliqua persona, que petat predictas res depositas per dictum iuppanum Dessam et matrem eius predictam, et domino comiti Ragusii, qui pro tempore fuerit et comuni Ragusii videbitur, quod illa persona, que petierit dictas res, habeat in ipsis ius et ad ipsam perti/neant/, comune et homines Catari sine aliqua questione teneantur omnes dictas res de deposito predicto restituere et assignare in manibus domini comitis, qui pro tempore fuerit in Ragusio, et comunis Ragusii infra unum mensem postquam dicti commune et homines Catari fuerint requisiti.
Et si non restituerent dictas res infra dictum terminum, prenominati comune et homines Catari debeant in continenti sine ulla contradictione solvere dicto domino comiti et comune Ragusii tantum, quantum dicte res extimate fuerint per ipsum dominum comitem, qui per tempora fuerit in Ragusio, et comune Ragusii. Et etiam promittimus et obligamus, nos et comune et homines Catari conservare comune et homines Ragusii perpetuo indempnes ab omnibus dampnis et expensis, que possint eis quocunque modo occurrere occasione dicti depositi. Pro quibus omnibus et singulis suprascriptis attendendis et inviolabiliter observandis, nos dicti syndici et procuratores comunis et hominum Catari obligamus nos et comune et homines Catari et omnia bona nostra et comunis et hominum Catari et omnium singularium personarum de Cataro, mobilia et immobilia presencia et futura.
Iste autem sunt res de dicto deposito: primo, una capsella, in qua erant res infrascripte, videlicet:
- ycona una in qua erat Christus sicut dormivit;
- ycona una cum cruce et cum ligno domini;
- drapus /(1) unus de seta in quo erat Christus cum discipulis operatus ad aurum;
- pecie due de drapo de seta, operate ad aurum, longe palmo uno;
- duo cherubini in argento, qui dicuntur ripidi in lingua sclavonica;
- pecie de xamito /(2) operato ad aurum pro cooperiendo calice;
- planeta /(3) una parva pro diacono de zendatto /(4) nigro;
- liber unus evangeliorum, qui habet in una tabula Christum in cruce de argento, et in alia tabula crucem in argento;
- pecia una de xamito per quadrum de palmo uno et dimidio cum smaldis /(5) et perlis;
- item liber alius evangeliorum cum tabulis operatis argento et cum perlis duplicibus et cum smaldis;
- drapus unus pro cooperienda altari de xamito cum una cruce intus;
- item drapus unus pro cooperienda altari cum lista circumcirca de auro filato;
- item in una peciola de drapo lineo ligate aliquod peciole de argento et de cristallo.
Item una secunda capsella, in qua erant res iste, scilicet:
- liber unus evangeliorum, qui habet in una tabula resurrectionem
Christi operatam argento, et in alia tabulla (!)
Christum in cruce operatum argento;
- item liber alius evangeliorum cum tabulis operatis corio nigro et cum aliquantulo de argento per angulos et de medio;
- item cooperte due pro calice de drapo ad aurum, in qua erat lignum domini, et cum reliquiis et perlis;
- incenserium /(6) unum de ramo deauratum;
- duo saculi /(7) de reliquiis, qui portantur ad gulam;
- carta una in qua est scripta (!) officium misse;
- ycona una in qua est sanctus Teodorus cum modico argento et libri quatuor.
Item in una tercia capsella in qua erant:
- ycona una cum tribus sanctis et cum argento;
- ycona una cum sancto Georgio et cum argento et cum perlis circa caput;
- ycona una cum sancta Maria et cum argento et cum petris;
- ycona una parva cum sancto Nicolao et cum argento;
- ycona una cum Christo et cum argento et cum petris et cum aliquot perlis;
- ycona una cum multis sanctis et cum argento et cum perlis;
- ycona una parva cum sancto Michaele et cum argento et cum perlis.
