субота, 29. јун 2019.

ГУСЛЕ СУ ДУША СРБСКА



Изгледа да нема памтеника (никакве врсте) да зна поуздано откада су гусле,па ни куда су све гуђеле, али се зна да су оне у ваздашња времена биле сербске, први (или најмодернији) и најраспрострањенији инструменат, пјесмовна справа у тада познатом свијету.



А Бога ви шта би гусле значиле него Ми Срби, Све наше, и тако опет до Историја, Прошлост, Србљи и Србуљско, наше знано и незнано,али и будуће, овакви какви јесмо и какви ћемо бити.
Срби су (прилика је) живјели од Сјеверног мора и Балтика, до Индије, Персије и жарке Африке, те су се распарчавали и дијелили до данас (од других и од себе)(те смо исти народ са неким народима за које се мисли да смо непријатељи) да би дошли на ово што јесмо и оно што више нијесмо.
Прво биљежење о гуслама, датира из доба стајства (или око пет и по хиљада година прије Христова рођења), и трајајући јасно су забиљежене 1.000 година прије Христова рођења.
Познато је да је Лександар Велики Карановић,кога зову Александар Македонски (који живијаше од 356-323-е године прије Христа),након успјешних похода узимао гусле да се уза њих одмори.
Оне се спомињу и у доба Свевладовића (који владаху од 490-641 године), као и у доба Светог Јеронима.



 Константин Јиречек у књизи „Историја Срба“ 2,на стр. 267. каже: „..Немањин син Стефан, искусни и храбри ратник, увесељавао је често властелу при столу музиком с бубњевима (тимьпани) и гуслама (гоусли)“, а на страни 295,исти аутор наставља:
„Горе смо поменули да се већ за трпезом краља Стефана Првовјенчанога свирало у гусле,преко чијих жица се превлачило малим гудалом(лучцем). Српски гуслачи помињу се, 1415, на двору пољскога краља Владислава Јагјелова. Пољски песник Мјасковски († 1622-е године)зна,такође,за српске гусле,које прате меланхолично рецитовање епских песама. Пастири су собом свагда носили фрулу,а свирачи с фрулом (свирьць) помињу се у повељама већ у доба Стефана Душана. У Дубровнику помињу се, у 14-15 веку, у латинским архивским књигама гајде (мех, мешина) …
Пастири, даље, беху толико вешти да од рога начине инстуменат за свирање.. „.
(Гуслач је онај који гусла, као што је орач онај који оре, а није онај који гусла гуслар, јер је гуслар онај који прави гусле као што је седлар онај који прави седла,или колар који прави кола и тако даље).


У књиги „Босна вилајет“, од Петра Н.Гаковића на стр. 79. један опис о покатоличеним Србима по паду Босне под Турску власт, спомиње како ти Срби „гуде уз гусле“ а фратри се труде да „тај влахалук истјерају из њих“. Да не говоримо посебно о гуслама и Вуку Караxићу, њином доприносу епској поезији,памћењу и слободи,те Његошевој и Теслиној љубави према гуслама, и о гуслачима у блиском нам добу.
Истражујући смисао гусала и музичких инструмената, утврдио сам да су од гусала настали сви музички инструменти,као:виолина,виола,те други гудачки,па гитара и сви трзачки инструменти: шаргије саз, тамбура и слична србска свирала. Да једноставно закључим:
СТАРИЈИ ЈЕ КОЊСКИ РЕП ОД ЖИЦА.

Гусле су НАУКА, ПРОСВЈЕТА, ОБРАЗОВАЊЕ, ШКОЛА, КЊИЖЕВНОСТ, ПЈЕСМА, ДОМ,ЛИЈЕК,НАДА … оне једино нијесу мржња,незнање,зла намјера … ГУСЛЕ СУ БОГЗНА ЈЕДАН ОД НАЈПЛЕМЕНИТИЈИХ ЉУДСКИХ ИЗУМА. Зато су гусле СВЕВРЕМЕНЕ,ОВОЗЕМАЉСКЕ,ЉУДСКЕ И НЕБЕСКЕ…
И баш због те племенитости Срби су приљубили уз гусле, и још боље гусле уз Србе. У доба потурчавања (и покатоличења),поисламљени и покатоличени саплеменици, су дуго задржали и наше гусле на дворовима средњовјековног властелинства, али и у кућама превјерене раје сиротиње.


