Srpske reči i njihovo zaboravljeno poreklo
Nedavno je izašao članak sa temom Srbizmi u engleskom jeziku. Naišao je, kako vidim na priličan odziv i interesovanje. Naravno, profesor Filološkog fakulteta u Beogradu Nenad Tomović je uradio odličnu analizu i tu zaista ne nameravam ništa da dodam.
Ono što bih ja ovde istakla je sledeće:
– svi koji se bave lingvistikom, vrlo dobro znaju da postoje razne lingvističke škole, koje su dominantne, pa onda višu nisu, nastaju nove teorije, itd. Bez obzira na to postoji nešto, što se naziva sinhroni i dijahroni plan u lingvističkim istraživanjima. Sinhronija se bavi isključivo jednovremenim prikazom jezika, u sadašnjem vremenu; dijahronija se bavi istorijom jezika i grupa jezika i kakve su se strukturalne promene dogodile. Citirani članak je besprekorna analiza, urađena sa aspekta sinhrone analize.
Ali, ako bi malo krenuli na drugu stranu i pogledali šta ima da kaže dijahrona lingvistika, onda situacija ne bi bila baš tako od jednostavna.
Ali, ako bi malo krenuli na drugu stranu i pogledali šta ima da kaže dijahrona lingvistika, onda situacija ne bi bila baš tako od jednostavna.
Srpske reči u engleskom jeziku
Ja sam odabrala 10 reči. Kako?
Najpre moramo da suzimo izbor reči na pojmove, koji su bili poznati našim precima pre nekoliko hiljada godina. Znači, ni fotelja, televizor ni paprika ne doalze u obzir.
Dalje, da bi to bilo sve transparentno i da ne bude da je to tako zato što ja to tako kažem, uzela sam ono što mogu da linkujem i što postoji na netu.
Izbor je u ovom slučaju pao na englesko – indoevropski online rečnik , koji se bazira na proto-indoveropskom rečniku, autor Fernando López-Menchero. Naravno, svi ovi pojmovi se mogu proveriti u bilo kom etimološkom rečniku, koji pokriva ovu oblast.
Izbor je u ovom slučaju pao na englesko – indoevropski online rečnik , koji se bazira na proto-indoveropskom rečniku, autor Fernando López-Menchero. Naravno, svi ovi pojmovi se mogu proveriti u bilo kom etimološkom rečniku, koji pokriva ovu oblast.
Nemaju sve navedene reči direktno poreklo od indoevropskih odrednica, ali zaista govore mnoge o drevnosti i uticaju našeg jezika.
A odabrane reči su sledeće:
1. voda – water – wodā
2. stena, kamen – stone – akmōn
3. orao – eagle – éroros
4. jesen – autumn – osēn
5. sneg – snow – sneighs
6. miš – mouse – mūs
7. ovca – sheep – owis
8. dubok – deep – dhubús
9. čekić, malj – hammer – matlā, moltlom
10. krov ( u smislu zaštite, sklonište) – shelter – krowos
2. stena, kamen – stone – akmōn
3. orao – eagle – éroros
4. jesen – autumn – osēn
5. sneg – snow – sneighs
6. miš – mouse – mūs
7. ovca – sheep – owis
8. dubok – deep – dhubús
9. čekić, malj – hammer – matlā, moltlom
10. krov ( u smislu zaštite, sklonište) – shelter – krowos
Pročitaj još: Reči srpskog porekla u nemačkom i engleskom jeziku
Da dodam samo još i ovo – potpuno sam svesna da nema fonteskih, morfemskih i ostalih lingvističkih analaza, ali to nije ni cilj ovoga teksta. Na internetu ima mesta za sve, pa bi zaista bili dobrodošli i tekstovi drugih stručnjaka i profesora sa Filološkog fakulteta (ponekad umeju da se ponašaju pomalo sektaški – lično iskustvo). Jezik je naš zajednički i ne postoji samo zbog nečijih naučnih radova, zar ne 
?
?
Нема коментара:
Постави коментар