среда, 11. септембар 2019.

POREKLO IMENA ILIR JE ODGONETNUTO? KAO I HILANDARA...

Hilandar manastir
Ima tri ili četri godine otkako sam razumeo poreklo reči Ilir, a tek pre neki dan me je jedna objava prijatelja podsetila na to iako nema veze sa tim.
Zapravo me podsetila na način baš kao kada zaboravite neki san, a onda vam jedna reč vrati pamćenje i svega se setite.
Ilir je zapravo jedan od oblika i modifikacija izvornog naziva Jelen (Olen), odnosno Jelini.... Oleni , Eleni, Elini, Heleni… A kako se stiže do toga?
Pre nego što nastavim, poznato je da se za ime Hilandara nude dve verzije. Prva da je postojao neki Hilandarius po kome je dobio ime, a drugi da znači Helen dar. To H čtajte kao J, a biće vam sve jasnije u nastavku teksta.

Zapamtite Jelen dar!!
Istorija nastanka olimpijskih kultova u potpunosti potvrđuje iznetu tezu. Jedan od kasnijih antičkih istoričara i pisaca Pavsanij ( 2. vek n.e.) u svom slavnom delu "Opis Grčke” daje neverovatne detalje pojave jednog od najznačajnijih svetinja antičke Grčke - hrama Apolona u Delfima. U početku je bilo tamo hiperborejaca i među njima je bio budući prvi delfski sveštenik, a on je imao, po "čudnoj slučajnosti", “slovensko” ime Olen (Jelen). Treba imati u vidu da tada taj jezik nije bio ni savremeni srpski ni savremeni ruski, već jedan jedini kojeg su kasnije falsifikatori istorije podelili na više odvojenih. Uzgred, ime rodonačelnika svih tzv “grčkih” plemena i jednog naroda - Elina je takođe grčki oblik indoevropske reči bliske njoj, u smislu i poreklu reči "jelen".
Olen - hiperborejac i njegovi drugovi su poslati u Delfi od strane Apolona. Ovo sugeriše na zaključak: sam bog (Apolon) u to vreme je bio daleko - najverovatnije u Hiperboreji, odakle su stigli njegovi predstavnici. Nakon što je postao prorok i proricatelj (hrist – prorok), Olen (Jelen) je podigao u Delfima prvi hram, prvo od drveta, kao kolibu, - piše Pavsanij (njegov model napravljen od voska i perja Apolon zatim šalje kao poklon u Hiperboreju), i tek posle dužeg vremena, posle mnogih požara i razaranja, obnovljen je tu kameni hram, čiji ostaci su sačuvani do danas. Istorija, pričana po Pavsaniju, očuvala se u obliku kanonskih delfskih tekstova:
“Onda su mnogoslavni tu osnovali svetilište Bogu
Deca Hiperborejaca, Pegas sa Svetim Agijem.
Takođe Olen: bio je prvi prorok celog Febi,
Prvo, pesme je sastavio od drevnih napeva.”
Kao što možete videti, tu se jasno navodi, da je kultski i obredni kanon

Apolona Delfijskog zasnovan na hiperborejskom predanju. Kasnije Olen (Jelen) pesmopevac predaje umetnost stihoslaganja svetim prorocima sveštenicama Apolona: sedeći na tronošcu, one predskazuju sudbinu u okruženju puzećih zmija, omamljenih isparenjima ili tamjanom.
U redu, sada znamo da je Apolonov predstavnik bio Olen, zapravo Jelen.
Kao što je jasno svakome ko želi da vidi, prikazi Helena nigde nemaju nikakve sličnosti sa današnjim Grcima, a teško da je moguće da su nekada postojali grci nalik nama, a da su se kasnije transformisali u današnji oblik po principu retrogradne Darvinove evolucije. Dakle, možemo sa sigurnošću reći i na osnovu istorijskih činjenica da današnji grci nemaju veze sa Helenima, osim što su prisvojili taj naziv.
Sada znamo i da su Oleni (Olenovi), odnosno Eleni (jeleni, odnosno Jelenovi), bili i starosedeoci Balkana, nekadašnji Pelazgi. Znamo i da je Troja bila zvana Ilion, otuda je Ilijada, koja bi se slobodno mogla nazvati Ilirijada. A sve vreme govorimo o jednom te istom narodu.. Obzirom das u Troju zvali Ilion, slobodno možemo reći da su je nastanjivali Iliri, koje danas iz nekog razloga nazivamo isključivo Trojanci.
Zašto insistiram na obliku Olen – Olenovi, Jelen – Jelenovi iz čega dobijamo Oleni, Eleni, Jeleni?


