Вук Митски Предак Србског Народа

Вук је митски предак србског народа. Срби су се од давнина клањали Дажбогу, чији је животињски облик вук. Доласком хришћанства свети Сава преузео је готово све функције Дажбога, између осталог и његове вучје особине, зато се свети Сава назива заштитником вукова.
Веровање у вука код Срба се манифестује у многим обичајима. Рецимо , када се роди дете, у селу се његово рођење објављује тако што домаћин куће викне „ Родила Вучица Вука“ .

Један мит везан је за вука, а он говори о Дажбоговом путовању у подземни свет и његовом браку са Мораном, словенском богињом смрти. Наиме, Морана и Дажбог имали су сина Вана кога је мајка ослепела, из жеље да се освети Дажбогу у кога више није била заљубљена. Ван је бачен у јаму, међутим, одатле га спашава Радгост и односи Живи, која му је живом водом повратила вид. Дажбог Морану за казну баца на ломачу и док гори она проклиње Вана да постане вук. Ванова сестра Пољеља сазнаје да може да спаси брата ако ћути седам година, а када прође овај период он ће поново стећи људски облик. Иако је пролазила кроз тешка искушења , Пољеља ћути чак и када је ставе на ломачу,  међутим у том тренутку се навршава период од седам година и Ван се претвара у човека спасавајући своју сестру од сигурне смрти. Ипак Ван губи своје божанске моћи и као такав постаје само човек, од кога, по предању потичу Срби као народ.

Како кажу историјски извори народи који су живели у близини Срба веровали су да се њихови суседи понекад претварају у вукове .

Још један обичај показује да су Срби веровали у своје вучје порекло. Новорођено дете Срби су провлачили кроз вучје чељусти и тако би му омогућавали заштиту од  зла, болести и демона. На тај начин божански предак Срба, Дажбогов хроми вук штитио би свог потомка. Име Вук често је у србском народу , будући да се веровало да онај ко носи име тотемске животиње бива заштићен од свакаквих зала.

 

izvor srbskenovine