Забиљежено је да су потурчени: Бранковићи, Врањешевићи, Соколовићи, Филиповићи, Љубовићи, Сијерчићи, Тодоровићи, Обрадовићи, Миљковићи и други, као и покатоличеници Западне Херцеговине (и све до Жумберка), Радовићи, Кошутићи, Мандићи, Костовићи, Бошковићи, Кларићи, Јуришићи, Марковићи и други били гуслачи (неки и до овог Безименог рата 90-их година 20-ог вијека).
Гусле би у свакој области људске дјелатности (поред речених) имале мјесто и у: педагогији етици, музици, медицини, географији… А оне су у сазнајном,осјећајном и моралном. Спомиње се,рецимо, хуманизација међу половима,али је кроз гусле рекао Бановић Страхиња: „Но сам љуби мојој поклонио“. Неки би злобник рекао да немају оне везе са астрономијом,ветерином или правом рецимо.
Па откад уз србске гусле „Мјесец кара звијезду Даницу“, или је „пао на Ружицу цркву“…и шире сазнања о васељени и њеним законитостима Боже ме прости! Зар нијесу гусле давно рекле: „Сви ми да се у со прометнемо/Не би Турком ручка осолили“,зар оне већ дуго не суде боље но сва права свијета: „Ни по бабу ни по стричевима/Већ по правди Бога истинога“.


ШТА БИ МНОГИ ДАЛИ ДА СУ ГУСЛЕ ЊИНЕ?
Изузетно је запитљиво да су гусле једино власништво србско које се није потуђило: потуђили су се многи Срби,па земља србска, мада(ако су се превјерили они, то се није земља превјерила),потуђио се(доста) језик и друго. (Хоће да постоји хрватски језик,па опет чак тренутно хоће да постоји бошњачки језик,који су уствари србски језик). Отуђени су многи манастири,цркве,дворови..,па доста одежде,капе,грбови и знамења,те готово на крају имена и много шта.
Једино су гусле остале уз Србина (иако је на србској земљи направљено сила држава,све до нејасног и немогућег облика и садржине).
Више ће бити да се оне саме нијесу дале,него да су их Срби очували.



Да опоменемо:
тзв. новокомпонована исламско-азијатско-гурбетско-цигањско-неписмено-махалска, квази-надри музика, која халаче и завијава, преплавила је радио, телевизију,куће и породице,кафане и излетишта,свадбе и испраћаје, (намећући питање: Да је све како ваља у једном народу, може ли он напријед с таквим обезвређењем) што замагљује све људске вриједности па и гусле староставне.
УМНИ НЕ СМИЈУ ДА ШУТЕ!

Аутор: Петар Ашкраба Загорски

Епопеја српских добровољаца — преко Сибира и Kине на Солунски фронт


У тренутку када се чинило да је српска држава мртва, а њена војска уништена у албанским гудурама, у Русији се формира Српска добровољачка дивизија.

„Простор нас је омеђио да нисмо испричали целу причу у ширем контексту, али смо обухватили све сегменте везане за борбе Срба у Русији и целог пута српске добровољачке дивизије преко Мурманска и Архангелска, кроз Британију и Француску до Солунског фронта и пута преко Сибира, Kине и Суеца“, каже Бранко Kузмановић.

„У Србији нема ко није макар чуо за прелазак српске војске преко Албаније и за Солунски фронт, а ретки су и они који немају претке који су се у Првом светском рату борили. Међутим, о две српске добровољачке дивизије које су се бориле на Источном фронту у саставу руске армије, мало се зна.


Српска добровољачка дивизија формирана је од српских, словеначких и хрватских добровољаца, припадника аустроугарске армије који су били заробљени на Источном фронту“, прича историчар Јован Пејин.
„Срби су формирали јединицу у Одеси која је била задужена за обезбеђење ратног материјала који је Русија слала Србији. Потом је формирана јединица која је требало да оде у Србију, али је Србија окупирана, те је јединица остала у Одеси. То је било језгро формирања добровољачке дивизије“, каже Пејин.

