Остаци праисторијске архитектуре добро су сакривени у церској шуми. Од центра Десића, локалитет је удаљен два километра, а до њега се преко сеоских потока и импровизованих стаза, може стићи само пешке.
Археолози кажу да слично налазиште, не постоји у Србији. Велики бедем кружног облика и шанац, најбоље се могу видети на снимку из ваздуха.
„Овај двоухи пехар, како га ми у археологији зовемо, заједно са пехарима на високој цилиндричној нози, недвосмислено нам потврђује да се ради о раном енеолиту, дакле о раном бакарном добу, оно што још увек не знамо, не знамо карактер овог објекта, чему је он служио“, рекао је археолог Момир Церовић.
Да би открили што више архитектонских детаља, ове јесени, на површини од 50 квадратних метара, отворене су две археолошке сонде.
„Ми у селу желимо да знамо шта се овде налазило, ископали смо преко 100 кубика земље до сада“, напомиње Милета Белић из села Десић.
У церској шуми за три истраживачке сезоне, пронађено је више од 300 килограма керамичких делова.
„Преовладавају посуде већих димензија, једну од таквих посуда, питос је у питању, нашли смо , наравно фрагментован у једној зони од два метра квадратна, наишли смо на угљенисано зрневље“, закључује археолог Момир Церовић.
У оквиру пројекта „Српски Стоунхенџ“ до сада су организована два стручна скупа и отворено пет изложби.
Облик праисторијског утврђења у Поцерини, најсличнији је рондели са палисадом у Спрингфилду, локалитету откривеном на југоистоку Енглеске.
Нема коментара:
Постави коментар