- ycona una parva cum sancto Iohanne babtista et cum modico argento;
- vrceolus /(8) unus de ramo;
- ycona una parva cum sancta Maria et cum argento et in perlis;
- ycona una vetus cum Christo et cum modico argento;
- cooperte quatuor pro calice de drapo ad aurum;
- ycona una cum sancto Simeone et cum argento et cum septem petris de cristallo;
- item drapus una de seta longum septem cubitis, cum virgis blavis intus;
- ycone due cum sancto Petro et sancto Paulo et cum argento et petris;
- pecia una de zendato rubeo;
- et ycona una de osse cum figura sancte Marie. Item una quarta capsa in qua sunt:
- caput sancti Gregorii, una cum cruce smaldi in vertice;
- item os unum cum zendato circa ipsum bullato;
- crux una parva de argento de uno pomo et cum petris;
- calix unus de nuce Pharaonis /(9) cum argento;
- cooperta una de argento pro calice facta in modum crucis cum cocleari uno de argento;
- manipuli /(10) duo de drapo ad aurum;
- cooperte due pro calice ad aurum;
- pecie due de lista cum crucibus nigris et pecie de zendato blavo, que omnes sunt cubiti viginti tres;
- binde due de seta cum capitibus ad aurum;
- pantaree (!) /(11) due de frisis, una blava et alia rubea;
- item capsela una bullata parva;
- botaçulum /(12) uno parvum de ramo bullatum;
- peciola una parva de drapo ad aurum sigillata;
- saculus unus parvus bullatus;
- groppus /(13) unus de cartula bullatus;
- toralia /(14) una parva de seta et vexillum unum de zendato rubeo et blavo. Item una quinta capsella, in qua erant:
- coopertura una de bumbusino albo pro facienda umbra;
- cortine due de drapo lineo operate cum seta;
- cintura de corio cum argento et bocale unum de stagno.
Item una sexta capsa, in qua erant:
- camisie tres magne pro femina;
- leones /(15) tres de drapo ad aurum, camisie tres parve, pecie tres de camisiis;
- intrecature /(16) due de seta cum auro filato;
- toalie tres pro tabulis, corile /(17) tres pro manibus, cintura una de corio cum bucla de argento;
- bragerium /(18) unum de corio cum bucla de argento;
- bragerium unum de seta;
- lista /(19) una ad aurum longa tribus cubitis;
- pantaree due, una alba de seta et alia zala ad aurum;
- binda /(20) una de seta ad aurum;
- bursa /(21) una parva ad aurum;
- pecia una de tignamine (lignamine ?), pecia una de stola veteri;
- coverçerium /(22) unum longum uno cubito de seta ad aurum;
- capiçera una de drapo ad aurum modici valoris;
- specula tria.
Item in un saculo:
- pometi tres de auro et perlis et una perla et una frexatura longa cubitis duobus et dimidio;
- capsula una parva cum cartis intus;
- item gropetti quatuor sigillati;
- carta una magna scripta;
- cordele due de seta;
- ycona una vetus cum Christo et cum argento;
- ycona una cum sancto Michaele;
- ycona una cum santa Maria;
- smaldi tres parvi et bocla una de argento deaurata.
Item res infrascripte extra capsellas, videlicet:
- libri viginti duo;
- paramenta quinque de lana alba;
- paramentum unum de lana sanguinea et cubiti viginti novem de drapo de lana pro faciendis paramentis;
- drapus unus magnus de cavenacia /(23) inbindata pro facienda umbra;
- media pellis de foynis /(24) et lavarum /(25) unum de foynis.
Tenor autem instrumenti syndicatus presentati per dictos syndicos et procuratores comunis Catari talis est.«
(Види листину од 1. јула г. 1281., у Котору).
Белешке:
1. Прва четири заступника припадала су познатим которским породицама Приби, Дабро, Гимани и Гила, док је Марко Базилијев, из породице Драговића, праунук приора Базилија из натписа из 1195. године, једнако као што је то и Медош Томин Драговић. 2. Такође су и сведоци из познатих которских породица Калић, Дабро и Гачулана. 3. Дубровачки судије су из патрицијских породица Цријевић(Cerva), Бинчулић (Binçola) и Рањина(Ragnina).
*
28. 1281. године, 3. јула, у Дубровнику: Которски заступници преузимају залог жупана Деше Смичиклас је навео да се оригинал ове листине, исписан на већем пергаменту, налази у Архиву Дубровника. Смичиклас, Codex, VI, стр. 389, док. бр. 330; Рачки, Листине, Рад ЈАЗУ, И, 135-139 (по слабом препису).
»In Christi nomine. Anno domini millesimo ducentesimo octuagesimo primo, indictione nona, die tertio intrante mense iulii, Ragusii in minori concilio congregato, ut moris est, coram nobili viro domino Nicolao Mauroceno, comite honorabili Ragusii.
Subscripti testes, nos quidem Johannes de Pribi, Nicholaus Dabronis, Johannes Gymanoi, Johanes Gille, Marcus Basilii et Medossius Thome Dragonis, cives Catari, syndici et procuratores comunis et hominum Catari, ad hoc specialiter consignati notariali et publico instrumento confecto manu presbyteri Triphonis Petri, iurati notarii comunis (!) Catari, ibidem lecto confitemur, quod pro nobis et nomine et vice comunis et hominum Catari recepimus a prenominato domino comite et comuni Ragusii res infrascriptas, depositas per condam iuppanum Dessam, filium condam domini regis Ladisclavi, et dominam Bellosclavam, matrem ipsius iuppani Dese.