Uzeću za prvi primer Vlahe i boga Velesa. Naši preci sa ovog prostora su Velesa nazivali Vlasa, što možemo videti u knjizi Stefana Verkovića – Vede Slovena, u kojoj su prikupljeni epovi Polaka sa Rodopa, koji su izgovarani na najstarijem obliku današnjeg tzv šopskog govora. Veles je za njih bio Vlasa. E sad, kakve to ima veze sa sa oblikom Olen – Oleni? Znamo da na jugu Srbije imamo reku koja se zove Vlasina. Mnogi nisu primetili da je to naziv koji ima prisvojni oblik. Ona je nazvana po Vlasi (Velesu) i to je njegova reka – Vlasina, odnosno Velesova. I pravilno je izgovarati Vlasina reka, a ne reka Vlasina. Isti je slučaj i sa onima koje nazivamo Vlasi. Oni su zapravo Vlasini u prisvojnom obliku, kao oni koji slave Vlasu, odnosno Velesa.
Kao drugi primer uzeću nama tako mrski naziv Latini. Mrzak nam je sa razlogom, ali ako se dublje pozabavimo njime, shvatićemo da potiče iz naše mitologije, odnosno divonije, odnosno istorije Roda, našeg roda, odnosno naroda sa Balkana. Posle pada Troje, odnosno Iliona, trojanci ili ilirijanci, sasvim svejedno, uputuli su se na savremeno Apeninsko poluostrvo, gde su osnovali novo društvo koje danas poznajemo kao Etrurce. Neki su tu Etruriju nazivali Tirenija, a to su bili oni koji su ostali na savremenom Balkanu, a koji nisu bili grci. Međutim, danas se zvanično govori da je to grčki naziv. Sve su falsifikatori istorije lepo osmislili, ništa po njima ne pripada starosedelačkom narodu, već se izmišlja drugi starosedelački narod kome se pripisuje tuđa istorija.. U okruženju etruraca postojalo je pleme koje se zvalo Latini. Ako znamo das u postojala i druga plemena sa čisto “slovenskim” nazivima, zašto bismo pomislili da i Latini nisu bili istog roda? O čem se radi sa njihovim imenom? Naša stara predhrišćanska mitologija poznaje boginju Ladu.

