Извор података “са западне стране реке Елбе-Лабе”
Како је већ доста текстова написано на ову тему користећи као извор Анатолија Кљосова, а и како бисмо све неверне Томе покушали да наведемо да мисле својом главом, у овом тексту користимо западне изворе.
Приликом кратке анализе, коју ћемо у наредном тексту представити, користили смо податке са веб сајта: https://www.eupedia.com/europe/european_y-dna_haplogroups.shtml. Наведени веб сајт је у стилу, и са подацима приказаним у духу, званично признате и познате историје, писане од стране западних стручњака. Пробаћемо да извучемо суштину и занемаримо јасне нелогичности, али и да их уочимо и објаснимо њихово порекло.
Увод у кратку анализу
На наредним сликама приказане су мапе са датом процентуалном распрострањеношћу појединих хаплогрупа, нама од нтереса, на европском континенту. Задржаћемо се за почетак на хаплогрупама И2а1, Р1а и Р1б. Хаплогрупа И2а1 је далеко најзаступљенија грана групе И2 и поседује најјачу везу са неолитским културама у југоисточној, југозападној и северозападној Европи. Око овога нема спорења ни у доступној литератури. Уколико овој чињеници додамо и да је такође у Неолиту, тачније крајем Неолита, у Подунављу дошло до једног назовимо га тако, мирног мешања ове хаплогрупе са хаплогрупом тада надолазећом из степа Азије, хаплогрупом Р1а, можемо закључити да у крај Неолита и почетак Бронзаног доба на подручју Балкана, односно Хелма улазимо са родом сазданим од хаплогрупа И2а и Р1а .
Слика 1 – Распрострањеност хаплогрупе И2а1 у данашњој Европи
Слика 2а – Распрострањеност хаплогрупе Р1а у данашњој Европи
Слика 2б – Распрострањеност хаплогрупе Р1б у данашњој Европи
Да пробамо да “невероватно” не објашњавамо “немогућим”
Анализа, напокон
Ми ћемо у нашој анализи пробати да будемо отвореног ума, да користимо логику, а не предефинисане историјске аксиоме и самим тим да дођемо до неких смисленијих закључака и одговоримо можда и на неке од недоумица из оригиналног текста. Кога интересује које су то тачно недоумице и питања која аутори оригиналног текста на Еупедиа остављају отвореним и нерешеним, може да прочита текст у оригиналу на горе датом линку.
Следећи дијаграм представља једну врло грубу представу старости и кретања хаплогрупа на пределу југоисточне и централне Европе, пре свега се фокусирамо на Балкан.
Слика 3 – Веза етничких група са хаплогрупама као и време настанка, појаве
Тек што смо почели анализу, а већ аутогол и водимо са 1:0 :)…
Микс хаплогрупа који нас данас чини оним што јесмо…
Као што већ споменусмо ајмо да се фокусирамо на детаље које можемо искористити да добијемо смислене и логичне закључке на глобалнијем нивоу. Са овог дијаграма на пример можемо лепо искористити податак о настанку, односно првој појави одређене хаплогрупе на простору Европе. Дистрибуираност хаплогрупа по етничком концепту потпуно је јасно дефинисана на сликама 1, 2а и 2б. На истим се јасно види да су носиоци хаплогрупе И2а1 данашњи становници БиХ, Србије, Македоније, Хрватске, Црне Горе и Словеније (у нешто мањем односу) и да је хаплогрупа најочуванија у планиснким пределима Балкана, где се очигледно због природе терена и изолованости и најбоље, као најстарија, очувала. Р1а је група данас врло заступљена у свих шест наведених јужнословенских земаља, а доминира у свим словенским земљама, централне и источне Европе укључујући наравно и Русију. Р1а стиже у ове крајеве у Неолиту и у Подунављу се меша са И2а1. Отприлике у исто време, само у западну Европу, продире са Блиског истока, преко Анадолије, Кавказа и Балкана даље на запад, хаплогрупа Р1б. на слици 2б јасно се види да она данас доминира у западној Европи. У западној литератури ову хаплогрупу постовећују са древним Келтима и Хетитима што се не ради случајно. По нама се на тај начин опет неком врстом делимичне истине, али никако свеобухватне истине, наново ‘невероватно“ објашњава “немогућим”…Интересантан је податак да и ова хаплогрупа делимично продире и меша се са староседеоцима Балкана отприлике у касном Неолиту, или раном Бронзаном добу, заокружујући генетску слику тадашњег, али и данашњег становника Хелма. Можда најпластичније и најјасније видљиво у дистрибуцији хаплогрупа у Србији, Црној Гори и Македонији…