Unde nos dicti syndici et procuratores comunis et hominum Catari pro nobis et nomine et vice dicti comunis et hominum Catari, obligantes nos et comune et homines Catari et omnia bona nostra et comunis et hominum Catari, promittimus et obligamus prenominato domino comiti et comuni et hominibus Ragusii, si aliquo tempore apparuerit aliqua persona, que petat predictas res depositas per dictum iuppanum Dessam et matrem eius predictam, et domino comiti Ragusii, qui pro tempore fuerit et comuni Ragusii videbitur, quod illa persona, que petierit dictas res, habeat in ipsis ius et ad ipsam perti/neant/, comune et homines Catari sine aliqua questione teneantur omnes dictas res de deposito predicto restituere et assignare in manibus domini comitis, qui pro tempore fuerit in Ragusio, et comunis Ragusii infra unum mensem postquam dicti commune et homines Catari fuerint requisiti.
Et si non restituerent dictas res infra dictum terminum, prenominati comune et homines Catari debeant in continenti sine ulla contradictione solvere dicto domino comiti et comune Ragusii tantum, quantum dicte res extimate fuerint per ipsum dominum comitem, qui per tempora fuerit in Ragusio, et comune Ragusii. Et etiam promittimus et obligamus, nos et comune et homines Catari conservare comune et homines Ragusii perpetuo indempnes ab omnibus dampnis et expensis, que possint eis quocunque modo occurrere occasione dicti depositi. Pro quibus omnibus et singulis suprascriptis attendendis et inviolabiliter observandis, nos dicti syndici et procuratores comunis et hominum Catari obligamus nos et comune et homines Catari et omnia bona nostra et comunis et hominum Catari et omnium singularium personarum de Cataro, mobilia et immobilia presencia et futura.
Iste autem sunt res de dicto deposito: primo, una capsella, in qua erant res infrascripte, videlicet:
- ycona una in qua erat Christus sicut dormivit;
- ycona una cum cruce et cum ligno domini;
- drapus /(1) unus de seta in quo erat Christus cum discipulis operatus ad aurum;
- pecie due de drapo de seta, operate ad aurum, longe palmo uno;
- duo cherubini in argento, qui dicuntur ripidi in lingua sclavonica;
- pecie de xamito /(2) operato ad aurum pro cooperiendo calice;
- planeta /(3) una parva pro diacono de zendatto /(4) nigro;
- liber unus evangeliorum, qui habet in una tabula Christum in cruce de argento, et in alia tabula crucem in argento;
- pecia una de xamito per quadrum de palmo uno et dimidio cum smaldis /(5) et perlis;
- item liber alius evangeliorum cum tabulis operatis argento et cum perlis duplicibus et cum smaldis;
- drapus unus pro cooperienda altari de xamito cum una cruce intus;
- item drapus unus pro cooperienda altari cum lista circumcirca de auro filato;
- item in una peciola de drapo lineo ligate aliquod peciole de argento et de cristallo.
Item una secunda capsella, in qua erant res iste, scilicet:
- liber unus evangeliorum, qui habet in una tabula resurrectionem
Christi operatam argento, et in alia tabulla (!)
Christum in cruce operatum argento;
- item liber alius evangeliorum cum tabulis operatis corio nigro et cum aliquantulo de argento per angulos et de medio;
- item cooperte due pro calice de drapo ad aurum, in qua erat lignum domini, et cum reliquiis et perlis;
- incenserium /(6) unum de ramo deauratum;
- duo saculi /(7) de reliquiis, qui portantur ad gulam;
- carta una in qua est scripta (!) officium misse;
- ycona una in qua est sanctus Teodorus cum modico argento et libri quatuor.
Item in una tercia capsella in qua erant:
- ycona una cum tribus sanctis et cum argento;
- ycona una cum sancto Georgio et cum argento et cum perlis circa caput;
- ycona una cum sancta Maria et cum argento et cum petris;
- ycona una parva cum sancto Nicolao et cum argento;
- ycona una cum Christo et cum argento et cum petris et cum aliquot perlis;
- ycona una cum multis sanctis et cum argento et cum perlis;
- ycona una parva cum sancto Michaele et cum argento et cum perlis.