Међу онима који су обилазили заробљеничке логоре истицали су се Милан Kомненовић из Херцег Новог и Банаћани, браћа Петар и Павле Kараџић и Урош Малогајски.
„Највише се, по броју, прикупило Банаћана, око 4.000, из Бачке је било око 1.500 и из Срема и Барање око 3.000. Онда следе Срби из Славоније, Лике, Баније, Kордуна, а био је и велики број Херцеговаца, Бокеља, Далматинаца. За неколико месеци успео је да сакупи око 20.000 војника“, каже Пејин.


Српска добровољачка дивизија основана је 16. априла 1916. и упућена је на фронт у Добруџи, да се бори против Бугарске. Задатак дивизије био је да, заједно са руским и румунским трупама, пресече Бугарску на пола, каже Пејин. Међутим, због слабе обучености румунске војске и њене лоше команде, савезничке снаге су поражене, одбачене преко Дунава и принуђене на повлачење из Румуније.

Тада почиње права епопеја српских добровољаца. Један њен део повлачи се, преко руских северних лука Мурманска и Архангелска, око Скандинавије до Британије, па на Солунски фронт стиже преко Француске и Италије. Овој групи ће у Солуну бити придодато још српских војника, који ће формирати Вардарску дивизију.

Друга група добровољаца до Солуна ће стићи преко Сибира, Kине, Сингапура, Индије и Египта. Њен пут трајао је више од пола године. Само је пут Транссибирском железницом трајао више од три месеца. Ова железница била је од виталне важности за снабдевање руске војске ратним материјалом, те су добровољци, који су се кретали у супротном смеру морали дуго да чекају да прођу композиције које су имале приоритет.


Ситуацију су додатно закомпликовале политичке прилике у Русији — у тренутку повлачења српских добровољаца кроз Сибир догодила се Октобарска револуција и почео је грађански рат. Добровољци су се укрцали на бродове у Владивостоку, а у кинеској луци Дајрен преузели су их британски бродови који ће их, опловивши Азију, Суецким каналом пребацити у Солун. Овој групи придодати су добровољци у Солун пристигли из САД, па је од њих формирана Југословенска дивизија.

Цар Николај врши смотру српских добровољаца код Одесе 1916.

Од приспевшег првог транспорта добровољаца преко Архангелска формирано је 16 чета, које су у децембру 1917. појачале дивизије српске војске.

Генетичари објаснили зашто се Јужни Словени разликују од Западних и Источних


Међународни тим научника објавио је комплексно генетичко-лингвистичко истраживање словенских и балтичких народа, које објашњава због чега Источни и Западни Словени личе једни на друге, а Јужни Словени се од њих доста разликују, наводи се у саопштењу Института за општу генетику Руске академије наука.



Истраживање језика и генетике Словена спровео је тим научника под руководством доктора биолошких наука О. П. Балановског (Институт за општу генетику и Медицинско-генетички научни центар) и академика Рихарда Вилемса (Естонски биоцентар и Тартуски универзитет). Истраживање је објављено у листу PLoS One, преноси ТАСС.
У раду су учествовали истраживачи из многих земаља у којима словенски и балтички народи чине већину становништва (Русија, Украјина, Белорусија, Литванија, Естонија, Хрватска, Босна и Херцеговина), као и научници Велике Британије и конзорцијум међународног пројекта Genographic.

Словени су по дефиницији народи који говоре словенским језицима. Сличност свих словенских језика није потребно посебно доказивати. Са друге стране, Јужни Словени не личе много на Источне и Западне.
Карта изучених балтичко-словенских популација. Зелена позадина показује Источне Словене, наранџаста Западне, љубичаста Јужне, а плава – балтичке популације. Знацима су обележене територије популација из којих су прикупљени узорци: анализирани по мтДНК (бели кружићи), по Y-хромозому (црне тачке) и по аутосомалним маркерима (црвени троуглови).
Генетичари су истражили преко 8.000 узорака ДНК узетих из преко 50 балтичко-словенских популација. Основне групе су чинили Источни Словени (Белоруси, Руси и Украјинци), Западни Словени (Кашуби, Пољаци, Словаци, Лужички Срби и Чеси), Јужни Словени (Бугари, Бошњаци, Македонци, Срби, Словенци и Хрвати) и балтички народи (Летонци и Литванци).
У анализи су коришћена три генетска система: Y-хромозом, који се предаје очевом линијом, митохондријска ДНК (мтДНК) која се предаје мајчином линијом, и аутосомална ДНК која подједнако садржи геноме оца и мајке (полигенска анализа).

