Nova 7527. nastupila je po srpskom, odnosno staroslovenskom kalendaru kojeg su se držali naši preci (Sloveni). Po ovom kalendaru Kosovski boj dogodio se 6897. godine, a Zakonik cara Dušana donesen je 6857. godine
Kada je sat 31. decembra otkucao ponoć slobodno ste mogli prvom do sebe da čestitate srećnu novu 7527. godinu! Nije greška, dobro ste pročitali, Srbi su 1. januara ušli u “daleku” 7527. godinu. Nova 7527. nastupila je po srpskom, odnosno staroslovenskom kalendaru koga su se držali naši preci (Sloveni).
Staroslovenski bogovi
Oni su se za Novu godinu prisećali svojih bogova, a kalendar se računao od momenta kada su svet stvorili bogovi: Perun, Svarog, Stribog, Crnobog, Triglav, Dajbog, Jarovid, Svetovid, Morana, Vesna i Mokoša.
Ovaj kalendar je kasnije nazvan Romejski, zato što su ga preuzeli stari Rimljani.
Doduše, postoje i istoričari koji tvrde da je bilo obratno i da su Sloveni u dodiru sa rimskom, a kasnije vizantijskom civilizacijom preuzeli njihov kalendar i samo preimenovali njihove bogove. Mada, kada bi se išlo u sitne detalje trebalo bi naglasiti i da su Rimljani koncept svojih bogova preuzeli iz Grčke…
U Srbiji postoji udruženje Staroslavci koje još uvek poštuje običaje starih Slovena i koje verovatno jedino i dalje obeležavaju Novu godinu po tom kalendaru.
Po ovom kalendaru Kosovski boj dogodio se 6897. godine, a Zakonik cara Dušana donesen je 6857. godine.
Foto: Profimedia
Srbi su po nekim verovanjima najstariji narod na svetu, ali kalendar im sigurno nije najstariji. Maje, Asteci, Kinezi, Vavilonci, Malajamci, Nepalci, Tamilci, pa i Rapa Nui narod sa Uskršnjih ostrva imaju starije kalendare od našeg.
Moderna Srbija je, naravno, prihvatila Gregorijanski kalendar po kome vreme računa većina današnje civilizacije.
Ovaj kalendar napravili su nemački astronom Kristofer Klavijus i italijanski fizičar iz Napulja Alojzi Lilji, a nazvan je po papi Grguru koji ga je odobrio i koji je uspeo da ubedi ceo hrišćanski svet da dotadašnji Julijanski nije tačan.
Srpska i Ruska pravoslavna crkva još uvek vreme računaju po Julijanskom kalendaru u kojem je razlika u odnosu na Gregorijanski 14 dana.
Srpski naučnik Milutin Milanković napravio je 1923. Novi julijanski kalendar u kojem je prekinut raskorak sa Gregorijanskim koji je trajao 340 godina. Ovaj kalendar danas se u naučnim krugovima smatra tačnijim od Greogrijanskog koji će praktično moći da važi samo do 2.800 godine.
Foto: Profimedia
Do narodski rečeno kuršlusa između Milankovića i SPC došlo je zbog toga što naša crkva nije želela da promeni datume Uskrsa za naredne godine koje je već ustanovila. Problem je nastao i oko pokretnih postova, kao što je Petrovski, i njihovog početka i kraja.
Milanković nije želeo da odustane od svojih proračuna samo zato da bi svetim ocima udovoljio da ne pomere datume Uskrsa i postova, pa je tako Novi julijanski kalendar otišao u druge ruke.
Grčka pravoslavna crkva usvojila je Novi julijanski kalendar Milutina Milankovića i u svojim knjigama naziva ga još i Srpskim kalendarom. Po Milankovićevom kalendaru vreme računaju još i Bugarska i Rumunska pravoslavna crkva, a samo ga Srbi još uvek nisu prihvatili.