- ycona una parva cum sancto Iohanne babtista et cum modico argento;
- vrceolus /(8) unus de ramo;
- ycona una parva cum sancta Maria et cum argento et in perlis;
- ycona una vetus cum Christo et cum modico argento;
- cooperte quatuor pro calice de drapo ad aurum;
- ycona una cum sancto Simeone et cum argento et cum septem petris de cristallo;
- item drapus una de seta longum septem cubitis, cum virgis blavis intus;
- ycone due cum sancto Petro et sancto Paulo et cum argento et petris;
- pecia una de zendato rubeo;
- et ycona una de osse cum figura sancte Marie. Item una quarta capsa in qua sunt:
- caput sancti Gregorii, una cum cruce smaldi in vertice;
- item os unum cum zendato circa ipsum bullato;
- crux una parva de argento de uno pomo et cum petris;
- calix unus de nuce Pharaonis /(9) cum argento;
- cooperta una de argento pro calice facta in modum crucis cum cocleari uno de argento;
- manipuli /(10) duo de drapo ad aurum;
- cooperte due pro calice ad aurum;
- pecie due de lista cum crucibus nigris et pecie de zendato blavo, que omnes sunt cubiti viginti tres;
- binde due de seta cum capitibus ad aurum;
- pantaree (!) /(11) due de frisis, una blava et alia rubea;
- item capsela una bullata parva;
- botaçulum /(12) uno parvum de ramo bullatum;
- peciola una parva de drapo ad aurum sigillata;
- saculus unus parvus bullatus;
- groppus /(13) unus de cartula bullatus;
- toralia /(14) una parva de seta et vexillum unum de zendato rubeo et blavo. Item una quinta capsella, in qua erant:
- coopertura una de bumbusino albo pro facienda umbra;
- cortine due de drapo lineo operate cum seta;
- cintura de corio cum argento et bocale unum de stagno.
Item una sexta capsa, in qua erant:
- camisie tres magne pro femina;
- leones /(15) tres de drapo ad aurum, camisie tres parve, pecie tres de camisiis;
- intrecature /(16) due de seta cum auro filato;
- toalie tres pro tabulis, corile /(17) tres pro manibus, cintura una de corio cum bucla de argento;
- bragerium /(18) unum de corio cum bucla de argento;
- bragerium unum de seta;
- lista /(19) una ad aurum longa tribus cubitis;
- pantaree due, una alba de seta et alia zala ad aurum;
- binda /(20) una de seta ad aurum;
- bursa /(21) una parva ad aurum;
- pecia una de tignamine (lignamine ?), pecia una de stola veteri;
- coverçerium /(22) unum longum uno cubito de seta ad aurum;
- capiçera una de drapo ad aurum modici valoris;
- specula tria.
Item in un saculo:
- pometi tres de auro et perlis et una perla et una frexatura longa cubitis duobus et dimidio;
- capsula una parva cum cartis intus;
- item gropetti quatuor sigillati;
- carta una magna scripta;
- cordele due de seta;
- ycona una vetus cum Christo et cum argento;
- ycona una cum sancto Michaele;
- ycona una cum santa Maria;
- smaldi tres parvi et bocla una de argento deaurata.
Item res infrascripte extra capsellas, videlicet:
- libri viginti duo;
- paramenta quinque de lana alba;
- paramentum unum de lana sanguinea et cubiti viginti novem de drapo de lana pro faciendis paramentis;
- drapus unus magnus de cavenacia /(23) inbindata pro facienda umbra;
- media pellis de foynis /(24) et lavarum /(25) unum de foynis.
Tenor autem instrumenti syndicatus presentati per dictos syndicos et procuratores comunis Catari talis est.«
(Види листину од 1. јула г. 1281., у Котору).
Превод:
»У име Христа. Године Господње 1281, индикције 9., дана 3. текућег месеца јула, у Дубровнику, у Малом већу сазваном према обичају, пред племенитим човеком господином Николом Мауроценом, часним кнезом Дубровника.
Доленаведени сведоци, ми наиме Иван Приби, Никола Дабро, Иван Гиманој, Иван Гила, Марко Базилијев (Драговић) и Медош Томе Драговића, грађани Котора, синдици и заступници општине и људи Котора, за ово специјално одређени нотарским јавним документом, учињеним руком Трипуна Петрова, заклетог нотара општине Котора, овде прочитаним, изјављујемо да смо за нас и у име општине и људи Котора примили од наведеног господина кнеза и општине Дубровника доленаведене ствари, заложене некада у Дубровнику од стране покојног жупана Десе, сина покојног краља Владислава, и госпође Белославе, мајке самог жупана Десе.
Стога ми речени синдици и заступници општине и људи Котора за нас и у име речене општине и људи Котора, обавезујући нас и општину и људе Котора и сва добра наша и општине и људи Котора, обећавамо и обавезујемо се наведеном господину кнезу и општини и људима Дубровника, ако би се у неко време појавила нека особа да тражи речене ствари заложене од стране реченог жупана Десе и његове наведене мајке, те ако се господину кнезу Дубровника, који у то време буде био, и општини Дубровника учини да та особа, која би тражила речене ствари, има на њих право те да јој припадају, општина и људи Котора су без икаквог питања дужни да све речене ствари из наведеног залога врате и доставе у руке господина кнеза, који би у то време био у Дубровнику и људима Дубровника, у року од једног месеца пошто буду општини и људима Котора затражени.