Сва три система су дала сличне резултате. Источни Словени (Руси из централних и јужних области, као и Белоруси и Украјинци) формирају јасно уобличену групу. Изузетак су северни Руси који су генетски удаљени од осталих Источних Словена и ближи су угро-финским популацијама.
Међу Западним Словенима Пољаци су веома блиски Источним Словенима, а Чеси, и у мањој мери Словаци, нешто су ближи Немцима и другим западноевропским популацијама. Јужни Словени су подељени на западни (Словенци, Хрвати и Бошњаци) и источни (Македонци и Бугари) регион, док су Срби у средини. Јужни Словени су генетски слични својим несловенским суседима на Балкану – Румунима, Мађарима и Грцима.
Балтичке популације (Летонци и Литванци) испољавају блискост са Естонцима који говоре језиком угро-финске групе и појединим Источним Словенима (Белорусима). Такође се испоставило да су балтичке популације генетски блиске волшкој групи угро-финских народа (нарочито Мордвинима).

Обративши се лингвистици научници су реконструисали генеалошко стабло балтичко-словенских језика, и за сваку популацију су упоредили три параметра: генетику, језик и географију. Испоставило се да највише корелирају генетика и географски положај популације.
Научници сматрају да су Словени, ширећи се Европом, интензивно апсорбовали популације које су живеле на датим територијама у предсловенском периоду. Словени су свуда донели свој језик и апсорбовали генски фонд аутохтоних популација. Тај дубински генетски „супстрат“ разликује се у различитим огранцима словенства.
Западни и Источни Словени су преузели источноевропски супстрат. Вероватно су његов већи део чинили балтички народи, који су некада били насељени широм Источноевропске висоравни. Други, јужноевропски супстрат апсорбовали су Јужни Словени, а он се састојао од балканских народа које су Словени ту затекли.
Ови процеси су спојили Западне и Источне Словене у јединствену генетску заједницу, а Јужни Словени су на тај начин постали сличнији несловенским народима Балкана него другим словенским народима.

Руски текст на сајту Взгляд.

среда, 26. јун 2019.

Слободан Филиповић: О лози Немањића

Слободан Филиповић: О лози Немањића 1
Предање Виландара преноси, да је владарска лоза Немањића божанског порекла и потиче од Исуса Риста, коју неки продужавају до ћесара Августа. Ако знамо, да Срби имају најстарији некласични владарски родослов у Европи, а да је Србска црква примогена, да ли је случајно што се најстарији изворни помен Риста јавља управо код Немањића у Законоправилу?


Карловачки родослов изводи лозу Немањића од цара Ликинија, који је биосрбске народности како је то и доказао Реља Новаковић. Поставља се питање, колико су историјски поуздани народно предање, и србски летописи? Много више од пропагандних прича владајуће историографије! Отуда је Немања по Милојевићу 53. србски владар од Свевлада 490. године. али, они и династије нису спорни, већ њихове државе!
Где су државе србских владара? Избрисане су са земљописне карте, како би на библијску и прасрбску реку Дунав, владајућа наука могла да досели неке „Словене“. Србија је под Свевладовићима била од Јадрана и Црног мора до севера Пољске и Балтика. Седам столетја касније, Немањин грб у 11 слика сведочи о величини његовог царства, на истом простору између Јадрана, Црног мора и Татри, где је живео само народ Срба до пре 200 година!
Ко је отац Немањин и од кога су рода његови преци? Тачан одговор даје његов син свети Сава србски патријарх, у виландарској „Повељи Симеона Немање“ где истиче очево старо порекло: Стога по многој својој и неизмерној милости и човекољубљу дарова наших прадедова, и наших дедова да владају овом земљом србском…обнових своју дедовину… Значи, цар Нееман, како Немању исправно зове Пећки летопис, није установио већ обновио србску државу!