Nije potrebno posebno podsećati na nju, njeno ime je poznato, a najpoznatije je kao model ruskog automobile. Kada već imamo Vlasa – Vlasini – Vlasi, onda i tu primenjujemo isti princip, nema razloga za neki drugi princip ako je to u skladu sa duhom vremena, I dobijamo poštovaoce boginje Lada u obliku Lada – Ladini, kao prisvojnu zamenicu. Od oblika Ladini nema ničeg lakšeg nego to izgovarati kao Latini. I u savremeno mdobu na našem prostoru imamo primer ženskog imena Latinka, što je direktno povezano sa boginjom Ladom. Ladinka, odnosno Latinka i potpuno je u skladu sa tadašnjim duhom vremena. Dakle, naziv Latini je čisto srpskog porekla, i donosi se na nekadašnje poštovaoce boginje Lade. Danas on ima negativan prizvuk za pravoslavan svet, a katolici su se baš dobro potrudili da tako bude. Međutim, bez obzira na to, potrebno je znati da taj naziv nije autentično vatikanski, već naš rodni. Kao po običaju i kao u mnogim drugim slučajevima i ovde je izvršena izmena značenja reči.
Vratimo se nazad na Ilire. Iz kog razloga je Troja nazivana Ilion možemo samo pretpostaviti, a istovremeno pokušavajući da razumemo duh tog vremena. Nemam sumnji da je u to doba postojalo više Troja, odnosno više Iliona kao znak poštovanja prema Olenu, odnosno Jelenu, Apolonovom izaslaniku. Kao hiperborejci, obojica su mogli biti samo pripadnici našeg roda, a nikako grčkog, kasnije veštački napravljenog. Iz ovoga možemo takođe pretpostaviti da je srpsko žensko ime Jelena takođe bio znak poštovanja prema Apolonovom izaslaniku i ono se održalo do današnjih dana. Samo je potrebno pratiti tragove, pokušati osetiti duh vremena i povezivati na izgled nepovezive momente istorije. Grčki oblik Helena je samo modifikacija imena Jelena baš kao što je to iskrivljavanje od Jeleni u Heleni, a što je kasnije iskrivljeno u Jelini, odnosno Elini. Upravo tako dobijamo nazive gradova Ilion. I to je oblik imena Jelen, odnosno Olen. Barem ga danas tako poznajemo iz nekih drevnih spisa – kao Ilion. Zaključak je das u stanovnici svih tih gradova bili poštovaoci Apolonovog izaslanika i da su dajući imena svojim gradovima Ilion, što ne mora biti i originalan oblik, pokazivali koga proslavljaju i poštuju. Otuda, kao što malopre pomenuh, ilionci, odnosno ilirionci, odnosno Iliri.
Uz svo poštovanje za sve one koji pokušavaju da odgonetnu naziv Ilira na taj način što ga povezuju sa bogom Ilijom, moram reći da mi to nikada nije bilo potpuno objašnjenje. Može biti da je to uslovno tačno, ali samo ako ime Ilija uzmemo kao vremenom iskrivljeni oblik imena Apolonovog izaslanika Jelena, odnosno Olena. U tom slučaju dobijamo kontinuitet od Jelen do Ilija i samo na taj način je moguće to povezati. I na taj način možemo pratiti naziv Ilira kao naziv onih delova roda koji su imali pamćenje i sećanje na Aplonovog izaslanika Jelena, odnosno Olena koji je očigledno bio izuzetno značajna ličnost svog doba, ostavivši jak trag i na današnje stanvništvo savremenog Balkana, nekadašnjeg Helma. I sasvim sigurno se Jelen smatrao bogom, odnosno božanstvom, ali ne u savremenom shvatanju reči bog. I sama reč bog danas nema izvorno značenje, izokrenuta je i iskrivljena i ima značenje koje ne objašnjava skoro ništa.
Bog je reč koja je prvobitno odražavala kvalitativni sastav čoveka! Kada bi čovek pri svom razvoju dostigao nivo Stvoritelja – bio je sposoban da upravlja i menja materiju i sam prostor! Naravno, takav nivo nisu dostizali svi, i to je sasvim prirodno! Bogovima su naši preci zvali ljude koji su uspeli da prevaziđu iskušenja, koji su prošli ispite i dostigli nivo stvaranja! Podrazumevala je ta reč čoveka, koji je kroz prosvetljenjo znanje i sam postajao nosilac svetla! Reč Bog je u početku imalo određeno značenje, koje je u tom obliku zaglavljeno u glavama ljudi, na nivou genetskog sećanja.
Kada sve ovo uzmemo u obzir, možemo zaključiti da je današnji Ilija zapravo nekadašnji Jelen, odnosno Olen, od čijeg imena je i nastao naziv Iliri. Kao Apolonov izaslanik, on je bio nosilac prosvetljenog znanja i bio je donosiloc tog istog znanja narodima i ljudima Balkana, odnosno Helma i kao takav je sasvim u duhu tadašnjeg vremena nosio epitet boga.

DUSAN MITROVIĆ

Нема коментара:

Постави коментар