А ако не врате речене ствари у наведеном року, напред наведена општина и људи Котора мораће без одлагања и без икаквог противљења надокнадити реченом господину кнезу и општини Дубровника онолико, колико би те ствари биле процењене од самог господина кнеза, који би у то време био у Дубровнику, и од општине Дубровника. А такође обећавамо и обавезујемо се ми и општина и људи Котора, да ћемо заштитити општину и људе Дубровника заувек неоштећене од свих штета и трошкова који би их могли задесити на било који начин у случају овог залога. Због чега, за све укупно и појединачно што је доле написано придржавајући се и непоколебљиво пазећи, ми речени синдици и заступници општине и људи Котора обавезујемо нас и општину и људе Котора и сва наша добра као и општине и људи Котора и свих појединачних особа у Котору, покретна и непокретна, садашња и будућа. А ово су наиме ствари реченог залога:
Прво, у једном сандуку су биле доле наведене ствари, како следи:
- једна икона на којој је био Христ као да спава;
- једна икона са крстом и са дрветом Крста;
- једна тканина од свиле на којој је био Христос са ученицима, израђен у злату;
- два комада тканине од свиле израђене у злату, дуге по један длан;
- два керубина од сребра, који се називају рипиде у сербском језику;
- комади сомота извезени златом за покривање калежа;
- једна мала планита (део свештеничке одеће) за ђакона од црног зендада;
- једна књига Еванђеља која има на једној корици Христа на крсту од сребра, а на другој корици сребрни крст;
- један комад сомота у квадрату од једног и по длана, са емајлом и бисерима;
- затим друга књига Еванђеља са корицама обрађеним у сребру са бисерима и емајлом;
- тканина једна за прекривање олтара од сомота са једним крстом на средини;
- затим једна тканина за прекривање олтара са обрубом унаоколо од златне жице;
- затим у једном комадићу ланене тканине неколико комадића сребра и кристала.
Затим један други сандук у коме су биле ове ствари, наиме:
- књига једна Еванђеља, која на једној корици има ускрснуће Христово у сребру, а на другој корици Христа на крсту, израђеног од сребра;
- затим друга књига Еванђеља са корицама израђеним од црне коже са нешто сребра на угловима и у средини;
- затим два прекривача за калеже од тканине са златом, на којима је дрво Господње, са реликвијама и бисерима;
- кадионица од позлаћеног бакра;
- две кесице са реликвијама које се носе око врата;
- један папир на коме је написана служба мисе;
- једна икона на којој је Св. Теодор са мало сребра и четири књиге.
Затим, трећи сандучић у коме су:
- једна икона са три светитеља у сребру;
- једна икона са Св. Ђорђем, са сребром и бисерима око главе;
- једна икона са Св. Маријом у сребру и са драгим камењем;
- једна икона мала са Св. Николом и у сребру;
- једна икона са Христом, са сребром и драгим камењем и нешто бисера;
- једна икона са много светаца, у сребру и са бисерима;
- једна икона мала са Св. Михаилом, у сребру и са бисерима;
- једна икона мала са Св. Иваном Крститељем и мало сребра;
- један крчажић од бакра;
- једна икона мала са Св. Маријом и са сребром и бисером;
- једна икона стара са Христом и мало сребра;
- четири прекривача за калеж од тканине са златом;
- икона једна са Св. Симеоном у сребру са седам каменова од кристала;
- затим једна тканина од свиле дуга седам лаката, са плавим гранчицама на њој;
- две иконе са Св. Петром и Св. Павлом, у сребру са драгим камењем;
- један комад зендада црвеног, и
- једна икона од слоноваче са ликом Св. Марије.
Даље, један четврти сандук у коме су:
- глава Св. Гргура, са крстом од емајла на темену;
- затим једна кост обавијена зендадом, под печатом;
- један мали крст од сребра са једном јабуком и драгим камењем;
- један калеж од фараонског ораха (нојевог јајета) са сребром;
- један прекривач од сребра за калеж начињен у облику крста и једна кашика од сребра;
- два манипула (дио свештеничке одеће) од тканине са златовезом;
- два прекривача за калеж од злата;
- два комада обруба са црним крстовима и комади плавог зендада, који су сви дужине двадесет три лакта;
- два завоја од свиле са почецима од злата;
- двије обрубне траке са ресама, једна плава а друга црвена;
- затим један мали запечаћени сандучић;
- један врчић од бакра запечаћен;
- један мачи комадић тканине, златом запечаћен;
- једна мала кеса запечаћена;
- један свежањ папира запечаћен;
- један мали покривач од свиле и застава једна од зендада црвеног и плавог.
(СТАРО-СЕРБСКА ЗАСТАВА)
Затим пета кутија у којој су били:
- један суцобран од белог памука за прављење сенке;
- два застора од белог платна обрађена свилом;
- појас од коже са сребром и један бокал од калаја.