Да ли је због тога Драгутин Анастасијевић био пред искључењем из Академије, јер ова институција није хтела да штампа његову књигу „Отац Немањин“, у којој се тврди да Немањићи потичу од зетске владарске династије? Зато, Никола Радојчић опомиње све историчаре, који не узимају у обзир Милојевића и Барски родослов, да државу Немањића изводе ниоткуда:Где је икада тако моћна држава израсла из ничега?.1
Лоза Немањића се налази на фресци манастира Дечани, а иконе св. Саве србског патријарха, заједно са србским царевима Немањом и Лазаром су међу најважнијима у Кремљу.2 Шта је онда узрок опструкција Немањића у науци, која производи бројне заблуде? Агресивна римокатоличка пропаганда, која помоћу извртања чињеница покушава да прикрије континуитет србске културе! Као што негирање Илијаде и њеног песника започиње после ренесансе, тако и негирање Немањића почиње тек после Берлинског конгреса, а нарочито је изражено после Другог рата!
Највећи доказ опструкције у науци, када је у питању „архонт Срибала“, представља јединствен пример девет очева Стевана Трећег Немање, од којих ниједан није тачан! Десети и прави биолошки отац Немање је Драгиња (гр. Драгихна), a значајан спомен његових поседа у Зети (Дукљи, Превали), постоји и дан данас на десној страни реке Бојане у имену регије и насеља Драгиња, који су по њему и добили име. Његов најмлађи син Немања је тринаести пас родослова од Радослава Првог (око 780 године), који су дали Симеон Богдановић и Константин Николајевић у 19-ом, Ђорђе Радојчић у 20-ом и Рајко Кривокапић-Клачински у 21. столетју, у својој књизи „Родом до искона“.3



Међу крвним прецима Немање је и Бодин, кабадахија кога је Ана Комнина назвала „ратоборни злоћа“. Он је деградиран у краља, иако је био двострукисрбски цар. Поред почињених братоубистава, он је самовољно озваничио нелегитимне династије Вукановић-Марковић у Рашкој, као и Јаблановиће у Босни. Међу њима је и Деса, фаворит Орбинија, за кога причају да је унук Бодинов, иако се његов син Ђорђе никада није женио. Ради се о другомДеси, брату Јелене жене Беле II. Управо су они из нелегитимне династије Марковић-Вукановић, па им историчари покушавају дати легитимитет преко„орођавања“ с Немањићима.

Слободан Филиповић: О лози Немањића 2
Погрешно приписивање роду Немањића, стоји у вези нелегитимности лозе Вукановића-Марковића орођених са угарским Арпадовићима, који су на основу ове женидбене везе стекли наводно право поседовања дела србске земље. Отуда, гроф Буонокаре де Видман зетску династију изводи од „Гота“, а саме Немањиће од нелегитимног Вукана рашког жупана, што стоји у вези случаја из Рашке, када је Бодин својевољно и нелегитмно пренео жупанство на своје дворске клетвенике.4



Два пута крунисани србски цар Бодин је направио кобну грешку, што није по исконски наследном владарском праву поставио за жупане Рашке своју браћу или стричеве, већ је то наследно право пренео на своје дворјане-клетвенике Марка и Вукана. Погубан и нелегитиман потез Бодина, допринеће касније династичким сукобима и слому србске државе. Зато, Барски родословац сасвим исправно закључује, да су разлози пропасти(србске) државе повезани са узроцима пропадања династије.5
Мало је познато, да су Немања и његов савременик роумски (ромејски) цар Манојло Комнен блиски рођаци у шестом пасу! За лозу Комнина кажу да је од Флавија, али се она „губи“ у шестом и појављује као побочна линија у другој половини десетог столетја, од које су Манојло Комнин и касније Наполеон. Родослов Немањића је значи старији око 200 година од роумских Комнина! Немањићи су рођаци и са Кантакузенима, јер је Јован Кантакузен-Немањић син Синише, полубрата цара Душана, чија је сестра царица Ангелина била удата за Тому Прељубовића цара Епира!
Јован је онај монах Јоасаф који је подигао манастир Метеоре, али је касније присвојен, тако што је проглашен за „Грка“. О овом србском цару сведочи слика у Националној галерији у Лувру, где он председава србским Сабором у Цариграду 1351. године. Од исте лозе Немањића, Комнина и Кантакузена је и србски цар Самуило, који имао независну србску цркву, са патријаршијом у Охриду и 31, владичанством! Св. Сава се позивао управо на Охридску патријаршију у континуитету апостолске (крстјанске) Србске цркве која је примогена!