Слика 4а – Дистрибуција хаплогрупе на узорцима популације данашњих држава на балкану (РС,БиХ,ЦГ,МК,СЛ,ХР)
Србија, БиХ, Хрватска, Црна Гора, Словенија, Македонија – браћа по матери, али по свему судећи и по оцу
На горњем дијаграму, слика 4, јасно се види, већ описана, доминација хаплогрупа И2а1 и Р1а у БиХ, Хрватској, Србији, Македонији, Црној Гори и Словенији. Како истраживања показују, слика 3 то лепо демонстрира, И2а1 хаплогрупа стиже на ове просторе у Мезолиту (култура Лепенског вира), највероватније и још у Палеолиту и меша се у Подунављу са Р1а током Неолита (Винчанска култура). Са, у источним и централним деловима Хелма јасним примесама Р1б, са којом долази до мешања највероватније у касном Неолиту, односно у Бронзаном добу и касније.
А сад мало наше комшије
Да пређемо на касније пристигле, данашње комшије. На следећим дијаграмима дајемо исту дистрибуцију хаплогрупа за Грчку, Албанију, Италију и Турску.
Слика 4б – Дистрибуција хаплогрупе на узорцима популације данашњих држава: Албанија, Гршка, Италија, Турска
Код Албаније, Турске и Грчке јасно преовладава, како га у западној литературеи називају, имигрант, а ми ћемо користити термин досељеник из северне Африке Е1б1б, досељеник са Блиског Истока Ј2 и Подкавказја, који се први пут појављују у Европи на скелетима који потичу из Бронзаног и Гвозденог доба…јасно алудирајући да пре тог времена нису моги постојати ни на Хелму, тј Балкану. Италија је посебна прича и утолико је интересантна што поред ових наведених досељеничких гена, поседује изразито јак, тзв. келтски-хетитски ген Р1б, који данашње Италијане итекако повезује са нама. Питање је следеће, да ли је та веза последица делимично заједничког келтског-хетитског, читај прото-српског порекла, или је последица каснијег мешања током римског периода, у сваком случају је јасно као ДАН да наши преци обитавају на овим просторима много дуже него што званична историја тврди! ово је 2:0
Посебно о Албанији и Грчкој…
Уочимо још једну занимљивост на горњим дијаграмима, која не може да прође незапажено. Обратите пажњу на дистрибуцију хаплогрупа у Албанији и Грчкој…Шта примећујете? Па као и све инжењерингом креиране нације, не поседују неку доминантну хаплогрупу за коју бисмо се везали, а ако би то и могли да учинимо, то би морало да буде преко хаплогрупа Е1б1б и Ј2 тј. преко северно Африканаца (е туго наша данас ти исти, део нас зову северно Макед…) и избеглица, или заосталих трупа неке, некад побеђене војске са Блиског истока, претпоставимо Египта, Персије (претпоставка није случајна)…али покушајмо да будемо фер и приметимо да је такође врло присутна и српска-словенска-келтска, тј. наша крв.
Слика 5а – Распрострањеност хаплогрупе Е1б1б
Слика 5б – Распрострањеност хаплогрупе Ј2
Слика 5в – Распрострањеност хаплогрупе Г
Да ли постаје полако јаснија слика и прилика балканских нација данашњице након ове врло, врло кратке и брзе анализе…
Па да изведемо закључак при 2:0
На основу времена појаве појединих хаплогрупа, као и дистрибуираности истих у данашњим државама, намерно не кажемо народима, можемо закључити следеће. Српски род, који и данас живи на простору западног Балкана, представља староседелачки род Хелма, односно Балкана. Тај род је данас подељен у много држава и у више нација, нажалост.
Коначан резултат меча одиграног на Хелму:
Домаћи – Гости 3:0
Извор: pametarnica.rs