Затим, шести сандук у коме су биле:
- три дугачке кошуље за жене;
- три нека дела одеће од тканине извезене златом, три мале кошуље и три комада од кошуље;
- две плетенице од свиле са златном жицом;
- три столњака за сто, три салвете за руке, појас један од коже са копчом од сребра;
- један опасач од коже са копчом од сребра;
- један опасач од свиле;
- један обруб од злата дуг три лакта;
- двије обрубне траке, једна бијела од свиле и друга жута од злата;
- један повез од свиле са златом;
- једна торбица мала од злата;
- један комад дрвета и један комад старе столе (дио свештеничке одјеће);
- прекривач дугачак један лакат од свиле са златом;
- једна капица од тканине са златом мале вриједности;
- три огледала.
Затим у једној врећи:
- три јабучице од злата са бисерима, један бисер и један вез дуг два и по лакта;
- једна мала капсула са папирима унутра;
- четири свитка запечаћена;
- један велики исписани папир;
- два ужета од свиле;
- једна икона стара са Христом у сребру;
- једна икона са Св. Михаилом;
- једна икона са Св. Маријом;
- три мала смалта и једна наушница од позлаћеног сребра.
Затим доленаведене ствари изван кутија:
- двадесет и две књиге;
- пет парамената (део свештеничке одеће) од беле вуне;
- један парамент од јарко црвене вуне и двадесет девет лаката тканине од вуне за израду парамената;
- једна велика тканина од конопље савијена за прављење сене;
- пола коже од кунице и један прслук од кунице.«
Садржај наиме посланичког документа, кога су показали речени синдици и заступници општине Котора је следећи: (Види претходну листину од 1. јула 1281. године, у Котору).
Горе наведена листина донесена је овде намерно издвојена по ставкама, брижљиво наведеним у овој врсти примопредајног записника, где је било најтеже пронаћи одговарајући израз за поједине предмете или материјал од кога су рађени/(26).
Белешке: 1. Тканина, обично од лана. 2. Свилена тканина 3. Део свештеничког руха. 4. Фина свилена тканина, врста тафта. 5. Разнобојно камење. 6. Кадионица 7. Врећица. 8. Врчић 9. Евентуално, нојево јаје. 10. Снопић 11. Евентуално, опшивна трака. 12. Врчић. 13. Свежњић. 14. Столњак, убрус. 15. Нека врста украса. 16. Плетеница. 17. Салвета. 18. Опасач. 19. Трака 20. Повој 21. Торбица, новчаник. 22. Прекривач. 23. Конопља. 24. Врста куне. 25. Врста крзненог прслука. 26. Lexicon latinitatis Medii aevi Iugoslaviae, I-II,, Загреб, 19
»У име Христа. Године Господње 1281, индикције 9., дана 3. текућег месеца јула, у Дубровнику, у Малом већу сазваном према обичају, пред племенитим човеком господином Николом Мауроценом, часним кнезом Дубровника.
Доленаведени сведоци, ми наиме Иван Приби, Никола Дабро, Иван Гиманој, Иван Гила, Марко Базилијев (Драговић) и Медош Томе Драговића, грађани Котора, синдици и заступници општине и људи Котора, за ово специјално одређени нотарским јавним документом, учињеним руком Трипуна Петрова, заклетог нотара општине Котора, овде прочитаним, изјављујемо да смо за нас и у име општине и људи Котора примили од наведеног господина кнеза и општине Дубровника доленаведене ствари, заложене некада у Дубровнику од стране покојног жупана Десе, сина покојног краља Владислава, и госпође Белославе, мајке самог жупана Десе.
Стога ми речени синдици и заступници општине и људи Котора за нас и у име речене општине и људи Котора, обавезујући нас и општину и људе Котора и сва добра наша и општине и људи Котора, обећавамо и обавезујемо се наведеном господину кнезу и општини и људима Дубровника, ако би се у неко време појавила нека особа да тражи речене ствари заложене од стране реченог жупана Десе и његове наведене мајке, те ако се господину кнезу Дубровника, који у то време буде био, и општини Дубровника учини да та особа, која би тражила речене ствари, има на њих право те да јој припадају, општина и људи Котора су без икаквог питања дужни да све речене ствари из наведеног залога врате и доставе у руке господина кнеза, који би у то време био у Дубровнику и људима Дубровника, у року од једног месеца пошто буду општини и људима Котора затражени.