Омаловажавање легитимних Немањића је данас стигло до бљувотине о посрбљеном имену несрбске династије. Нарочито се наглашава како је Немања тобоже крштен по католичком обреду. То је стари историјски фалсификат, који је у науку увео Ђура Даничић 1865. године. Подметање је и „папско крунисање“ Стевана Првовенчаног, које је оборио Љубомир Стевовић још 1995. у часопису „Расковник“, а други пут у „Светигори“ 2004-5. године.6
Немању безразложно оптужују да је прекршио право првенства на трону, иако то није истина, јер старији син Вукан је био и остао кнез Зете и Приморја. Чудо мудраци не приметише духовну вертикалу, или, рецимо, да са Немањићима код Срба престају династичка братубистава! Али, Немању оптужују чак и за снохачење, а његовог сина Растка за обљубу исте снахе!? Уз лажне и циничне оптужбе родоскрнућа, иде и заједљивa примедба, како је Јевдокија услед притиска Запада враћена у Цариград „гола и боса“, што је такође гола лаж.
Још се Немања оптужује да је “побио” 20.000 “богомила”. Интересантно, да је цифра „побијених“ баш у главу једнака броју послатих на “онај свет” у Базијеру, од стране римоатоличке цркве, која је до 12. столетја искоренила правоверје на Западу, а то је једнобожачка вера Права (апостолска, крстјанска или светосавска), која је административном реформом руског патријарха Никона, претворена половином 17. столетја у данашњу јудео-масонску Ристову религију.


Према томе, одлука сабора код Петрове цркве у Расу о протеривању богомила (јеретика), односи се на „латинску јерес“ и агресивне католичке мисионаре који су роварили по Рашкој! То потврђује касније и Душанов Законик, који за „латинску јерес“ коју назива „полуверци“, предвиђа казне у члановима шест и осам по законима светих отаца.
Како то, да Немања помоћу „огња и мача“ утерује „ришћанство“, а није могао ништа шачици “богомила” у Босни, толеришући нелегитимне Јаблановиће од којих су каснији Котроманићи? О чему се ту ради? У средњем веку није постојала никаква секта богумила, веч само погрдан назив „богомили“ за припаднике „латинске јереси“, а исту реч је римокатоличка црква повратно користила у истом смислу за правоверне.7
Назив „богомили“ за измишљену секту, настао је као погрдан синоним за јерес, по гетском владици Богомилу, аријанцу са Никејског сабора који је у четвртом столетју држао службу на србском језику Беса у Цариграду и Јерусалиму. Богомиле као верску секту, измислила је Аустроугарска тек у 19. столетју из идеолошких разлога, како би прикрила србски карактер цркве у Босни, која је добила право титулисања краљевином ради лакше одбране од сталних папских насртаја.


Немања је обновитељ етнички чисте србске државе, која се по томе разликује од Ромеје (Роума), у којој су Срби такође били најбројнији народ! То значи, да су Немањићи ослобађали, а не освајали србски простор на југу како тврди владајућа историографија! Јер се „своја земља не осваја већ ослобађа“! О томе сведочи грчки попис у Егејској Македонији из 1904. године, у коме је 85% Срба! Такође и народна песма, у којој се Солун назива „србска крајина“. Данас тамо нема Срба, што је директна последица грчког етноцида!
У 12. столетју, почев од Венеције до Цариграда, као и од Алпа и Јадрана до Црног мора, постојала је држава само једног народа, а то су били Срби! Зато, Уве Топер за књигу “Краљевство Словена” опата Орбинија истиче, да је она школски пример настајања наше данашње слике (лажне) историје, јеропат Орбини је добио задатак, не само да уведе “Словене” у науку претварањем Срба у једно безначајно племе, већ и да оснује “нове” краљевине и кнежевине повезане са регионалним именима приказаним у Немањином грбу: Расија, Босна, Бугарска, Кроација, Далмација…
Младалачка поема Станислава Винавера под именом „Немања“, приказујепесничко созерцање жупана“, који је определио Србе да иду путем од земаљског ка небеском! Али, за духовни пут је потребно знање! Немањићи су печатали Законоправило, црквени канон и најсвршенији грађански законик на свету, који претходи читавих 600 година Европи и Наполеоновом грађанском кодексу! Да ли је то разлог, што Срби не могу у Европу са св. Савом?