А ако не врате речене ствари у наведеном року, напред наведена општина и људи Котора мораће без одлагања и без икаквог противљења надокнадити реченом господину кнезу и општини Дубровника онолико, колико би те ствари биле процењене од самог господина кнеза, који би у то време био у Дубровнику, и од општине Дубровника. А такође обећавамо и обавезујемо се ми и општина и људи Котора, да ћемо заштитити општину и људе Дубровника заувек неоштећене од свих штета и трошкова који би их могли задесити на било који начин у случају овог залога. Због чега, за све укупно и појединачно што је доле написано придржавајући се и непоколебљиво пазећи, ми речени синдици и заступници општине и људи Котора обавезујемо нас и општину и људе Котора и сва наша добра као и општине и људи Котора и свих појединачних особа у Котору, покретна и непокретна, садашња и будућа. А ово су наиме ствари реченог залога:
Прво, у једном сандуку су биле доле наведене ствари, како следи:
- једна икона на којој је био Христ као да спава;
- једна икона са крстом и са дрветом Крста;
- једна тканина од свиле на којој је био Христос са ученицима, израђен у злату;
- два комада тканине од свиле израђене у злату, дуге по један длан;
- два керубина од сребра, који се називају рипиде у сербском језику;
- комади сомота извезени златом за покривање калежа;
- једна мала планита (део свештеничке одеће) за ђакона од црног зендада;
- једна књига Еванђеља која има на једној корици Христа на крсту од сребра, а на другој корици сребрни крст;
- један комад сомота у квадрату од једног и по длана, са емајлом и бисерима;
- затим друга књига Еванђеља са корицама обрађеним у сребру са бисерима и емајлом;
- тканина једна за прекривање олтара од сомота са једним крстом на средини;
- затим једна тканина за прекривање олтара са обрубом унаоколо од златне жице;
- затим у једном комадићу ланене тканине неколико комадића сребра и кристала.
Затим један други сандук у коме су биле ове ствари, наиме:
- књига једна Еванђеља, која на једној корици има ускрснуће Христово у сребру, а на другој корици Христа на крсту, израђеног од сребра;
- затим друга књига Еванђеља са корицама израђеним од црне коже са нешто сребра на угловима и у средини;
- затим два прекривача за калеже од тканине са златом, на којима је дрво Господње, са реликвијама и бисерима;
- кадионица од позлаћеног бакра;
- две кесице са реликвијама које се носе око врата;
- један папир на коме је написана служба мисе;
- једна икона на којој је Св. Теодор са мало сребра и четири књиге.
Затим, трећи сандучић у коме су:
- једна икона са три светитеља у сребру;
- једна икона са Св. Ђорђем, са сребром и бисерима око главе;
- једна икона са Св. Маријом у сребру и са драгим камењем;
- једна икона мала са Св. Николом и у сребру;
- једна икона са Христом, са сребром и драгим камењем и нешто бисера;
- једна икона са много светаца, у сребру и са бисерима;
- једна икона мала са Св. Михаилом, у сребру и са бисерима;
- једна икона мала са Св. Иваном Крститељем и мало сребра;
- један крчажић од бакра;
- једна икона мала са Св. Маријом и са сребром и бисером;
- једна икона стара са Христом и мало сребра;
- четири прекривача за калеж од тканине са златом;
- икона једна са Св. Симеоном у сребру са седам каменова од кристала;
- затим једна тканина од свиле дуга седам лаката, са плавим гранчицама на њој;
- две иконе са Св. Петром и Св. Павлом, у сребру са драгим камењем;
- један комад зендада црвеног, и
- једна икона од слоноваче са ликом Св. Марије.
Даље, један четврти сандук у коме су:
- глава Св. Гргура, са крстом од емајла на темену;
- затим једна кост обавијена зендадом, под печатом;
- један мали крст од сребра са једном јабуком и драгим камењем;
- један калеж од фараонског ораха (нојевог јајета) са сребром;
- један прекривач од сребра за калеж начињен у облику крста и једна кашика од сребра;
- два манипула (дио свештеничке одеће) од тканине са златовезом;
- два прекривача за калеж од злата;
- два комада обруба са црним крстовима и комади плавог зендада, који су сви дужине двадесет три лакта;
- два завоја од свиле са почецима од злата;
- двије обрубне траке са ресама, једна плава а друга црвена;
- затим један мали запечаћени сандучић;
- један врчић од бакра запечаћен;
- један мачи комадић тканине, златом запечаћен;
- једна мала кеса запечаћена;
- један свежањ папира запечаћен;
- један мали покривач од свиле и застава једна од зендада црвеног и плавог.
(СТАРО-СЕРБСКА ЗАСТАВА)
Затим пета кутија у којој су били:
- један суцобран од белог памука за прављење сенке;
- два застора од белог платна обрађена свилом;
- појас од коже са сребром и један бокал од калаја.
Затим, шести сандук у коме су биле:
- три дугачке кошуље за жене;
- три нека дела одеће од тканине извезене златом, три мале кошуље и три комада од кошуље;
- две плетенице од свиле са златном жицом;
- три столњака за сто, три салвете за руке, појас један од коже са копчом од сребра;
- један опасач од коже са копчом од сребра;
- један опасач од свиле;
- један обруб од злата дуг три лакта;
- двије обрубне траке, једна бијела од свиле и друга жута од злата;
- један повез од свиле са златом;
- једна торбица мала од злата;
- један комад дрвета и један комад старе столе (дио свештеничке одјеће);
- прекривач дугачак један лакат од свиле са златом;
- једна капица од тканине са златом мале вриједности;
- три огледала.
Затим у једној врећи:
- три јабучице од злата са бисерима, један бисер и један вез дуг два и по лакта;
- једна мала капсула са папирима унутра;
- четири свитка запечаћена;
- један велики исписани папир;
- два ужета од свиле;
- једна икона стара са Христом у сребру;
- једна икона са Св. Михаилом;
- једна икона са Св. Маријом;
- три мала смалта и једна наушница од позлаћеног сребра.
Затим доленаведене ствари изван кутија:
- двадесет и две књиге;
- пет парамената (део свештеничке одеће) од беле вуне;
- један парамент од јарко црвене вуне и двадесет девет лаката тканине од вуне за израду парамената;
- једна велика тканина од конопље савијена за прављење сене;
- пола коже од кунице и један прслук од кунице.«
Садржај наиме посланичког документа, кога су показали речени синдици и заступници општине Котора је следећи: (Види претходну листину од 1. јула 1281. године, у Котору).
Горе наведена листина донесена је овде намерно издвојена по ставкама, брижљиво наведеним у овој врсти примопредајног записника, где је било најтеже пронаћи одговарајући израз за поједине предмете или материјал од кога су рађени/(26).
Белешке: 1. Тканина, обично од лана. 2. Свилена тканина 3. Део свештеничког руха. 4. Фина свилена тканина, врста тафта. 5. Разнобојно камење. 6. Кадионица 7. Врећица. 8. Врчић 9. Евентуално, нојево јаје. 10. Снопић 11. Евентуално, опшивна трака. 12. Врчић. 13. Свежњић. 14. Столњак, убрус. 15. Нека врста украса. 16. Плетеница. 17. Салвета. 18. Опасач. 19. Трака 20. Повој 21. Торбица, новчаник. 22. Прекривач. 23. Конопља. 24. Врста куне. 25. Врста крзненог прслука. 26. Lexicon latinitatis Medii aevi Iugoslaviae, I-II,, Загреб, 19
(I)
Извор и назив дела:
Наслов: Geschichte der Serben: Bd. 1. Hälfte (1371-1537)
Страна: 75
Том 38 књиге Allgemeine Staatengeschichte. 1. abt.: Geschichte der Europäischen Staaten
Том 2,Део 1 књиге Geschichte der Serben, Konstantin Jireček
Аутор: Konstantin Jireček
Издавач: F.A. Perthes, 1918
Оригинал из: Универзитет Принстон
(II)
Извор и назив дела:
Наслов: Дипломатички зборник Краљевине Хрватске, Далмације и Славоније: Св. 6.
Листине година: 1272-1290
Стране: 388- 401
Успоредни наслов: Vol. VI. Diplomata annorum 1272-1290. Continens
Уредник / Приређивач / Преводитељ Смичиклас, Тадија
Место издавања: Загреб
Издавач: Југославенска академија знаности и умјетности
Година издавања: 1908
Материјални опис: VIII, 815 стр.
Серија: Дипломатички зборник Краљевине Хрватске, Далмације и Славоније
Свезак: 6
Извор и назив дела:
Наслов: Geschichte der Serben: Bd. 1. Hälfte (1371-1537)
Страна: 75
Том 38 књиге Allgemeine Staatengeschichte. 1. abt.: Geschichte der Europäischen Staaten
Том 2,Део 1 књиге Geschichte der Serben, Konstantin Jireček
Аутор: Konstantin Jireček
Издавач: F.A. Perthes, 1918
Оригинал из: Универзитет Принстон
(II)
Извор и назив дела:
Наслов: Дипломатички зборник Краљевине Хрватске, Далмације и Славоније: Св. 6.
Листине година: 1272-1290
Стране: 388- 401
Успоредни наслов: Vol. VI. Diplomata annorum 1272-1290. Continens
Уредник / Приређивач / Преводитељ Смичиклас, Тадија
Место издавања: Загреб
Издавач: Југославенска академија знаности и умјетности
Година издавања: 1908
Материјални опис: VIII, 815 стр.
Серија: Дипломатички зборник Краљевине Хрватске, Далмације и Славоније
Свезак: 6
Крсто Крцун Драговић
Нема коментара:
Постави коментар