Као што Немању оптужују да је “побио” Србе “богомиле”, тако његовог сина Растка или св. Саву оптужују да је тобоже “измислио” календар и још придеувео у религију јудео-хуманистичко `ришћанство!? Све три тврдње су најобичније измишљотине владајуће историјекоја ни сама не зна за секту“богомила до 19. столетја, а писани записи србске календарске ере којивременски претходе св. Сави, сведоче о културном континуитету Срба.
Још кажу, како постоје ласцивне песме младога Растка упоредне Вуковом Црвен бану! Ако је св. Сава био распусник, зашто су како наводи Доментијан, фреске с ликом светитеља још за његова живота осликаване у Русији? Биће да је св. Сава “грешан”, зато што је обновљеној србској државности ударио темеље духовности, а нарочито што се позивао на примогеност Србске апостолске (правоверне, крстјанске или светосавске)цркве, са континуитетом преко Охридске патријаршије србског цара Самуила, чији је патријарх Јован потписао уговор о независној цркви са Василијем Другим, који је то и испоштовао, али не и његови наследници!
Кључно питање у вези св. Саве гласи: Шта је то србски патрирх св. Сава могао да тражи у Никеји 1219. године, за време „Латинског царства“, када он није основао већ само обновио самосталну Србску цркву? Св. Сава је био србски патријарх, који је већ имао 12 од 31-ог владичанства Охридске патријаршије. Његова титула патријарха и примогеност Србске цркве, у континуитету, довољно сведоче да је она била самостална. Као што нас лажно уче, да је Немања створио србску државу, коју је само обновио, тако нас исто погрешно уче, да је св. Сава установио Србску цркву, иако је само обновио!
Демократија је „мама“ за малоумне и лаковерне, а они Срби који хоће у Европу по сваку цену, треба прво да се поспу „пепелом по глави“,забораве на историјско памћење и „прихвате своје за туђе“! Зато, патријарх Варнава у Божићној посланици за 1937. годину вели: Не постоји никаква средина, или ћемо остати Срби, свесни своје прошлости и аманета наших отаца и прадедова, или отпадници интернационалисти, припадници некакве магле, белосветски грађани и рушиоци живота, без поноса, без вере и без морала.
Слободан М. Филиповић


1  Однос човека према сопственој прошлости везан је за енграме, које Мила Алечковић психолошки дефинише као биохемијске молекуле у сивој кори мозга.
2  Константин Никифоров упозорава, да се историја Срба не може писати без руских извора!
3  Родослов Немањића има 16 пасова, али се не знају поуздано имена прва три владара.
4  Буонокаре наводи да породица Капоне са Сицилије потиче од Немањића, позивајући се на генеалогију породице Капоне из 1561 године у столетју највећих фалсификата у историји.
5  Преко нелегитимних Вукановића, већ се угарски краљ Емерик (1196-1204 г.) самопрозвао краљем Срба, а Мађари ће иако су потпуно нови ентитет, то „право“ у 19-ом столетју преузети од православних Угара. Чукунунука БелеII Слијепог и Јелене, принцеза Каталина, удала се за краља Драгутина праунука Немањина, а Арпадовићи су се спретно уселили и у цариградски двор, где су дали значајан допринос паду Цариграда 1204 године, удајом Маргарите, ћерке Беле III за цара Роума (Ромеје) Исака II Анђела.
6  У Милешеви и Богородици Љевишки налазе се фреске, на којима су обле ромејске (роумске) круне насликане на живом малтеру фреско-техником,када и сам портрет Стевана Немањића, а касније је преко њега секо-техником досликана куполаста круна, тако да се данас виде само њене контуре!
7  Сви правоверни патарени протерани са Запада, обраћали су за помоћ оцу Растудију у Босни.